"СТАЗАМА НАШИХ ПРЕДАКА" У БУСИЈАМА

Нема ничег велелепнијег од рађања живота, нити у мојој пракси илустративнијег случаја стварања из ничега од подизања насеља Бусије, између Батајнице и Угриноваца.

Службено сам пратила ту причу, од одлуке да се уместо планиране централне градске депоније до парцелисања бескрајних њива, на којима ће већ за коју годину почети да ничу куће. Нови домови изгнаних горштака из Ребулике Српске Крајине и делова некадашње БиХ, одакле су протерани Срби.

У новом завичају

Ти су људи сложно једни другима помагали да уселе у тек озидане куће усред њива, одвајали од уста да уведу струју и воду, наспу пут, поставе бандеру, а и цркву су подигли - са велелепним парохијским домом у којем је и амбуланта. Окупљали су се о славама које су се дуго памтиле, а на које су, сем политичара као виђених гостију, долазили и њихови змљаци из иностранства, те се славило под шатрама и по више дана.

Колику су жилавост показали да се скуће, толико су доказали да за пород треба врло мало и скромно - нигде у Србији се у протеклу деценију није родило толико беба колико у Бусијама, које су настанили невољници. Ове по(р)уке, наравно, остатку Србије не значе - њима требају услови. Између осталог, и зато је корисно понекад заћи у Бусије.
Оно што су вредне жуљевите руке подигле у овој равници узор је за свакога.
Данас су Бусије "школски пример пројектованог насеља" у које су његови становници унели све што су имали - пара с којима се ништа не би могли игде да ураде (сем да их страће на можда коју годину кирије) у Србији, да им у сусрет није изашла општина, парцелишући плацеве за багателу...Данас, непуне две деценије доцније, изграђене су велике, лепо уређене куће са воћњацима и баштама, магацини, стоваришта, кафане, чак и пошта - до којих се стиже градским аутобусом широким асфалтираним осветљеним  улицама - прави подвиг на коме им се заиста може завидети!

Традиција и обичаји - Свето писмо

Начин на који овај неустрашив, жилав и неуморан народ прославља сеоску славу Светог Ћирила и Методија већ је пословичан. Сви завичајни обичаји се строго поштују и држе. Млади слушају и уважавају старије. У кућама се зна ред и ко шта ради...То су сурова и неумољива правила која кале будуће људе и уче их како да и на камену опстану! Никад се не зна шта ће живот донети, само треба на све бити спреман, уче их преци.

Зато овде и најмање дете зна ко му је био деда и чукундеда, одакле је пореклом, а где рођено, ко су јунаци из завичаја и браниоци српства - српство у њиховом поимању има своју гранитну димензију. Вера им је јака и тврда...утврђена на историјском страдалништву и прогону - они су најбоље упознали Божију милост, јер су не само преживели, већ и релативно брзо у сремској равници, на стотине километара од вековних огњишта пустили корен.

Шести фестивал фолклора "Стазама наших предака"

У Бусијама дуже од деценије Снежана Вељо води матични КУД који носи име "Свети Ћирило и Методије", заштитника Бусија. Невероватном упорношћу КУД располаже опремом, инструментима и ношњама неопходним за наступе и гостовања широм света.

Колико Бусијани дррже до свог културно-уметничког друштва сведочи и чињеница да су увек спремни да га финансијски подрже и обезбеде му услове за рад. Посебно они који су на привременом раду у иностранству помажу да КУД посети клубове у иностранству, где се прикупљају средства за његов рад.

Већ шесту годину за редом КУД "Ћирило и Методије" организује манифестацију - фестивал фолклора "Стазама наших предака".

Још се славске шатре нису спаковале, а већ Бусијама поносно дефилују обучени у народне ношње фолклорни ансамбли учесници - носе имена завичајна "Кордун", "Банија", по местима одакле су, иако су махом из околине у којој су се настанили.

У црквеној порти већ су намештени бина и столице за највиђеније госте који ће испунити двориште.

Порука: нисмо заборавили на дуг

Шести фестивал фолклора "Стазама наших предака" у Бусијама отворио је председник Савеза Срба у региону и републички посланик Миодраг Линта, који говори све оно што је овим невољницима на срцу. Стотинама хиљада прогнаних Срба остала су имања у завичају и то је проблем који ће морати да се реши, поручује Линта, уз громогласно одобравање сународника.

Званично је фестивал отворио домаћин цркве, протојереј Милорад Нишкић.

Извођењем песама из завичаја свештенство Сремско-карловачке епархије разгаљује срца; старији бришу сузе, млађи певају.

Затим наступа КУД домаћин, изводи на сцену најмлађи ансамбл, мештани препознају своју децу, унуке и комшије.

Ове године на фестивал су дошла и два културно-уметничка друштва из Хрватске, као и једно из Републике Српске. Песма, игра и обичаји чувају се и у најсуровијим условима. Ово је идеална прилика да се то и покаже.

Бусије ће дуго памтити овај догађај. Ништа се, кажу, не чува тако добро као ношња, народна песма и вековна игра.