ЈАВНОСТ У МРКЛОМ МРАКУ

Свака власт од двехиљадите наовамо принцип транспарентности рада постављала је на пиједестал златног телета, као најважнију новину у свом раду - јер је, наводно, нетранспарентност у делању политичких претходника одговорна за затечене последице.
Нешто раније, деведесетих, јавност у раду као императив у надзору рада јавних државних сервиса није излазила из уста ни некомунистичким градоначелницима - који су дошли на власт после доношења лекс специјалиса 1996-e...Та, нажалост, флоскулетина над флоскулетинама, без икаквог покрића провлачи се и данас у свакој инаугурацији, као обавеза по себи.
Какво је у ствари стање ствари?
По обичају, да нечег има, не би га требало толико нападно наглашавати, подразумевало би се, зар не?
Наследивши тековину - готово једину, и то врло, врло декларативну - о трансапрентности рада (иако имамо јасан српски израз за "транспарентност" - ЈАВНОСТ), громогласно су је наследили и напредњаци.
Шта је од (транспарентности)  ј а в н о с т и  рада остало?
Почнимо од комуникације са властима.
Покушате ли да некога на власти обавестите о нечему што сматрате општеважним или значајним за свој проблем који им пријављујете, суочићете се са низом потешкоћа.
Уколико нисте електронски писмени, са телефонијом, односно налажењем правог, директног телефонског броја онога са киме желите да комуницирате. Напета потрага можда и доведе до резултата, тачније жељеног броја, а онда наступа такозвани људски фактор - да ли ће вас секретарица, шефица кабинета, или односи са јавношћу пребацити до тражене особе.
Уколико сте електронски писмени, и информацију о жељеним контактима покушате да нађете на званичним сајтовима и презентацијама институција, често ће вам се испречити недостатак персонализованог имејл контакта. Наиме, уз опширну биографију, најчешће нећете затећи ни број телефона ни имејл адресу функционера. Безброј је примера за то. Чик, успоставите контакт са генералним секретаром председника Србије, екс министром правде Србије Николом Селаковићем! Ми нисмо успели.
У нашем примеру је "транспарентних" примера брзог успостављања контакта највише у пословично завтореном МУП - у. До министра Стефановића, после дуге претраге, чак и на неке од бројева телефона датих на сајту за информације, установили смо да води једини пут једним од најопштијих мејлова info@mup.gov.rs, који важи за све запослене, све информације, све...Слична је ствар са државни секретарима, помоћницима, и мање -више у свим министарствима, безбројним агенцијама, Народној скупштини....

Зашто се наша власт и на овај начин радикално отуђила од народа, виспрени смо, можемо само да претпоставимо. Избегавају контакт, избегавају незгодна питања, у крајњем одговорност, а ударају нам чежњу без престанка са тв екрана. Као да их ми нисмо бирали.

 



 






info@mup.gov.rs