ЗЕМУН ПРОСЛАВИО 99 ГОДИНА СЛОБОДЕ

Полагањем венаца на Спомен костурницу палим борцима у ослободилачким ратовима 1914-1918 и јавним часом о ослобођењу Земуна у Првом светском рату отворена је свечаност Дана општине Земун.

Настављена је традиционалном свечаном академијом Удружења потомака ратника ратова вођених од 1912-1920. године, а у "Мадленијануму" свечаном седницом СО Земун, на којој су додељена годишња признања заслужним грађанима и Повеља пријатељства са кључем Земуна.

ИСТОРИЈА КОЈУ НЕ СМЕМО ЗАБОРАВИТИ

"Дан ослобођења Земуна, 5. новембар био је судбоносни дан за Земун, град од посебног историјског значаја.
Земунци су дали много жртава за ослобођење од Аустро-угарског ропства.
У Земунску пошту, на истом месту где је и данас, стигла је депеша о објави рата Србији, коју су поштански службеници са страхом и ужасом држали у рукама.
Земун је био од кључног значаја за авио-индустрију ондашње Србије - на месту на којем је данас Институт за кукуруз у Земун Пољу налазио се један од најбезбеднијих војних аеродрома, као и на Бежанији, уз Лаудонов шанац.
Земун је имао четири стратешки важне фабрике за производњу авиона и авионских делова и инструмената: "Икарус", "Змај", Фабрику аероплана и хидроплана, Фабрику за авиомоторе и "Телеоптик"..."- присећа се наш времешни суграђанин Ђорђе Аћимовић, који је на академији Удружења потомака ратника Првог светског рата у Дому ваздухополовства, на основу бројних извора реконструисао ово време.

У документима је остало записано и то да је већ сутрадан по објави рата Србији, 29.јула 1914.године јединица Аустро-угарске војске покушала да на препад заузме Београд,и Земун.
"У осам шлепова пуних војника, која су вукла три брода, аустро-угарски војници су намеравали да нападну српске жандаре, али је њихов план осујетила одбрана - напала је с копна бродове, наступила је пометња и нападачи су се повукли. На десној обали Саве остао је насукан шлеп..." - казује Аћимовић.
Он апелује на млађе генерације да чувају успомену на то велико време и хероје.
Као посебну занимљивост наводи и чињеницу да је одбрана Београда гађала Кулу на Гардошу, која је служила као одлична осматрачница, са које се види Срем и Шумадија до Космаја.
Савезници су, према изворима, истовремено када је започела чувена Битка на Марни, а на Источном фронту се одигравао завршни чин битке за Галицију, захтевали од Срба да протерају непријатеља из Срема.
"У Пшемизлу је било пуно Земунаца, сви су они у заробљеништву постали добровољци и многи се на тај начин спасли" - присећа се Аћимовић прича које му је из заробљеништва казивао отац, и сам заробљен у Чешкој.
Аустро-угарска је Србе очекивала на шпицу, одакле су гађали, али су они заобишли и искрцали се код Јакова и Бољеваца, заобишавши Бежанију спустили су се у Земун, непријатељу иза леђа, дужим, али сигурнијим правцем. Одмах је успостављена српска војна команда у Јакову - "кад су у четири ујутро стигле вести из Земуна да је ослобођен, Београд је славио" - цитира архивске изворе и записе Аћимовић.

ЗВОНА ЗЕМУНСКИХ И БЕОГРАДСКИХ ЦРКАВА СЕ ОГЛАСИЛА ПОСЛЕ ЧЕТИРИ ГОДИНЕ ЗАБРАНЕ

Сенатор земунски др Ђура Котур тада је ослободиоцима предао кључеве Земуна, како би спречио разарање и рушење већ ослобођеног града, чијим су се улицама слободно кретали српски војници, а народ их дочекивао усклицима радости.
Како је звоњава у црквама била забрањена, јер су Аустро-Угри страховали да се непријатељи на тај начин договарају, зазвонила су слободно и раздрагано звона Богородичине цркве, а онда су им се придружиле и Николајевска и Светотројичина да огласе победу. Узвратила је Саборна црква с друге обале...

Победа српске војске и ослобађање Земуна, прослављена је масовним преласком Београђана на земунску страну, коју су војне власти морале да ограниче. Парадирао је у свечаним униформама пук српских соколова главном улицом...Проглас Земунцима о слободи и правима грађана прочитао је наглас војни командант Земуна мајор Панић.
На првим слободним изборима Земунци су вратили на место градоначелника др Ђуру Котура, а у новом градском Већу била су тројица Хрвата, по један Немац и Јеврејин...
Главна улица носила је име Краља Петра, Престолонаследника Александра, па и Генерала Живковића, команданта Београда....

ЗАСЛУЖНИ ЗА ОПШТИНУ

На свечаној седници Скупштине општине Земун, одржаној у "Мадленијануму", председник општине Земун Дејан Матић уручио је највиша општинска признања за 2017.годину,Заслужни грађанин са повељом и медаљом проф. др Зорану Аврамовићу из области науке, Жарку Богуновићу из области хуманитарног рада, Круниславу Симићу из области уметности и Бранислави Ивановић Гак из области спорта. Повеља о пријатељству са кључем Земуна додељена је Школи за ученике оштећеног вида ”Вељко Рамадановић”.