ТРАГОМ ИНИЦИЈАТИВЕ ДА ОСНОВНА ШКОЛА У БУСИЈАМА ДОБИЈЕ ИМЕ САВЕ МРКАЉА

Пре него избегле, прогнане и привремено расељене окривимо за ''своју'' злехуду судбину, да су нам нешто отели, да смо са њима умањили ионако мало - уместо да изразимо сабратску солидарност и елементарну самилост, размислимо, браћо моја и сестре, размислимо шта радимо и помислимо на последице својих (не)дела. Стара каже: ''Ко неће свога за брата, хоће туђина за господара''. А ми смо ту, на прагу ове истине.

Они су наши, невољници. Можда су се обогатили, лиферовали, продавали скупо окућнице за које су неки други, питомији и недужнији Срби ратовали - зашто то нису решавали судови? Они су ту, међу нама, дајући нам у много чему пример како се род понаша. Помогли једни друге, где год су се затекли, против ''нас''?
Тужно, да тужније не може бити. Кукавно и недостојно оних који би да се зову народ. На таквом раскопу, непријатељ ће саградити развалину и заузети нам је, и тога смо сведоци.
Та малограђанска, егоистична, паланачка свест, та грешна мисао која је коштала Каина, довела нас је дотле да се многи Срби одричу припадности истом корпусу у Црној Гори, Македонији и другде. Наше су средине затроване гетоизацијом, расколом, поделом, у чему пресудну улогу има интерес, голи срамотни интерес пре икакве помисли на општенародну корист и очување  бића некада јуначног, поносног и надасве хуманог и домаћинског народа. Свако суочавање са овом појавом, и још више последицама њеним, баца ме у дубоку тугу и очајање. Готово све анимозитете храњене ''аргументима''рассрбитеља могле су предупредити институције. Ако је Крајишник дошао до виле на Дедињу, ''Косовац'' незаслужено до положаја, требало је једноставно испитати порекло имовине и стручну биографију и оспорити злоупотребу ''права'' етичким или судским мерама. То се, по мом мишљењу, није догодило да се реп не би окренуо и закачио и оне који би евентуално судили. И то је та игранка која копа гроб Србији а којој нема ко да искључи грамофон.
Нисам започела оволики увод да не бих све и конкретизовала.
Инспирисао ме је један догађај у најави, који ће, верујем, углавном остати медијски прећутан.
Наиме, у ''Години Саве Мркаља'', коју управо обележавамо, 15.августа у клубу ''Тесла'' на Савском тргу 9, у 18 часова представиће се идејно решење спомен-плоче великану српске културе и писмености, која је рад академског вајара Љубише Манчића и Уметничке ливнице ''Кузма'' из Смедерева, а биће откривена, како организатори најављују у родном месту Саве Мркаља Сјенчаку на Кордуну на славу Свете Петке 27.октобра, поводом обележавања 235.годишњице рођења реформатора српског језика и ћирилице.
Изложбе о делу и раду Саве Мркаља већ су одржане у Чикагу и Оквилу у Канади, а одржаће се и у Требињу и Виндзору, такође у Канади. У оквиру представљања српске културе у Паризу у јуну је приказан живот и дело Саве Мркаља. Најављене су трибине о животу и делу славног Крајишника у Трстенику, као и научни скуп 4. октобра 2018. године у Београду, у организацији СКЦ „Ћирилица“, постављање спомен - плоче, и објављивање Сабраних дела Саве Мркаља аутора проф. Др Душка Певуље са Бањалучког универзитета. У плану је о откуп брвнаре у Сјенчаку како би се у њој отворио Мусеј Саве Мркаља.
А за нас Земунце, од посебне важности је и иницијатива - којој дајем пуну подршку (познајући Крајишнике, знам да им уопште неће требати) да основна школа у Бусијама понесе име Саве Мркаља. Тако ће се и много више сазнавати и о лику и делу у Србији мало помињаног великана.
И, на крају, подсетимо се ко је био овај велики човек. Српски филолог, први реформатор српске ћирилице и језика, филозоф, ђакон и песник и један од најпросвећенијих Срба са почетка 19. века Сава  Мркаљ рођен је 1783. године у Сјеничаку на Кордуну (Војна крајина). У свом делу ''Сало дебелога јера либо азбукопротрес'', објављеном у Пешти 1810. године залагао се за реформу тадашњег застарелог и неразумљивог правописа и тражио примену фонетског писма базираног на народном језику  и правила "пиши како говориш". Тадашњу старословенску и црквенословенску ћирилицу, која је имала више од 40 слова, свео је на 29, од којих су 24 у данашњој српској азбуци. Овим идејама утицао је на Вука Караџића који је у Писменици 1814. године употребио Мркаљеву азбуку. Прву писменост Сава Мркаљ је стекао у Сјеничаку на Кордуну, богословију је завршио у Плашком, Архигимназију у Загребу, студиј филозофије и математике у Пешти. У српском манастиру Гомирје замонашио се као јеромонах Јулијан. Умро је у Бечу 1833. године.

Основна школа Сава Мркаљ у Бусијама носила би име по знаменитом Србину са којима становници овог београдског насеља деле заједничко крајишко порекло.