БЕОГРАД ЗАГАЂЕНИЈИ ОД ПЕКИНГА!

Ових се дана преко медија ширила вест о рекордно топлом Михољском лету у Србији, топлијем од чувене 1926- е, док је јавност остала ускраћена за важнију информацију  о енормној загађености  ваздуха.
Наиме, друга, прећутана чињеница утицала је на повећање броја оболелих од вируса грипа и обољења респираторних органа, као и погоршање бројних здравствених тегоба.
Да не улазимо у бројке, сем да је Београд - процурело је после вишедневног ћутања - четврти град у свету по измереној загађености ваздуха.
Да ли је требало алармирати јавност да поведе рачуна о најугроженијим категоријама, деци и најстаријима? Елементарна брига о здрављу то налаже. А, наравно, није се јавно рекло ни упозорило, све док и последњи грађанин није осетио главобољу, слабост или - последице вируса, чијем напредовању овако топле температуре изванредно погодују.
О ''црвеном'' аларму почело је да се пише четири дана након што је пошаст регистрована!
Колико поверења можемо, дакле, имати у систем јавног обавештавања? И узбуњивања?
Сасвим је друга ствар шта ће се тек догађати у грејној сезони са ваздухом?
Како функционише систем екозаштите - подсетимо, прилика је, да је Србија у приступању ЕУ отворила поглавље о заштити животне средине и да ће у периоду који је пред нама у том сектору бити највише рада и улагања. Тако се барем најављује. Јаки на речима, никакви на делу, остаје да пратимо колико нам је то као јавности могуће.
Јер у овој држави је јавност постала слабо пожељна, игнорисана категорија. Колико је заинтересована за прозивке и питања о сопственим интересима, бољи третман и не заслужује, те је нехајни став власт према ономе што мисле занемарљиве по јачини буке коју производе ''атомизоване''  и маргиналне интересне групе, и логичан и подразумеван.