КАКО И ЗАШТО МЕКДОНАЛДС У СРБИЈИ ДЕЦЕНИЈАМА КРШИ ЗАКОН?

Један од најпознатијих ланаца брзе хране у свету, Мекдоналдс, свој први ресторан у Србији отворио је на Славији далеке 1988.године. Дуже од три деценије рада крунисано је са свега 27 објеката широм наше земље - највише их је у Београду, а имати Мек у српској средини одавно је ствар престижа.
Шта, међутим, стоји иза ''Мекдоналдсове'' корпоративне културе? Иза осмеха једрих, ужурбаних, запослених војски, за које би се рекло да живе за свој посао, који им, са друге стране, верујемо, пружа сигурност и комодитет.

Обратила нам се деветнаестогодишња Београђанка, А. Т., која је на уговор о раду ангажована у једном од Мекових ресторана. Њој тече трећи уговор на три месеца, понуђена јој је могућност да напредује полагањем теста и заради више, можда са мање рада. Међутим.
''Кад сам почела да радим, имала сам идеју само да се запослим. Речено ми је да у Меку примају све који им се јаве. Брзо сам се уверила зашто је тако.
Бачена сам одмах по пријему у ватру. Још се мој потпис на уговору није осушио, већ сам ускочила у униформу и патике које, за разлику од мене, неће издржати ни први месец'' - прича за ''Белешке'' А. Т.
Колико је рад у сменама овој матуранткињи средњошколки био нов и интересантан, толико је терала себе да издржи, док се готово није уходала и навикла на невероватан напор и одрицање. Нема телефона, нема кафенисања, пауза се поштује у секунду. И стално ватра.
Већ првог дана дата јој је канта са реквизитима у руке - почетак је одржавање хигијене, подова, стаклених површина, огледала, мокрих чворова, дворишта, без помисли на предах.
Скупљају се отпаци за гостима, просута храна, сваки траг.
При чему се недељно мења смена- буквално недељно. Са јединим даном одмора у седам дана.
''Најтеже је везати шест ноћи рада узастопце, мимо закона који налаже 24 часа одмора између две ноћне смене.Посебно ако се има у виду да смо сви углавном млади, изузмемо ли менааџере'' - каже А. Т.
Оне три недеље превазиђе човек умор и малодушност, тера себе да издржи. Тако је А. Т. потписала и свој трећи уговор на три месеца, иако је била решена да једне вечери да отказ и чак разговарала о томе са надређенима, који су обећали да ће се однос менаџера према њој поправити. Схватила је да је за Мекдоналдсс отказ страшна ствар, јер тешко могу на дуже да вежу и задрже запосленог, који брзо схвати да би с толико рада и радних сати на неком другом месту, чак било где, могао да се обогати, за разлику од сасвим просечне почетничке плате од 300 евра.
Додуше, имала је и неколико дана, не више од три паузе између два уговора.
Нормално, преморену и изнурену, с данима које је проводила само у спавању и раду, А. Т. је једнога дана, покошена прехладом, пала у кревет. Доставила је дознаке и дали су јој усмено неколико дана за опоравак. Кад је требало да се врати на посао, достављен јој је распоред - требало је да ради одмах, роввита и неопорављена - шест ноћи за редом! Приговорила је да се не осећа способном да одмах ускочи у ватру, шефови су били неумољиви.
Одлучила је да да отказ, али је уговор обавезивао на отхазни рок од две недеље, те је тако ипак запало да одради шест ноћи у цугу!
Како је могуће да Мекдоналдс не поштује законску регулативу земље домаћина, према којој се између две ноћне смене запосленом мора обезбедити двадесетчетврочасовни одмор?
Тако што студената и незапослених увек има, али се нико у Меку дуже не задржава. По принципу ''узми ил! пољуби''. А ту су и неке стечене навике, због којих се у земљи порекла и ратовало.