18 ГОДИНА ОД УБИСТВА НЕБОЈШЕ М.КРСТИЋА (1964-2001)
Иза Крстића остале су да живе његове идеје, књиге и све мање сачуваних снимака, које због етикета, видео сервиси на које их постављају његови саборци и поштоваоци, упорно уклањају.
Кад је пострадао - како год - Небојша је имао само 37 година. Осамнаест година по његовој смрти, сећање као да бива јаче, оснажено и добија на некој врсти обавезности. Од 2016. године о његовом делу и лику се, макар при годишњим поменима, говори јавно, у емисијама на интернет телевизијама, и поставља питање истраге његове смрти, односно убиства.
На сајту Центра за истраживање православног монархизма, утемељеног на Крстићевој идеји, отворена је за потписивање Петиција за објављивање истине о погибији Небојше М. Крстића, коју су потписали многи виђени Срби.
У спомен на Небојшу установљена је и награда ''за изузетне заслуге и дела од великог значаја за сведочење идеја и етоса православног монархизма'' која носи његово име коју до 2013.године додељује Центар. Овогодишњи добитник плакете Небојша М. Крстић је јереј Ненад Илић.
Сећања на оснивача Отечественог покрета нема ни на сајту ''Образа'', a посустао је и један од оних који су држали посмртно слово над одром Небојше Крстића, Момир Лазић, чији је часопис ''Збиља'', такође као и Центар за православни монархизам, од 2013.године годишњу награду преименовао у име трагично пострадалог Крстића.
Постављам, верујем оправдано, шта се догодило са Крстићевим саборцима, уз ограду да реагујем емотивно, зато што су за мене ово чињенично нове ствари.
Испаде да се, што се сећање живље негује и подстиче јавност да тражи истину, они на којима би та воља требало да почива - измичу.
Пажњи читалаца препоручујем јутјуб канал ''Светлост победе'', као и истоимени сајт , на којима је похрањен део сачуване заоставштине Небојше М. Крстића, коју брижљиво негује његов неуморни саборац Никола Марић.
Марић је сачувао и спасио од заборава многе телевизијске снимке наступа Небојше М. Крстића, чланке које је објављивао и две његове књиге: ''Политика и образ-за васкрс распетог српства''(1993)' и ''Победити или нестати: огледи о србском путу и антисрбским беспућима''(2000). Крстић је, иначе, написао и ''Слово и дух: православље и национална култура'', која је објављена постхумно 2002.године.
Са бескрајним жаљењем примећујем да је података о, показаће се кад тад, великану Србије, Небојши М. Крстићу све мање, али зато расте интересовање за његов светли пут и дело.
„Србија нема ни времена ни сувише снаге да би се бавила лажном политиком и тражила сва решења у парламентарној демократији или неком од познатих типова социјализма. Она мора да тражи и нађе сопствени пут који одговара њеном бићу и њеним животним интересима. Да буде самосвојна, оригинална, себи доследна. После катаклизми, каква је наша, где су крв, сузе и страдања испунили своју меру, искреним прегаоцима у стварању Нове Србије „Бог даје махове”. Будућу Србију треба сагледати кроз њену првобитну државотворност , кроз кајсветлије ликове, догађаје и стваралаштво из њене прошлости, па на основу тога јој определити управно- политички систем и извајати визију њене будућности. То наши песници могу да артикулишу, наши научници да усмере, а најбоље снаге ума и карактера да остваре'' - говорио је и написао Небојша М. Крстић у свом тексту ''Политика: брлог или служба''Слава и образ трају довијека, певао је велики владика Петар Петровић Његош. Ретко уз кога ове речи пристају као уз Небојшу М. Крстића.Слава му!
0 Коментари