СРОЗАВАЊЕ АКАДЕМСКОГ НИВОА

Европска асоцијација за обезбеђење квалитета у високом образовању (Еuropean Association for Quality Assurance in Higher Education - ENQA) на седници Борда ове организације одржаној 20.фебруара 2020.године није обновила пуноправно чланство, саопштила је 1.марта  Национално тело за акредитацију и проверу квалитета у виском образовању Србије (NAT).
Урушавање квалитета српског високошколског образовања констатовано је пре две године, фебруара 2018 - е, када је Србија изгубила статус пуноправног члана и стављена ''под надзор'', односно контролу и дат јој рок да га 2020 - е, отклањањем неправилности, поврати.  Нова Комисија за за акредитацију и проверу квалитета Националног тела за акредитацију, сматрају у ENQA, не само да указане неправилности није отклонила, већ је произвела нове, а најпре и недопустиву институционализовану зависност NАТ- а у признавању акредитација.
О каквим се сатрапима ради, сведочи погоршање свеукупног стања у високом образовању од оснивања Националног тела за акредитацију одлуком Владе Србије. На њеном су челу декан Правног факултета у Београду Сима Аврамовић и др Јелена Кочовић, јавности добро познати као ''наставни активисти'' власти.
Последица испадања међу земље као што су Молдавија или Албанија, значајно ће отежати признавање српских диплома у иностранству. Поред срамоте, наравно, да као народ који је улагао и високо рангирао школство и образовање испаднемо из категорије ''европских''. Што властодршце најмање брине.
ENQA је ставила примдбе на једнократну и кратку посету и обилазак рецензената који одобравају акредитације високошколских установа и наставних програма, сматрајући да је чисто формална, јер се том приликом већа пажња посвећује провери бирократских процедура од квалитета програма.
Примећено је и фаворизовање одређених институција о којима одлучују кругови блиски властима.
ENQA је приговорила да Национални савет не може бити другостепена жалбена инстанца, већ посебан орган у оквиру NАТ- а.
Додатно је независност високог школства, по мишљењу Европе угрожена тиме што директор може бити и предавач и што није професионално ангажован пуно радно место у управи, односно менаџменту.
Мање значајна примедба је астрономска надокнада за акредитације о којима, ето, да и то доживимо, не бринемо сами, већ мора да реагује Европа! Огромне надокнаде за рецензенте, тврде чланови Комисије, за неколико сати обиласка, значајно оптерећује факултете, који би та средства могли боље да потроше, уместо на сумњив вид корупције - за шта су најбољи показатељ извештаји акредитационог тела којима се не може ући у траг, уместо да су објављени на сајту NАТ- а.
Јасно је да Европа одлично зна шта се и како ради у Србији, чим ставе наочари.
А нама остаје да се навикавамо на назадовање.