ОВАЈ...

Странци кажу да је наш језик јако тежак за учење. Изговор нам је тврд, акцентовање речи непредвидљиво и променљиво, а речник пребогат, посебно изразима. Све га то чини раскошном материјом, која се увек учи.
Наш се језик и мења - посебно правопис, који се ''прилагођава'' говору, не увек катедарски канонизованом, и тиме, на свој начин, и осавремењује речима и изразима у употреби. Посебно је језик рачунара и друштвених мрежа утицао на настајање подјезика. Интерфејс, запратити, модем, окружење, по дифолту, то су све изрази који су се одомаћили из страног говора, поставши општа својина.

Дуга је прича о језику, а још сложенија о говору.
Лапсуси за лапсусе, у фокусу пажње за фокус ИЛИ пажњу, али, говорни манир или мана да се застајкује уз (пре)обилно коришћење поштапалице (речце) ОВАЈ је кварење мелодије српског језика, који се на њој ломи, запиње и пада као тркач на препонама у воду. Посебно код млађих јавних личности, промотера говорне лежерности, иза које се крије сакат фонд речи или кратка веза између сивих ћелија и органа званог језик, те се као таква премеће у помодарство. Изузмемо ли спикере, у свим осталим формама информативних или забавних садржаја уметак ''ОВАЈ'', са дугим ''в'' готово физички повређује ухо сваког језичког слухистe. Савршено излази из силиконских усана и хијалурона, и, као пластика, насупрот речитости, има рок трајања - док је у моди.
Док је овакав говорни манир тренд, слаба вајда да ће га икаква критика сузбити.
Као и свако помодарство, проћи ће.
О шта ће се поштапати говорни инвалиди, препознаћемо кад изгустирају своју абракадабра речцу ОВАЈ. Тако сличну архаичној и ретко коришћеној авај, чије је смислено време скраћеница нашег редакцијског коментара.
Волите свој језик, језик народа чији сте изданак.
Да не тупимо даље колико је то важно. И, молим вас, без ОВАЈ. ОВАЈ највише говори о вама. Јер, немојте сумњати да мора доћи време писмених.
Говорни језик одређених средина има своју драж и нашао је своје место у српској књижевној класици од Џива до Боре Станковића, Стевана Сремца, Симе Матавуља и многих других писаца. ОВАЈ је покушај насилне урбанизације, старлетизације, профанисања крупног недостатка, несвесне мане која се, зато што је тако ин опонашати многе јавне личности, у ово време у распону од неписмених до полуписмених слепачки покушај да се ''одразе''. Правилно је, ипак, било и биће да се изразе.