ШТА ЈЕ ТО ДЕФОРМИСАЛО ДУГУ?

Управо смо добили фотографије са планине Рудник, од јуче поподне.
Наиме, на њима се види необично издужен, иначе добро познат беспрекорно правилан облик дуге, после краткотрајног априлског пљуска. И не само облик, већ и боје. У огромном елипсастом луку, како је дуга деформисана, редуковане су и њене, такође добро познате боје.

Шта је деформисало природну појаву коју обожавамо и за чију појаву се везују најлепша очекивања, као, на пример оно да нас на крају њеног крака чека благо?
Никада овако нешто нису видели ни најстарији Рудничани, па ни наши пријатељи из Криве Реке, који су нам и послали фотографије.
Молимо оне који знају и баве се природним појавама, физиком, метеорологијом да нам објасне како се ово догодило на небу. Или, боље речено, зашто?
Јасан одговор, научна претпоставка ако се баш не зна и ако су призори које објављујемо и њих изненадили, предупредио би све дубље страхове да су питомине Рудника премрежиле базне станице 5 Г мреже, у шта сумњају мештани.
30/4/2020

Питали смо и добили одговор, у коме нам неко ко се разуме, бави и истражује, између осталог и ову врсту природних феномена - машински инжењер Наташа Живаљевић пише и илуструје:

''(Дугу) Није деформисало ништа.

Метеоролошка видљивост је стандардни параметар за дефинисање стања атмосфере, односно за опис утицаја расејања на визуелну перцепцију. Метеоролошка видљивост се дефинише као удаљеност на којој се остварује појавни контраст од два посто. Веза метеоролошке видљивости са метеоролошким стањем је у уској вези. Дуга, као што је познато, настаје кад зраци сунчеве светлости падају на капљице воде распршене у ваздуху, а појављује се за време или одмах после кише. Сунце мора бити ниско на хоризонту или чак испод њега, а да би видео дугу посматрач мора бити окренут леђима сунцу, тако да гледа тамо где киша пада или је управо престала. Зраци сунчеве светлости пролазе кроз кишне капи. При уласку, у капи настаје мало преламање светлости. Капи се понашају као сићушне призме, кишне капи преламају сваку боју скривену у белој светлости мало више или мало мање него боје које се с њом граниче. У тренутку уласка у кишну кап бели светлосни сноп се одједном цепа на светлосне зраке. У капи ти обојени зраци ударају у њен унутрашњи зид који се понаша као огледало и одбија их. Сада, са још више измењеним правцем, крећу назад и излазе из кишне капи са исте стране са које су и ушли. Сунце је извор те светлости и налази се иза посматрача, измењена светлост се враћа према њему и он види дугине боје које се у луку пружају преко неба. То је светлост коју су преломиле и одбиле десетине хиљада сићушних кишних капи. Друга дуга је такође то, али кључни фактор је улетање неког метеоталаса, односно различите густине ваздуха и појава или магле која је слабо видљива, док су водене капи у том слоју мало ситније.

Дуга је светлосна варка. Сваки посматрач другачије види дугу, сачињену од светлосних зрака који му долазе с леђа и кишних капи које су испред њега.