СИВИ ДОМ ПОЦРНЕО - ПЉУШТЕ ОТКАЗИ
 |
| Игор Петровић |
 |
| Снежана Живаљевић |
Откако је крајем 2019. године именован за в.д.директора Завода за васпитање деце и омладине Иван Јездић је уручио отказе троје васпитача специјалних педагога, шефу рачуноводства, правници, домару, а припрема, према сазнањима које имамо и нова решења о престанку радног односа.
Када је 3.децембра 2020. године наложио правници коју је довео у Завод да позове васпитаче Снежану Живаљевић и Игора Петровића, с обзиром да им је 20. новембра поновљено Упозорење на Упозорење (од 29.маја) пред раскид уговора о раду, Снежана и Игор нису сумњали да их чека отказ.
Решења су подигли, потписали, а потом је Игор Петровић ушао у канцеларију в.д -а и започео штрајк глађу. Снежана је остала са оне стране капије, јер је у очајању напустила Завод у којем је провела пуне 23 године рада.
 |
| Завод за васпитање деце и омладине Београд |
На наговор свог адвоката, Игор Петровић је штрајк прекинуо сутрадан.
Задовољење правде, која се не подудара ни у најмањем са њиховим разумевањем прописа и аката, као и правила службе, Игор и Снежана траже од Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Инспекције рада, али и на суду, којем су 8. децембра предали тужбу због шиканирања и малтретирања пословодства, ''вишемесечног иживљавања над њима'', како тврде.
ЗАХУКТАВАЊЕ
Тог, како ће се испоставити, за њих кобног 29. априла Снежана Живаљевић је као матични васпитач пустила малолетног корисника К. Б. код фризера, пошто јој је он пренео да је претходно добио за излазак дозволу рукводиоца РЈ Милана Јовковића. Предала је смену у 11,30 а малолетник се јавио својој сменској васпитачици Стефани Ристић, која је од Снежане и Игора преузела дежурство, те његов излазак евидентирала и у Дневник рада. Малолетни К. Б. напустио је Завод заштићен рукавицама и са маском на лицу у 12,10 тога дана, што је дежурна уредно завела.
И креће заплет: руководилац у рутинској контроли дневника рада налази Снежанин запис о допуштењу да мал.К. Б. посети фризера. Пренебрегава чињеницу да је у дневнику рада од 29.априла излазак дечака евидентирао васпитач из следеће смене, који га је практично и пустио, јер - зар није и он могао да се запита о својој одговорности за оно што се догађа у његово време? И зашто није?
На све то долази околност да су у то време, време ванредног стања, малолетници јако узнемирени затварањем у установу отвореног типа каква је Завод, те су Игор и Снежана, уочивши графит у једној од соба, евидентирали у дневнику рада 3. маја, када је руководиоцу ''прекипело'', те им 7.маја пише пријаву по којој треба да се изјасне. Писање графита, посебно у наведеним околностима да буде разлог за упозорење и квалификације : ''повреда радних обавеза'', које ће у коначном, по ''утврђивању чињеница'' бити преиначене у дисциплинску меру упозорења пред отказ у трајању од шест месеци због ''несавесног и немарног извршавања радних обавеза, због повреде обавезе утврђене општим актом, односно повреде дисциплине и правила понашања (неизвршавање или нестручно, несавесно, неблаговремено или немарно извршавање послова; злоупотреба службеног положаја или прекорачење овлашћења (прописане Правилима о радној дисциплини и понашању запослених у Заводу за васпитање деце и омладине Београд, број 2798 од 28.12.2006.''!?! Или намера, или анимозитет? Или и једно и друго.
БЕС И ОСВЕТА
Док је Снежана Живаљевић непосредно пред именовање новог вд- а од стране колектива изабрана за председника синдикалне организације Завода, Игор Петровић је, највероватније, представљао претњу појавом, изгледом, професионализмом, једном речју, перспективама, које су превејану куку Милана Јовковића из темеља онеспокојавале, јер је овог младог човека доживљавао као претњу по место руководиоца са којег је испраћао и дочекивао директоре, управнике, вршиоце дужности уназад 12 година.
Вршилац дужности се на место на којем се нашао извучен из политичког бубња: кадар Вулина док је водио социјалу, није се прославио ни у Тутину ни на Вождовцу међу старима, те је трансфером из ''Покрета социјалиста'' у владајући ''СНС'' учинио максималан напор да се представи министру Ђорђевићу, с којим је успоставио релације које су забележили и објективи домаћих медија, у пар посета установи. У ''Покрету социјалиста'' нису били одушевљени Јездићевим прелетањем, јер су сматрали да му све дугују, а да им је узвратио незахвалношћу.Чим је дошао у Завод Јездић је почео да се понаша као власник живота и смрти, осионо као управник логора. Одмах је разјурио ''кадар близак бившем директору''.
Подсетимо да је дугогодишњи директор Завода за васпитање деце и омладине Београд на одслужењу законске казне...таквоме је руководилац Милан Јововић, знају то и сведоче запослени, био и десна и лева рука, јер је Роловић био поприлично заузет. Не Заводом, Заводом се није претерано бавио.
Ево с каквим одушевљењем и еланом је руководилац и послушник Милан Јовковић дочекао новог ''спасиоца'' - поруком у вајбер групи Завода 26.новембра 2019. године рекао је - највише о себи и сопственој одговорности, као и колективу у којем је деценијама: ''ПОШТОВАНИ ДИРЕКТОРЕ ЈЕЗДИЋУ, ПОШТО СТЕ НА ПУТУ ДА ОД ЛОПОВСКЕ, ПРОПАЛЕ ФИРМЕ ИСПОПРАВЉАТЕ НЕПОПРАВЉИВО А ОТВОРЕНИ СТЕ ЗА САВЕТЕ ДАЋУ ВАМ ЈА ЈЕДАН ОВАКО ЈАВНО: АКО УСПЕТЕ А МАЛО ВАМ ФАЛИ, ПОТПУНО ИЗНУЛИРАТИ СВЕ ГОДИНАМА ДЕВАСТИРАНО ПРИЗНАЋУ ВАМ ДА СТЕ ЧУДОТВОРАЦ, ЈЕР ОВАКВУ ГОВНАРИЈУ, БАР ПО ИЗВЕШТАЈУ ДРЖАВНЕ РЕВИЗИЈЕ, СОЦИЈАЛА НИЈЕ ИМАЛА. И ДОК СМО СВИ КО ПАЦОВИ У РУПИ ГЛЕДАЛИ КАКО НАМ КУЋА ПРОПАДА ПРОПАЛИ СМО И МИ САМИ. УШЛИ СТЕ У Г... ДО ГУШЕ. СРДАЧАН ПОЗДРАВ.''
Сваки коментар је сувишан.
ЧИСТКА ''СТАРОГ КАДРА''
Снежана Живаљевић има 23 године радног искуства на пословима специјалног педагога у Заводу, Игор 14. Воде своје животе и не баве се колективом, већ штићеницима.
Да ли им је то узето за зло?
Са тим су, каже Снежана, давно раскрстили - од момента када је руководилац Милан Јовковић показао своју ћуд и узео под своје неке васпитаче, којима прети ''отварањем фиоке''.
Зашто је ова дигресија важна показаћемо у наставку.
 |
| Изјава С. Ж. о спорном догађају од 29. априла 2020. |
''Био сам у гардероби, предавао смену, и ја сам чуо те речи и када га је пустио, што се секираш'' - рекао јој је лежерно дугогодишњи колега.
Кад га је упитала хоће ли то да потврди, категорички је пристао.
Сутрадан увече кад га је узнемирена Снежана назвала око 22 часа на дежурству службеним телефоном, правдао се како не сме, не би се качио, имају га већ у шаци и прете му...
Снежана, наравно, није хтела да прави проблем. Можда ће суд под заклетвом из Н. Ш. лакше извући признање него вишегодишња колегијалност, која се лако и брзо истопила.
Малолетник који је сматрао, наравно, сасвим погрешно, како је он проузроковао проблеме својој васпитачици, упорно је причао своју причу ''да га је Мики пустио''. Онда му је Снежана, његов матични васпитач дала папир и оловку и изашла из просторије. Дечак је јасно и гласно написао: ''Тог дана кад сам ишао код фризера а било ми је заказано телефоном, пошто је мој матични васпитач отишао кући ја сам се јавио Стефани и Микију и одох ја да се шишам и рекли су важи и Мики ми је рекао да поздравим Милоша. Ја се после шишања нигде нисам задржавао и одмах сам се вратио у Завод'', следи потпис.
Уз своју изјаву предату 7.маја Снежана је као матични васпитач поднела дечакову, која је протоколисана истог дана.
Међутим, Снежана већ сутрадан неће више бити матични
васпитач. Замениће је на том месту приправница којој је била ментор. У ситуацији у којој се налазила, није стигла ни да осети чемер.
Зашто је и како ''злоупотребила службена овлашћења'', васпитача, ваљда? Малолетник је сам упорно понављао и одмах узео оловку и папир, а изјаву пружио Игору Петровићу. Снежана је приложила уз своју изјаву по пријави руководиоца Милана Јовковића.
Ту настају нови проблеми: како се и зашто усудила да узме и приложи дечакову изјаву, иако за то како се све догодило има сведока, свог колегу васпитача Игора Петровића? Да, ово је Завод, Игор и Снежана нису сведоци једно другоме, они деле одговорност и криви су за све што се у установи догоди...то је схема.
''Изјава је дата слободном вољом, на најнеутралнији начин, после вишекратног понављања К. Б. да хоће да је да, предао је колеги, не мени'' - истиче васпитачица, а на службено постављено питање вд директору да ли се икада састао Интерни тим у вези наведених околности за мал. К.Б., претпоставља зато што дечака ничим нису успели да принуде да промени изјаву, никада није добила ни одговор ни евентуални записник.
Касније ће се увидом у Дневник рада васпитача видети да су Правилником за време ванредног стања у установи задате препоруке и правила прекршени - без ''рутинске контроле'' Милана Јовковића више пута. Треба ли рећи, без икаквог упозорења. На фотографијама су дати само неки од датума када се у службени документ уписивало да је неко од малолетника излазио по храну, грицкалице, што, очигледно, некима није узето за зло.
Тако се спроводе закони и процедуре према појединим васпитачима у Заводу за васпитање деце и омладине Београд.
ГРАФИТИ
Док су покушавали да анимирају децу у затвореној установи због пандемије и мера заштите, Игору и Снежани је промакло да се издвојило једно дете и у соби свога друга исписало графит увредљиве и непристојне садржине. Опет као сменски васпитачи, Игор и Снежана деле одговорност, по пријави руководиоца пишу изјаве о ''страшном догађају'' (зграда Завода је сва ишарана графитима), не схватајући да се као мушице све више уплићу у лепљиву паукову мрежу.
 |
| Изјава Игора Петовића о исписивању графита 3.маја |
Због њиховог очигледног непристајања да признају ''кривицу'' спорне позадине, 25. маја вд директор сазива сатсанак свих васпитача, који се претвара у фронталну осуду, каква може бити само наручена, попут аплауза, чим је вд изнео своје виђење догађаја о ''некима, неодговорности, непрофесионализму'' и сл. Личило је на инквизицију и општу свађу, где се претило свакоме ко је можда помислио да ће без наадзора Ивана Јездића и Милана Јовковића смети да отвори уста,
Најобичније ''прање руку'' коментарисали су овај покушај састанка у коме су изнођена приватна зла сећања, претило отварањем фиока, ућуткивани и застрашивани стручни сарадници, носиоци активности Завода.
Неколико дана после састанка, 29. маја и Игору и Снежани изречена је дисциплинска мера упозорења да им се ''дело'' не понови у наредних шест месеци, чиме би се стекли услови за раскид уговора о раду.
За њих тада почиње пакао: колектив је већ поптуно подељен, а и њима је мало требало да се окрену искључиво корисницима и послу. Просејани остатак се хомогенизовао, у страху и уценама, без помисли да се успротиви очигледном терору над колегама.
МОБИНГ
У више прилика Јовковић није мировао - све једне хвалећи, Игора и Снежану опомињући на будност у јавним објавама у вибер групи Завода.
Игор Петровић је оштро реаговао на праксу да се дневни извештај о раду саопштавају руковидоцу, а он их поставља у групи. На једвите јаде је изашао као победник. Али му ништа није заборављано.
 |
| Порука тате руководиоца ћерки Теодори у вибер групи |
Поред 24-часовних дежурстава, затварања установе отвореног типа, забране излазака и посета корисницима, проблеми су бивали све сложенији.
За време једног фудбалског дербија који се одиграва у непосредној близини Завода, Игору и Снежани се покушавала накалемити нова '' грешка'' - емитовањем вести о каменованим аутобусима, које су, наравно, камењем гађали њихови штићеници током дежурства, што су демантовали и спољни посматрачи и полиција. Али је било битно задати ударац и непрестано нешто спочитовати.
Ако се у току неке спортске активности повредило дете, што је изискивало извођење до лекара ради указивања помоћи и повратак у изолацију, опет је дежурни Порфирије Јовковић пријављивао и тражио изјаве - овога пута од једног васпитача, други, јер то није био Игор Петровић, није делио одговорност, он је једноставно био заштићен. Врло брзо ће тај несуђени сведок Јовковићеве намештаљке са мал. К. Б. затражити да не ради са Снежаном у смени - да ли по наговору или наређењу руководиоца да поново састави Снежану и Игора или му је, онако мизерном и јадном одговарало бекство међу себи сличне, или се стидео или плашио - зна, можда само он.
Док бекства корисника под надзором сменских васпитача нису процесуирана, Снежани и Игору то није смело да се деси (иако је најнормалнија појава), и тако даље, и тако даље.
Кроз приче је постајало јасно ко се и како '' успиње'' лествицама успеха, ко пропада. Те се тако Заводом проносила прича да два места фале да се запосле две колегинице, а, пошто је у игри била и трећа, која је била спремна на све - те се брука раширила домом чак и до деце, књига се свела на жену васпитача Дејана Живковића, Јелену, и ћерку руководиоца Милана Јовковића, Теодору.. За то је требало одстрелити Снежану и Игора, два недостајућа места.
Полако, доћи ће на ред и оно треће. Некога мора ова прљава братија да намами у своју лепљиву мрежу.
УПОЗОРЕЊЕ НА УПОЗОРЕЊЕ
Дани мрака, тескобе, опреза до параноје текли су и девет дана пред истек првог упозорења од шест месеци, Снежану и Игора стиже нова оптужба да су ''фалсификовали службену исправу'', односно у дневник рада не онога часа када су то приметили, око 22 часа, већ пред крај смене око 7 часова ујутро, после јављања руководиоцу уписали да су приметили огроман графит у соби С. М., обавили с њим разговор, и добили информације да је урађен раније а не у њиховој смени, што им је потврдио и тада присутни пунолетни корисник Илија Цураковић. Игор фотографију графита објављује и у вибер групи. Дакле, пријављује.
Учинио је неопростиве ствари - разговарао као васпитач мушке групе са корисником С. М. који му је потанко испричао да је графит радио у ноћи између 5 и 6. новембра, јер није могао да спава, што је видео, и исто чуо Илија Цураковић, јер је касно устајао у тоалет.
Да кривица не би пала ни на кога већ на ''специјалисте'' за графитне прекршаје, руководилац Милан Јовковић - докон очигледно- покреће велику детективску акцију разоткривања опасног непријатеља у њиховим редовима, јел'тако беше?
 |
| Писмо подршке директорке и колектива школе ''Вожд'' , др Сњежане Којић |
''Савим случајно'' Снежана Живаљевић га затиче у канцеларији васпитача Катарине Плећић са Илијом Цураковићем у разговору. Плећићка је за то време у канцеларији Интерног тима где уписује извештај после смене у Дневник рада. Други васпитач Данијела Савићевић је у својој канцеларији. Обе знају да је руководилац међу њима, да пропитује пунолетног корисника и сведока, и, наравно, после тога у потпуности преиначује изјаву дату Снежани и Игору!
Како никоме није до истине, Борис Ковачевић и Дејан Живковић предају изјаве да графит није нацртан у њиховој смени - верује им се ''на прву'', исто у писаном облику потписују и Плећићка и Савићевићева. Нису уписивали, нису видели графит, подразумевано је нацртан у Петровићевој и Живаљевићкиној смени, те су, према томе, они ти који су, како пише у новом упозорењу пред отказ радног односа, покушали да за то дело окриве своје колеге и још и фалсификовали службени докумеент, односно извештај у дневнику рада после своје смене 7. новембра!
Јасно је да се пакује отказ, јер поновљено упозорење управо то значи за Снежану Живаљевић и Игора Пеетровића. ''Утолико горе по истину''.
Илија Цураковић је нестао из дома.
Снежана Живаљевић и Игор Петровић солидарно деле одговорност, колектив ћути, правница 20. новембра трука упозорење на упозорење, а 3. децембра васпитачима уручује отказ.
ШТРАЈК ГЛАЂУ И ЈАВНОСТ
Снежана тврди да је знала шта значи позив да дође у директорову канцеларију. И она и Игор потписали су отказе.
Док се окренула, њен колега је ушао у директорову канцеларију и прогласио штрајк глађу.
Снежана је на његову молбу остала у дворишту Завода, где је чекала новинаре, које је у међувремену позвала обавестивши их о драми у Заводу.
Ћутање пред безакоњем више није водило ничему. Нису имали шта да изгубе.
Увече је колектив школе ''Вожд'', коју похађају корисници Завода, кружећи колима око зграде и трубећи, симболично пружио подршку колегама који су на правди Бога добили отказе.
О свему је обавештено Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, надзор, инспекција рада.
Сутрадан су медији наставили да шире причу о мобингу над специјалним педагозима Снежани и Игору, као и незаконитим отказима које су добили.
Пресавили су и табак и суду предали тужбу на ново упозорење, тачније отказ.
И поред наручених хвалоспева у крагујевачком порталу ''Буђење'', у којем је себе исхвалио за бројне успехе, похвала рукводиоца како је вд довео установу у ред, 10. децембра министарка Кисић - Тепавчевић разрешила је вд директора Завода за васпитање деце и омладине Београд Ивана Јездића. Наредног дана се није појавио на послу, али је рукводилац Милан Јовковић наставио да дивља и застрашује колектив. Заводски језици тврде да је чак у бесу преврнуо сто пун хране. То га вероватно неће спасити одговорности за сву помутњу коју је дуго сејао Заводом, протежирајући себи лојалне запослене и своје инетересе да кадрира, укључујући и непотизам.
Што се повратка Снежане Живаљевић и Игора Петровића тиче, о законитости отказа који су им уручени изјасниће се инспекција рада. О нанетим душевним боловима, претрпљеној штети, мобингу и поступању сада бившег вд директота Ивана Јездића и руквоодиоца Милана Јовковића своје ће рећи суд.
Текстови и прилози објављени у медијима о отказима васпитачима Снежани Живаљевић и Игору Петровићу:
0 Коментари