СОКОЛСКО ДРУШТВО ЗЕМУН

Прво гимнастичко друштво Соко у Земуну основано је 1895.године, на иницијативу Макса Штајнлехнера.

Он је био студент технике из Београда, тада у емиграцији у Земуну. Његови рођаци били су чланови ”Душана Силног” у Београду.

Основао је друштво заједно са омладином, посебно академском, у коме је било окупљено сво грађанство, а нарочито школска омладина која је вежбала. Председник друштва био је лекар др Сава Недељковић а потпредседник Вељко Петровић, учитељ српске вероисповедне школе.

Вежбали су на ”Марковићевом плацу” у Главној улици. Подигли су дрвену конструкцију за карике.

Друштво је обуставило рад.

Наставник гимнастике у Земунској реалци, Ђорђе Гавриловић обновио је рад друштва под називом ”Земунски Соко” 1897. године.

Друштво је вежбало у хотелу Централ. Суделовало је у прослави 30 годишњице ”Душана Силног” у Београду. Одело је било грађанско са друштвеном ознаком црвеном врпцом са натписом златним словима латиницом ”Земунски Соко”. Друштво је убрзо престало са радом. (1)

Када је 1903. ступио на престо Србије краљ Петар, унук Карађорђа, за српски народ с друге стране Саве, Дрине и Дунава било је то подстрек на снажније буђење националне свести. Београд је постао узданица Србима на југу, северу и западу. Ободрен оснивањем Српског сокола у Сремским Карловцима, млади професор реалне гимназије Ђорђе Гавриловић покренуо је иницијативу за оснивањем сокола у Земуну.

У Земунској штедионици одржана је 11.4.1905. прва конференција виђенијих Срба. Били су присутни др Сава Недељковић, лекар; др Петар Марковић, адвокат; др Дане Трбојевић, професор; Љубо Мрђеновић, професор; …. . На конференцији је донета одлука да се 24 априла 1905. сазове оснивачка скупштина. Скупштина је одржана у просторијама Српске православне црквене општине, у присуству 25 лица. Изабрана је прва управа, са др Владом Николићем као старешином. (2)

На Другом соколском слету у Раваници 1906. учествовао је Српски соко из Земуна са вођом А. Пуљом и 10 чланова. (3)

Одмах на почетку Првог светског рата Српски соко је био распуштен, а Хрватски соко је престао да ради.

У Првом светском рату соколи су прелазили у табор савезника.

Када је Српска војска прешла у свом надирању у Срем, соколи су први дочекали ослободилачку војску, и с њима у тријумфу провели цело време њиховог боравка у Земуну. То су неки платили главом, а неки су прешли са српском војском у Београд, делећи њену судбину.

Соколи су такође били међу првима који су дочекали српску војску, кад је 5 новембра 1918, прешла у Земун. После 1919. за првог старешину изабран је др Сава Недељковић. Кад је после годину дана захвалио на положају, изабран је Бранко Живковић. Соколи, дотада рушитељи туђинске власти, претворили су се у градитеље своје слободне државе, њене чувара и васпитаче омладине. Захваљујући соколском раду број чланова сокола растао је међу омладином основних и средњих школа. Због пораста броја чланова просторије основне школе ”Краљевић Томислав” постале су тесне, па је требало, с једне стране градити соколски дом, а са друге оснивати ново друштво. Подигнут је ”Народни дом Краља Александра”, и основано је ново друштво у Горњем граду.

Прва мисао да се оснује Руско соколско друштво насталo је међу руским избеглицама у Земуну. Обратили су се за помоћ земунским соколима. (4) У Земуну су наставили рад Феодор Гопуренко, Иван Митрохин и И. Максутов. Прва двојица су били предњаци Тифлиског соколског друштва и наставили су да раде у земунском соколском друштву. Њиховим залагањем добило је земунско друштво на Слету у Осијеку две дипломе и то једну за мушкарце а другу за жене.(5)

У земунском соколу слепи капетан Лујо Ловрић одржао је предавање о јунаштву Карађорђевића. Дворана је била пуна грађана и сокола. (6)

Други слет Соколске жупе Београд одржан је у Земуну 23. маја 1926. на игралишту ”Земунског академског спортског клуба”, као смотра чланства жупе пред одлазак на VIII свесоколски слет у Прагу.

Слету је предходила жупска академија 22 маја 1926. у Београду у Мањежу. У програму академије учествовала су друштва жупе Београд. Истакло се друштво Митровица наступом женске деце, затим земунски соколи, па лознички нараштај. Наступиле су руске соколице у простим вежбама. Цео Земун био је искићен заставама, да поздрави соколе београдске жупе. Уз соколе сврстала се војска и морнари. Долазак дворског моторног чамца поздрављен је пуцањем из топова. На слету је освећена застава Соколског друштва Земун, којој је кумовао престолонаследник Петар преко свог изасланика адмирала Драгутина Прице. Пошто је адмирал прегледао све чете, поворка је кренула у град. Освећење је извршено на Југословенском тргу, а затим је поворка са војном музиком на челу прошла градом. Освећење је било повод за манифестације краљу, Отаџбини, престолонаследнику и соколству. Први клинац укуцао је адмирал Прица у име престолонаследника, други чехословачки посланик, затим патријарх Димитрије, … . Свечаност је била праћена грувањем топова. Био је дефиле пред адмиралом, а у подне банкет. После подне одржана је јавна вежба. Учествовали су соколи и соколице из Земуна, Београда, Панчева, Вршца, Шапца, Крагујевца, Пожаревца, Смедерева, Старе Пазове и морнари. Било је присутно неколико хиљада становника. (7)

На слету у Земуну из Соколског друштва Стара Пазова учествовало је 10 чланова, 3 чланице, 15 мушких нараштајаца, 8 женске деце, 16 мушке и 2 нараштајке. Соколско друштво у Земуну учествовало је и у прославама околних соколских друштава. Соколско друштво Стара Пазова је на Видовдан приредило на летњем вежбалишту пред соколским домом, јавну вежбу уз учешће сокола из Земуна. (8)

Соколско друштво Стара Пазова прославило је 19. јуна 1927-е 20 година од свог оснивања.

Соколи из Старе Пазове као и из Нових Карловаца, састали су се ујутро у соколани и са заставама кренули на станицу, где су дочекали соколе и соколице из Београда, Земуна, Сремске Митровице, Ср. Карловаца и Петровца. Прослави су присуствовала соколска друштва Београд I, Земун, Сремска Митровица и Нови Карловци. (9)

Соколско друштво у Сремској Митровици прославило је 14. септембра 1930. Легетски празник. На свечаном помену код споменика на пољу Легету поред старешинства Соколског друштва Сремска Митровица присуствовали су делегати Жупе Београд и околних друштава: Руме, Старе Пазове и Земуна.

На помену су биле хиљаде становника околних села. Помен је одржао епископ карловачки Иринеј, који је након помена говорио о изгинулим тимочким јунацима. После помена одржана је јавна вежба. Прво су наступила мушка деца па женска деца са слетским вежбама. За њима мушки па женски нараштај са својим слетским вежбама. Пета тачка програма била је вежба мушке деце домаћег друштва са певањем. Вежбе и речи саставио је према песми ”Ој, Душане, тебе војска зове” Славко Стајић. Вежбе су биле симболичне и завршавале су се химном.

Затим су наступила женска деца са обручима, па вежбе на справама. После одмора наступио је одред Никинци Соколског друштва Рума са вежбама Ивана Шобе.

Рума и Никинци наступали су са Јегеровим простим вежбама.

У заједничким тачкама свих категорија, поред сокола из Сремске Митровице, наступала су соколска друштва Рума са својим одсеком из Никинаца, Стара Пазова и Земун. (10)

У Управи Соколског друштва Земун 1928. били су Старешина Бранко Живковић, начелник Јосип Богнер, начелница Јованка Пајичева, секретар Јован Станковић, предавач Грга Бригљевић.

Било је 234 члана, 72 чланице, вежбача 96, вежбачица 37, мушког нараштаја 83, женског нараштаја 64, мушке деце 290, женске деце 320, чланова у одори 16. Радили су у школи, одржавали јавне вежбе, било је девет сарадника, предњака 18, књижница је имала 250 примерака.

Одсек Батајница, који је касније постао друштво, основан је 1927. године Председник Миливој Поповић, начелник Јован Станковић, начелница Меланија Жакулова, секретар Павле Угарковић. Предавач је била Меланија Жакулова. Било је чланова 37, чланица 12, вежбача 20, вежбачица девет, мушког нараштаја седам, женског нараштаја 12, мушке деце 35, женске деце 42, чланова у одори – четворо. Радили су у школи и организовали јавне вежбе, сарадника је било четворо, предњака двоје.

Руски соко у Земуну : Старешина В. Пољански, начелник П. Рудник. (11)

Руски одсек Соколског друштва у Земуну приредио је своје посело са вежбама 25. августа 1925. у Београдској соколани на Звездари. У Гласнику Београдске соколске жупе ”Соко Душана Силног” истакнуто је: ”Програм је био разноврстан, где су браћа Руси могли да покажу, да иако су далеко од своје домовине, ипак се труде, да и у соколском погледу иду руку под руку са нама и да својој омладини, још из најранијег детињства усађују соколску идеју у њихове младе душе.” (12)

Руски соко у Земуну основан је јуна 1922. Био је културно средиште руске избегличке заједнице у Земуну. У друштву је 1930. било 99 чланова, 13 нараштајаца и 36 деце. Редовно је истицало зидне новине, повремено је издавало свој лист, као и неколико стручних књижница, дописница и слично. Друштво је имало сопствену књижницу смештену у сутерену Српског дома. Поседовало је око 2.900 књига, којима су се служили сви Руси у Земуну. Организовало је забаве и предавања, поводом стогодишњице Пушкинове смрти одржало је свечану седницу са предавањем, декламацијом и концертом. Обележавани су и други значајни датуми из повести руског народа.

Друштво је емитовало сребрни спомен прстен с натписом ”Памти Русију”. Друштвена застава освећена је у Дечачкој школи, а присуствовали су земунски градоначелник др Ђорић, генерал Милан Вуковић, изасланик министра војске и морнарице и командант Коњичке школе, више југословенских и руских генерала и друге угледне личности. Застава је предата заставнику Дрејлингу (13).

Редовно су одржаване руске јавне вежбе и академије, од којих је посебно била свечана академија одржана 7 марта 1937, поводом петнаестогодишњег јубилеја друштва. Свечана академија одржана је у Дому Краља Александра I у Земуну под покровитељством кнегиње Олге. Старешина друштва Владимир Николајевич Пољански захвалио се дародавцу друштвене заставе кнегињи Олги (14).

Соколско друштво Земун и Земун I, Хрватско певачко друштво ”Томислав”, Српска занатлијска певачка и просветна задруга, Југословенско академско певачко друштво заједно са ђачким певачким збором и Оркестар Мушке гимназије у Земуну приредили су поводом полугодишњице смрти краља Александра 9 априла 1935. комеморативни концерт у дворани Народног дома краља Александра у Земуну. Велика сала дома била је дупке пуна сокола и грађана Земуна.

Прву тачку ”Свјати Боже” од Христића певали су заједно мешовити хор Југословенског академског певачког друштва и Српске занатлијске певачке и просветне задруге под управом Луке Гавриловића.

Професор Јурај Перичић одржао је комеморативни говор.

Мешовити хор Српске занатлијске певачке и просветне задруге певао је ”Со свјатими”. Оркестар Музичког друштва под управом Давиденка извео је ”Озина смрт” од Грига. Мешовити хор Државне гимназије, уз пратњу оркестра гимназије под управом проф. и члана сокола Плештића певао је ”Кољ Слављен” од Бортњанског.

Академско певачко друштво и Српска занатлијска певачка и просветна задруга под управом Гавриловића певали су ”Њест Свјат” од Мокрањца.

Хор Хрватског пјевачког друштва ”Томислав” под управом Гринкова певао је ”Верују” од Маца.

Последњу, осму тачку програма, ”Чуваћемо Југославију” (живу слику) извели су соколи из Земуна. (15)

Соколско друштво Земун-Матица организовало је соколска таборовања под шаторима на мору у Макарској, Александрову и Оребићу и набавку спортских чамаца помоћу којих се почео развијати спорт на води. (16)

У Макарској соколска друштва су летовала под шаторима са називима Тирш, Замојски и Живковић. Уз табор је била плажа и шума. (17) Друштво је имало 31. 12. 1936. 347 чланова, 227 нараштајаца и 204 деце, укупно 778. (18)

Имало је 31.12.1938. 446 чланова, 216 нараштаја и 249 деце, укупно 911 припадника.

Одсек сокола основан је 1929. у Дому слепих за Горњи град и Александрово. Одсек је радио под надзором друштва Земун-Матица. Прерастао је у Соколско друштво Земун I 1934. године.

Друштво је радило у згради основне школе ”Краљ Александар I”. (19) Имало је 31. 12. 1936. 154 члана, 32 нараштајца и 110 деце, укупно 296 припадника. (20)

А 31.12.1938. имало је 149 чланова, 52 нараштајца и 67 деце. Укупно је имало 1938. године 268 припадника.

Соколска друштва Земун Матица и Земун I прославила су Дан Уједињења 1936. године у својим соколским домовима свечаним академијама телесног вежбања. (21)

Старешина Соколског друштва Земун-Матица Бранко Живковић умро је 5. маја 1937. Пре рата се истицао у у оснивању соколских друштава и у националном, културном и просветном раду због чега је за време рата био прогоњен и хапшен. Као професор у Бакру основао је соколско друштво и био биран за старешину. Крајем рата био је најактивнији сарадник Одбора Народног већа у Вараждину. Ишао је у првим редовима сокола да брани Међумурје и Прекомурје од препада. После 1919. постављен је за директора гимназије у Земуну. На челу земунских сокола био је 17 година. Соколско друштво у Земуну по свом раду, спадало је међу прве у Савезу сокола. Низ година је био заменик старешине Соколске жупе Београд, од 1929. до 1935. њен старешина. Од 1929. до смрти био је члан старешинства Савеза сокола где је вршио дужност савезног господара. Све до своје смрти био је на челу и радио у многим националним и културно-просветним установама, не водећи рачуна о слободном времену, здрављу и жртвама, ма колике оне биле. Био је председник месног одбора Јадранске страже у Земуну и члан Обласног одбора у Београду. Био је оснивач и председник Југословенског академског певачког друштва у Земуну. Одликован је орденима св. Саве IV, III и II степена, као и орденом Југословенске круне IV и III степена. Соколско друштво Земун Матица открило је спомен-плочу са његовим ликом и исписаним речима: ”Старешина брат Бранко Живковић заслужан је за Соколство”. Спомен-плоча је била изливена од бронзе. Свечаном откривању присуствовала су многа национална, културна и просветна друштва у којима је Бранко Живковић сарађивао. Од стране Савеза сокола били су Паунковић и Смиљанић, а од стране министарства просвете М. Војиновић, те делегати жупа Београд, Осијек и Бјеловар и многих друштава. Говорили су делегати многих друштава, а неки од њих предали су друштву Земун Матица спомен дипломе.(22)

У утакмицама Соколске жупе Београд 1937. учествовали су и руски соколи из Земуна. У позоришној сали Руског дома у Београду 20 јуна 1937. одржали су руски соколи свечану академију, у којој је учествовало шест друштава из Покрајинског Савеза руског Соколства у Југославији. Руски соколи из Земуна извели су апотеозу академије. У првој слици апотеозе приказано је весеље у предратној Русији, са хорским певањем руских народних песама и народним играма. Друга слика представљала је чежњу руских сокола за обновом националне Русије и њихову наду да ће Русија васкрснути јака и препорођена. (23)

Савез руског Соколства одржао је 23. јуна 1937. у Београду редовну VIII Главну скупштину и прославу тридесетогодишњице руског соколства. Скупштина је одржана у позоришној сали Руског дома, а присуствовао је Митрополит Анастасије, поглавар Руске цркве ван граница Русије, претставници Савеза Сокола Краљевине Југославије, Савеза бугарских Јунака и многих руских националних организација. Након свечане седнице присутни гости прегледали су руску соколску изложбу, која је приказала живот и рад руских сокола у току 15 година ван њихове отаџбине, како у Југославији, тако и у другим земљама широм целог света. Нарочито је приказан рад Руског Соколства у Југославији, а у вези са тим изложба Руског Соколског отсека у Земуну, који је изложио историјат Покрајинског Савеза Руског Соколства у Југославији, коме је био оснивач. На скупштини је било 123 делегата и то: из Југославије, Француске, Бугарске и Чехословачке, а била су достављена пуномоћја из Америке, Кине, Пољске и Латвије. (24)

У Соколском друштву Земун-Матица уочи дана уједињења 1937. одржана је соколска забава са пригодним програмом и игранком. Нарочито задовољство и аплауз су изазвале игре словенских народа. (25)

На Балу словенских народа марта 1938. који је приредила Соколска жупа Београд у згради Соколског друштва Београд Матица, два пара руских сокола и соколица из Земуна извели су ”Козачок”.(26).

Одсек руских сокола у Земуну приредио је академију са разноврсним програмом 7 јуна 1938. (27)

Соколско друштво Земун-Матица је заједно са Првом ватрогасном једриличарском групом ”Кондор” у Земуну прославило Празник Уједињења 1940.

Програм прославе састојао се из соколске академије у Народном дому, свечане соколске седнице одржане у сали Народног дома краља Александра I и освећења трију ваздушних једрилица, на дечјем игралишту, испред Народног дома у Земуну. Једрилицама су кумовали министар физичког васпитања народа Душан Пантић, председник градског поглаварства града Београда Јеврем Томић и командант ваздухопловства бригадни генерал Боривој Мирковић. (28)

Соколско друштво у Земуну било је забрањено у НДХ 1941. године.

После Другог светског рата, уместо сокола, нове власти организовале су Друштво за телесно васпитање Партизан Земун.

Соколи су обновили свој рад 1992. Средином 1993. одржана је Соколска академија у Спортском центру „Пинки” у Земуну.

Обновљено Соколско друштво ”Соко Матица Земун” приредило је 27. маја 1995. Треће отворено првенство Земуна у спортској гимнастици у Дому омладине, пионира и спортова ”Пинки”. Учеснике, госте и организаторе поздравила је Олга Радовић. Отварање првенства увеличали су : 1. Мешовити хор Музичке школе ”Коста Манојловић” певањем ”Друге руковети” од Мокрањца; 2. Мешовити хор ОШ ”Соња Маринковић” певањем песме ”Бреза” од М. Шарковића и староградском песмом ”Да смо се раније срели”; 3. Рецитацијом Мирјане Стојиловић, ученице ОШ ”Соња Маринковић”, ”Крик деце за свет без страха и за братство свих боја”. После уметничког програма говорио је Стојан Свиларић, дугогодишњи спортски радник и члан Сокола у Земуну: ” … Изузетно сам срећан и чини ми част и задовољство што могу да вас поздравим у име многих генерација које су неговале и развијале соколски и спортски живот нашег града. Још као младић, далеке 1934. године, активно сам почео да се бавим вежбањем у соколском друштву ”Земун 1” у Горњој вароши. Изузетно активно се развијао и соколски дух и у друштву ”Матица” Земун; … . Деца и млади Земуна су масовно учествовали у остваривању и извођењу осмишљеног садржаја соколских друштава. Често су одржавани и слетови. … . Срећан сам што видим да се вашим радом наставља једна значајна традиција нашег Земуна. … Од посебног је значаја што се и овом нашом манифестацијом данас, обележава 50 година победе над фашизмом. Са дужним поштовањем истичем учешће и жртвовање великог броја спортиста Земуна у НОБ-и, од којих су многи уградили своје животе за нашу слободу. Нека нам увек буду узор за храброст и светао пример, који нас учи како се ради и бори за срећу и лепши живот свог народа. Драги моји спортски другови и пријатељи, драга децо, данас је наш град улепшан вашим такмичарским духом, … . Овим проглашавам да почиње отворено првенство Земуна у гимнастици.”

На такмичењу је учествовало 248 такмичара. (28)

Српски соко основан је у Земуну 1905. године. После Првог светског рата међу руским избеглицама које је примила Југославија били су и чланови руског сокола. Соколи у Земуну тежили су да им на сваки начин помогну. Прво су радили у већ постојећим соколским друштвима а после су оснивали своје секције у оквиру друштава па и посебна руска соколска друштва.

Најактивније руско соколско друштво било је у Земуну. Пред долазак партизана велики део руске емиграције побегао је из Југославије. Дом Краља Александра I у Земуну је после Другог светског рата срушен, а на месту где се налазио подигнут је Дом омладине, пионира и спортова ”Пинки”.

Обновљено соколско друштво са Горданом Опачић у Земуну радило је у спортској дворани ”Пинки” док није одатле истерано.

Рађено је на обнови Соколског друштва Земун I.

Тренутно соколи немају услова за рад у Земуну.

Насупрот соколима у Земуну Соколско друштво Батајница ради у свом дому и једно је од најактивнијих друштава Соколског савеза Србије.

Саша Недељковић,

члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

Мита Петровић, ”Соколска сећања.”, ”Соколски Гласник”, Љубљана, 28. фебруара 1930, бр. 3, стр. 4;
Бранко Живковић, ”Тридесета годишњица Соколског друштва Земун-Матица”, ”Око соколово”, Београд, 6.септембар 1937, бр. 8, стр. 199, 200, 201;

Ј. Хануш, ”Слет српског соколства у Раваници”, ”Сокол”, Загреб, 15.коловоза 1906, бр. 8, стр. 121, 122, 123;

Бранко Живковић, ”Тридесета годишњица Соколског друштва Земун-Матица”, ”Око соколово”, Београд, 6.септембар 1937, бр. 8, стр. 199, 200, 201;
Н.Д.Д., ”За руске Соколе ”, ”Соколски Гласник”, Загреб, 1922, бр. 1, стр. 28, 29; Мирослав Војновић, ”Соколска Жупа Београд”, ”Соколски Гласник”, Загреб, 1922, бр. 2, стр. 49;
”Соколска кроника”, ”Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, март-април 1926, бр. 3 и 4, стр. 72;

Милојко Јефтимијадес, ”Слетови Соколске жупе Београд”, ”Око соколово”, Београд, 19, 20, 21 јуна 1937, бр. 7, стр. 163-165;”Академија београдске соколске жупе”, ”Освећење заставе земунског соколског друштва”, ”Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јуни 1926, бр. 6 и 7, стр. 137, 138;

”Споменица Соколског друштва у Старој Пазови 1906-1931.”, Штампарија ”Јединство”, Стара Пазова, стр. 24;
”Споменица Соколског друштва у Старој Пазови 1906-1931.”, Штампарија ”Јединство”, Стара Пазова, стр. 7, 20, 21, 23, 26, 33, 37, 38; Павле Врачарић, ”Соколско друштво Стара Пазова прославило јубилеј 100 година од оснивања”, ”Око Соколово”, Београд, август 2007, бр. 29-30, стр. 8, 9;
”Соколско друштво Сремска Митровица”, ”Соколски Гласник” Љубљана, 21. септембар 1930, бр. 23, стр. 5,6;
”Југословенски Соколски календар”, Уредио Стане Видмар, 1930, у Љубљани 1929, стр. 101, 140;
”Жупски Гласник”, ”Соко Душана Силног”, Гласник Београдске соколске жупе, Београд, октобра 1925, бр. 8, стр. 123;
Бранко Најхолд, ”Хроника земунског спорта”, Алтера Београд 1989,стр.40;
М.Ј. ”Јубиларна академија Руског сокола у Земуну”, Око Соколово, Београд, 1 мај 1937, бр.6, стр.120;
”Комеморативни концерат”, ”Соколски гласник”, Љубљана, 19 априла 1935, бр. 17, стр. 6;
Бранко Живковић, ”Тридесета годишњица Соколског друштва Земун-Матица”, ”Око соколово”, Београд, 6.септембар 1937, бр. 8, стр. 199, 200, 201;

М. Станојевић, ”Соколска летовања”, ”Соколски гласник”, Љубљана, септембар 1930, бр. 21, стр. 1,2;

”Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд за XVII редовну годишњу скупштину 18 априла 1937 год”, ”Око соколово”, Београд, 10 априла 1937, бр. 5, стр. 27;
П.Р. ”Соколско друштво Земун I”, ”Око соколово”, Београд, 19,21,22 јуна 1937, бр. 7, стр. 152, 153;
”Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд за XVII редовну годишњу скупштину 18 априла 1937 год”, ”Око соколово”, Београд, 10 априла 1937, бр. 5, стр. 27;
МЈ. ”Прослава ‘Првог децембра’ у Београду”, ”Око соколово”, Београд, 1 јануара 1937, бр. 2, стр. 41;
А. Штефан, ”У спомен и славу брата Бранка Живковића”, ”Око соколово”, Београд, 19,21,22 јуна 1937, бр. 7, стр. 166-168; Јосип Богнер, ”Откривање спомен плоче покојном брату Бранку Живковићу”, ”Братство”, ”Осијек”, 15 марта 1938, бр. 3, стр. 42;
”Суделовање руског Соколства у жупским утакмицама и жупском слету”, ”Око соколово”, Београд, 6.септембар 1937, бр. 8, стр. 177, 178;
”VIII Главна скупштина Савеза руског соколства”, ”Око Соколово”, Београд, 6.септембра 1937, бр.8, стр.180-181;

”Соколско друштво Земун – Матица”, ”Око соколово”, Београд, 4 фебруар 1938, бр. 2, стр. 36;

”Жупски бал Словенских народа”, ”Око соколово”, Београд, 1 април 1938, бр. 4, стр.68;
”Вести”, ”Око соколово”, Београд, 15 јун 1938, бр. 6;
И.Седлачек, ”Освећење трију ваздушних једрилица у Земуну”, ”Соколски гласник”, Београд, 6 децембар 1940, бр. 49, стр. 4;
Управа Друштва ”Соко Матица Земун”, ”Гимнастичко првенство најмлађих у Земуну”, ”Око соколово”, Београд, децембар 1995, бр. 3-4, стр. 18-20;
http://zemun.rs/%d1%81%d0%be%d0%ba%d0%be%d0%bb%d1%81%d0%ba%d0%be-%d0%b4%d1%80%d1%83%d1%88%d1%82%d0%b2%d0%be-%d0%b7%d0%b5%d0%bc%d1%83%d0%bd/