МУКЕ ВАНБРАЧНИХ ПАРТНЕРА ОКО НАСЛЕДСТВА

Делили сте с неким добро и зло, били с њим до краја, стицали и стекли - и, једном од вас се нешто деси, не дао вам Бог мука око доказивања ванбрачне заједнице, заједничког (с)тицања и - удела у наследству, иако Устав каже једно, а Закон о наслеђивању сасвим друго. 

Причу значајно усложњава уколико нисте имали деце...Државо, усагласи Закон с Уставом!

Наиме, у Другом делу Устава, ''Људска и мањинска права и слободе'', у члану 62. Шраво на закључење брака и равноправност супружника у ставу 5. пише ''Ванбрачна заједница се изједначава са браком, у складу са законом.''

Обратите пажњу на део '' у складу са законом''.

У случају остависнке расправе вам се може десити да као ванбрачни супружник не будете странка у спору - у рукама је нотара да вас у расправу уброји, призна, укључи, како вам драго. 

Можете бити на расправи, не мора да значи да ћете се наћи и у оставинском решењу - уколико је смрт ванбрачног супружника наступила изненадно или, уколико из било ког разлога није оставио тестамент (завештање) или, евентуално, уговор о доживотном издржавању...

Адвокати који су водили овакве случајеве наглашавају колико је тешко, чак и у тужби ванбрачног партнера, после смрти другог, доказивати и доказати права у односу на крвне сроднике, којима Закон о наслеђивању даје предност, готово спрам икаквог њњиховог односа са преминулим рођаком. 

Иако ''суд на недостојност пази по службеној дужности'' - по члану 4. Закона о наслеђивању, у пракси је и ту ''недостојност'' нужно доказивати, иако је често ноторна чињеница - демонстрирана у судници.

Шта још каже Закон о наслеђивању?

У члану 11. се, рецимо, каже: ''Кад оставилац нема потомства, брачни друг не наслеђује у првом наследном реду''. Да не понављам, прочитајте још једном.

У идеалном случају, када двоје венчаних по сопственој вољи, проведу живот у слози и сарадњи и стекну имовину заједно, уколико немају деце - предност у односу на брачног друга имају, дакле, сродници првог наследног реда. Звучи нормално?

Још луђе гласи члан 15.: ''Ако оставиочеви родитељи немају потомства а не могу или неће да наследе, брачни друг наслеђује целокупну заоставштину''. Брачни друг! Уколико...

Нисте знали?

Реците другима на време.

Ванбрачни супружник, изједначене заједнице по Уставу, није и нужни наследник заоставштине свог ванбрачног партнера на имовини коју су, рецимо, заједнички стекли. У најбољем случају ће уз тешко и мукотрпно доказивање морати да је подели са нужним наследницима, крвним сродницима.

Додуше, Закон о наслеђивању у делу 6. Разбаштињење нужних наследника - искључење и лишење, дефинише у члановима од 61. до 65. услове за то, али опет - сем завештања, не даје право на наследство ванбрачном супружнику!

У делу Закона ''Право наследника који је живео или привређивао у заједници са оставиоцем'' - дефинише се могућност обештећења ''осталих наследника'' - с обзиром да ванбрачни супружник без уговора о завештању не спада у ред наследника, ово може бити само ствар договора и облигационог права...

Значи, ако желите да избегнете тешку, ако не и немогућу мисију и ако не желите брак, брачну заједницу, а живите с неким или стичете и уживате заједно своју имовину, регулишите имовинске односе. Никад не знате иза ког ћошка вас вреба - јарак или клупа у парку.

И, не питајте ме одакле знам...

14/6/2023