ЈЕДНОСТАВНО - НЕ ПАРАДИ
Немам ништа, Христа ми, против пешована и лезбоса. 'Леба ми.
Ништа милитантно.
Никад им не бих пожелела зло. Довољно су кажњени.
То што ја немам ништа против њих, не значи да немају они против мене.
Стварно не знам зашто. Чиме их ја то иритирам.
Имам, ваљда, и ја неко право, уз сва њихова небројена права. Или немам. Не знам. Можда немам, али ме нико о томе није обавестио.
Знам да је осетљиво помињати их а некмоли се бавити њима.
Са статусом кордонима заштићених - у свом сексуалном опредељењу - које ми "други" никада нећемо добити у односу на њихову подлу агресију - они изазивачки парадирају, као некаква богзна како вредна, значајна и повлашћена мањина. Мањина, уколико се не варам.
Па и нека парадирају. Мада, искрено, сматрам да те своје парадне обреде могу да обављају не јавно, него просто уобичајено, како то чини сав нормалан свет.
Ми "други" немамо своју параду.
Ми "други" нисмо заштићени од пропагандне и сваке друге (посебно културолошке) агресије "елџибити популације". Њихове наметљивости, нападности, подсмевања нашем опредељењу.
Нас од њих и њиховог тужакања не штити ико, најмање држава.
Они би да се наметну као "исправни", није им довољно што смо их временом прихватили као "постојеће". Заиста, ван памети!
Ја од своје државе захтевам да ни једнима ни другима у име сексуалног опредељења, а посебно под гнусном флоскулом о некаквој обесправљености, не дозволи парадирање. У име природе, ма о кога да се огрешила. Нема права да икоме држи страну. Мора обезбедити и једнима и другима право на постојање и спречити их у агресији.
Заиста, ма колико покушавала да будем демократична, НЕ ПАРАДИ! Не ни шетњи у гомили.
Нека живе свој живот и гледају своја посла.
(Повод за овај текст биле су реакције на неколико мојих бенигних постова на ову тему на фејсбуку, после којих су почеле да ми се догађају необичне ствари. Јасног сексуалног опредељења, доживела сам, по мом мишљењу ничим изазвану, серију сексистичких аката од стране женских особа са ласцивним понудама, које сам, наравно, блокирала).
Ништа милитантно.
Никад им не бих пожелела зло. Довољно су кажњени.
То што ја немам ништа против њих, не значи да немају они против мене.
Стварно не знам зашто. Чиме их ја то иритирам.
Имам, ваљда, и ја неко право, уз сва њихова небројена права. Или немам. Не знам. Можда немам, али ме нико о томе није обавестио.
Знам да је осетљиво помињати их а некмоли се бавити њима.
Са статусом кордонима заштићених - у свом сексуалном опредељењу - које ми "други" никада нећемо добити у односу на њихову подлу агресију - они изазивачки парадирају, као некаква богзна како вредна, значајна и повлашћена мањина. Мањина, уколико се не варам.
Па и нека парадирају. Мада, искрено, сматрам да те своје парадне обреде могу да обављају не јавно, него просто уобичајено, како то чини сав нормалан свет.
Ми "други" немамо своју параду.
Ми "други" нисмо заштићени од пропагандне и сваке друге (посебно културолошке) агресије "елџибити популације". Њихове наметљивости, нападности, подсмевања нашем опредељењу.
Нас од њих и њиховог тужакања не штити ико, најмање држава.
Они би да се наметну као "исправни", није им довољно што смо их временом прихватили као "постојеће". Заиста, ван памети!
Ја од своје државе захтевам да ни једнима ни другима у име сексуалног опредељења, а посебно под гнусном флоскулом о некаквој обесправљености, не дозволи парадирање. У име природе, ма о кога да се огрешила. Нема права да икоме држи страну. Мора обезбедити и једнима и другима право на постојање и спречити их у агресији.
Заиста, ма колико покушавала да будем демократична, НЕ ПАРАДИ! Не ни шетњи у гомили.
Нека живе свој живот и гледају своја посла.
(Повод за овај текст биле су реакције на неколико мојих бенигних постова на ову тему на фејсбуку, после којих су почеле да ми се догађају необичне ствари. Јасног сексуалног опредељења, доживела сам, по мом мишљењу ничим изазвану, серију сексистичких аката од стране женских особа са ласцивним понудама, које сам, наравно, блокирала).
0 Коментари