"ЗЕМУНСКА ПРИЧА"
Верујте ми на часну поштену реч да ја до пре неки дан нисам имала појма да постоји некакво Удружење грађана чије ме је само име јако заинтригирало. "Земунска прича". "Земунска прича". Боже,што то добро звучи, помислила сам. Можда делећи и ваше мишљење.
Онда сам свог пријатеља Ненада Ивановића сколила да ми под хитно, како бисмо били први, обезбеди сусрет са господином Николом Балаћем који је вршилац дужности председника "Земунске приче".
Тако је настала наша прича о "Земунској причи", прво њихово медијско појављивање и прилика за можда скромно, али може бити заразно упознавање са њима.
Кад говорим о господину Николи Балаћу, инсистирам на ономе "господин" које иначе врло ретко, приметићете, користим. Он јесте господин човек. Свој човек, вредан, узоран, породичан, предан послу чак и у својим "зрелим" годинама, спреман и оран за нове активности, потпуно убеђен у своју тиху, али сигурну мисију. Колико год покушавали да му питањима типа "Али" или "Шта ако..." пољуљате самопоуздање, уверићете се само да одлично зна шта хоће и да ће, без обзира на исход, истрајати на свом циљу. Човек који је све постигао у животу, афирмацију, славу, богатство, моћ, породицу то себи може, као остварен на свим пољима, дозволити.
Али да се вратим на господство Балаћевих. Кад неко пре свих и готово ни од чега, како ми је већ једном причао пре три године у "Колосеуму", прода стари аутомобил и од таквог почетног капитала увезе машине на поверење (или онај заразни оптимизам који шири на саговорника да лако поверује да је немогуће могуће) од странаца, а потом плаћа уредно своје дугове и рате, послује и шири свој бизнис у временима када је друштвени капитал био општевладајући, а приватни баук и још направи успех и обогати се, можете једино да му скинете капу. Балаћ, наравно, у томе није био сам - већ као мускетари вођени девизом "Сви за једног, један за све", са још тројицом рођене браће.Успех, новац, куће, богатство и све оно што прати наведено, није могао изостати.
Тај посао, производња првокласне обуће и данас траје, али је господин Никола решио да се из њега повуче и пре три године поставивши за директора сина, а ћерку за менаџерку основао врхунску, елитну кууглану "Колосеум" у Добановачкој улици у једном од погона некадашњег ТИЗ-а , иза стадиона ФК "Земун". Тако је одвојио породични од фамилијарног посла. Колико год дубока била криза, испоставило се да је потез био исправан, одржив и исплатив.
Неопходна прича, Земунска
Прво своје политичко ангажовање господин Никола Балаћ, пореклом Земунац, који је, како каже, увек држави и граду у којем је рођен и живи и стекао наследнике одуживао дуг, имао је на минулим изборима у "Земунском покрету". Дубоко разочаран овим искуством, чињеницом да је за прелазак "прага" односно цензуса недостајало само 90 гласова, али и многим кадровским решењима и квалитетима, господин Никола Балаћ је одлучио да се повуче, са неколицином својих истомишљеника. После дуге паузе, родила се идеја о самосталном ангажману под фирмом удружења грађана са изразито и намерно локалним предзнаком (неки су склони да сличне појаве прогласе локалпатриотизмом, господин Балаћ нема ништа против): "Земунска прича".
"Земунска прича зато што она живи, постоји и треба да уједини сопствене потенцијале, удружи стручне људе који воле свој родни град, а ако су у њему придошлице, пре свог ситносопственичког интереса воде рачуна о напретку Земуна, а онда о свему осталом, што може доћи приде. Смучила ми се та туђинска прича у Земуну, граду мог рођења, јер су сви такви који су владали и владају мој град и моје суграђане видели као плен. Тужне су приче рођених Земунаца и придошлица које су дале право првенства нама и поштовали нашу вољу да их примимо у своју средину. Они су положили тест лојалности и доказали се као прави Земунци, кадри да због служења и оданости средини која их је примила дају право првенства домаћинима, поштују гостопримство и не показују дрчност да владају у кући свог домаћина, а да је нису ни упознали!"- силно је и чини се с правом огорчен господин Никола Балаћ, наш саговорник.
Регистрација на Видовдан
Са својим истомишљеницима, пријатељима са којима је одрастао и које добро познаје као стручне људе и мајсторе свог посла, честите, поштене, узорне и скромне, али загрижене за "земунске" идеје, као и незадовољницима који су иступили из неуспешног "Земунског покрета", који је узалуд потрошио потенцијал Земунаца, лажном надом у поменути локалпатриотизам и његову могућност на овим просторима, господин Никола Балаћ је 28. јуна 2010. године, на велики србски празник регистровао Удружење грађана под именом које се лако и брзо памти и не заборавља "Земунска прича".
"За свега шест месеци практично припрема за рад, немајући ни сопствене просторије, ускоро ћемо их добити у "Пинкију" у канцеларији број 119, само са својим СМС кол центром и личним контактима, без кампање, успели смо да анимирамо до данас (разговор смо водили 30.децембра 2010. године) тачно 1519 чланова! Амбиције су нам да ускоро, када обезбедимо инфраструктуру бројку, заокружимо на две хиљаде и тада ступамо у акцију.
Углавном су то остварени људи, са идејама, мајстори у свом послу, верујте ми да смо многе заинтересоване враћали уколико смо им знали биографије и да би они евентуално могли да нас компромитују. Ми смо Удружење изабраних, пробраних и не дружимо се са сваким, нисмо бољшевици"- објашњава господин Балаћ ближе сврху и улогу покрета.
Такви стручни људи могли би свој град да повуку напред. Имају своје фирме, послове, које одржавају упркос партијским рекетима од којих им нема спаса. Ускоро ће организовати трибину на тему организовања приватног посла и то пластеника, а намеравају да сви привредници кажу своје и дају идеје.
Амбиције Удружења нису политичке. Њихов статут и програм предвиђају да политички делују уколико буде избора и укључе се као Удружење у предизборну трку. Иначе су штампали свој први флајер "Политика не" и слоган је наишао на одличан пријем, први излазак на улицу, међу грађане, у амбијенту потпуне политичке опредељености, без педља простора за друге код шачице неопредељених, колико их је преостало, донео је 50 учлањења!
"Ова успешна проба, без икакве помпе и помињања у јавности, показала нам је да нас наши суграђани доживљавају као решење и осећамо дуг према себи и њима да нешто учинимо и променимо у нашем граду, који је, признајемо, током ових година доживео велику трансформацију. Немам намеру да одустајем од ове приче. Имам уз себе сараднике убеђене да можемо да направимо нешто од изворних идеја које је "Земунски покрет" тако јевтино страћио за личне и групашке интересе.
Убеђени смо да се нешто у нашем Земуну мора променити"- каже господин Балаћ.
Онда ређа заостајања у односу на друге градске општине, за које је, каже "заслужна"власт: губљење идентитета, неулагање, јер чак ни привредници неће да улажу под таквим властима у родни град, издају Земунаца против којих колају којекаква писма по чаршији, а да се ништа не предузима поводом тих гласина, општа озлоглашеност, небрига о културним добрима, накарадне стратегије...
На питање да ли је спреман да се носи са политичарима, господин Балаћ одговара: "Апсолутно. Не могу ми наћи мрљу. Знам да ће тражити длаку, јер имају греду...Ја сам, и то хоћу да вам кажем, оснивач, али и само вршилац дужности председника Удружења грађана "Земунска прича". Тражимо председника, млађег, орнијег за рад, бољег, али ћу бити ту у овој причи до краја".
Највеће богатство господина Николе Балаћа поред породичног презимена које с поносом носи и залаже га у "Земунску причу" јесу његови наследници, син и ћерка и унуци, успешнији од успешнијег. Душан Балаћ је ватерполиста коме предвиђају блиставу каријеру у "Црвеној звезди", Ивана Балаћ, ученица седмог разреда основне школе успешно се бави тенисом, Лука Павловић је успешан омладинац у ФК "Земуну", само мали Мија безбрижно расте, без обавеза...
Онда сам свог пријатеља Ненада Ивановића сколила да ми под хитно, како бисмо били први, обезбеди сусрет са господином Николом Балаћем који је вршилац дужности председника "Земунске приче".
Тако је настала наша прича о "Земунској причи", прво њихово медијско појављивање и прилика за можда скромно, али може бити заразно упознавање са њима.
Кад говорим о господину Николи Балаћу, инсистирам на ономе "господин" које иначе врло ретко, приметићете, користим. Он јесте господин човек. Свој човек, вредан, узоран, породичан, предан послу чак и у својим "зрелим" годинама, спреман и оран за нове активности, потпуно убеђен у своју тиху, али сигурну мисију. Колико год покушавали да му питањима типа "Али" или "Шта ако..." пољуљате самопоуздање, уверићете се само да одлично зна шта хоће и да ће, без обзира на исход, истрајати на свом циљу. Човек који је све постигао у животу, афирмацију, славу, богатство, моћ, породицу то себи може, као остварен на свим пољима, дозволити.
Али да се вратим на господство Балаћевих. Кад неко пре свих и готово ни од чега, како ми је већ једном причао пре три године у "Колосеуму", прода стари аутомобил и од таквог почетног капитала увезе машине на поверење (или онај заразни оптимизам који шири на саговорника да лако поверује да је немогуће могуће) од странаца, а потом плаћа уредно своје дугове и рате, послује и шири свој бизнис у временима када је друштвени капитал био општевладајући, а приватни баук и још направи успех и обогати се, можете једино да му скинете капу. Балаћ, наравно, у томе није био сам - већ као мускетари вођени девизом "Сви за једног, један за све", са још тројицом рођене браће.Успех, новац, куће, богатство и све оно што прати наведено, није могао изостати.
Тај посао, производња првокласне обуће и данас траје, али је господин Никола решио да се из њега повуче и пре три године поставивши за директора сина, а ћерку за менаџерку основао врхунску, елитну кууглану "Колосеум" у Добановачкој улици у једном од погона некадашњег ТИЗ-а , иза стадиона ФК "Земун". Тако је одвојио породични од фамилијарног посла. Колико год дубока била криза, испоставило се да је потез био исправан, одржив и исплатив.
Неопходна прича, Земунска
Прво своје политичко ангажовање господин Никола Балаћ, пореклом Земунац, који је, како каже, увек држави и граду у којем је рођен и живи и стекао наследнике одуживао дуг, имао је на минулим изборима у "Земунском покрету". Дубоко разочаран овим искуством, чињеницом да је за прелазак "прага" односно цензуса недостајало само 90 гласова, али и многим кадровским решењима и квалитетима, господин Никола Балаћ је одлучио да се повуче, са неколицином својих истомишљеника. После дуге паузе, родила се идеја о самосталном ангажману под фирмом удружења грађана са изразито и намерно локалним предзнаком (неки су склони да сличне појаве прогласе локалпатриотизмом, господин Балаћ нема ништа против): "Земунска прича".
"Земунска прича зато што она живи, постоји и треба да уједини сопствене потенцијале, удружи стручне људе који воле свој родни град, а ако су у њему придошлице, пре свог ситносопственичког интереса воде рачуна о напретку Земуна, а онда о свему осталом, што може доћи приде. Смучила ми се та туђинска прича у Земуну, граду мог рођења, јер су сви такви који су владали и владају мој град и моје суграђане видели као плен. Тужне су приче рођених Земунаца и придошлица које су дале право првенства нама и поштовали нашу вољу да их примимо у своју средину. Они су положили тест лојалности и доказали се као прави Земунци, кадри да због служења и оданости средини која их је примила дају право првенства домаћинима, поштују гостопримство и не показују дрчност да владају у кући свог домаћина, а да је нису ни упознали!"- силно је и чини се с правом огорчен господин Никола Балаћ, наш саговорник.
Регистрација на Видовдан
Са својим истомишљеницима, пријатељима са којима је одрастао и које добро познаје као стручне људе и мајсторе свог посла, честите, поштене, узорне и скромне, али загрижене за "земунске" идеје, као и незадовољницима који су иступили из неуспешног "Земунског покрета", који је узалуд потрошио потенцијал Земунаца, лажном надом у поменути локалпатриотизам и његову могућност на овим просторима, господин Никола Балаћ је 28. јуна 2010. године, на велики србски празник регистровао Удружење грађана под именом које се лако и брзо памти и не заборавља "Земунска прича".
"За свега шест месеци практично припрема за рад, немајући ни сопствене просторије, ускоро ћемо их добити у "Пинкију" у канцеларији број 119, само са својим СМС кол центром и личним контактима, без кампање, успели смо да анимирамо до данас (разговор смо водили 30.децембра 2010. године) тачно 1519 чланова! Амбиције су нам да ускоро, када обезбедимо инфраструктуру бројку, заокружимо на две хиљаде и тада ступамо у акцију.
Углавном су то остварени људи, са идејама, мајстори у свом послу, верујте ми да смо многе заинтересоване враћали уколико смо им знали биографије и да би они евентуално могли да нас компромитују. Ми смо Удружење изабраних, пробраних и не дружимо се са сваким, нисмо бољшевици"- објашњава господин Балаћ ближе сврху и улогу покрета.
Такви стручни људи могли би свој град да повуку напред. Имају своје фирме, послове, које одржавају упркос партијским рекетима од којих им нема спаса. Ускоро ће организовати трибину на тему организовања приватног посла и то пластеника, а намеравају да сви привредници кажу своје и дају идеје.
Амбиције Удружења нису политичке. Њихов статут и програм предвиђају да политички делују уколико буде избора и укључе се као Удружење у предизборну трку. Иначе су штампали свој први флајер "Политика не" и слоган је наишао на одличан пријем, први излазак на улицу, међу грађане, у амбијенту потпуне политичке опредељености, без педља простора за друге код шачице неопредељених, колико их је преостало, донео је 50 учлањења!
"Ова успешна проба, без икакве помпе и помињања у јавности, показала нам је да нас наши суграђани доживљавају као решење и осећамо дуг према себи и њима да нешто учинимо и променимо у нашем граду, који је, признајемо, током ових година доживео велику трансформацију. Немам намеру да одустајем од ове приче. Имам уз себе сараднике убеђене да можемо да направимо нешто од изворних идеја које је "Земунски покрет" тако јевтино страћио за личне и групашке интересе.
Убеђени смо да се нешто у нашем Земуну мора променити"- каже господин Балаћ.
Онда ређа заостајања у односу на друге градске општине, за које је, каже "заслужна"власт: губљење идентитета, неулагање, јер чак ни привредници неће да улажу под таквим властима у родни град, издају Земунаца против којих колају којекаква писма по чаршији, а да се ништа не предузима поводом тих гласина, општа озлоглашеност, небрига о културним добрима, накарадне стратегије...
На питање да ли је спреман да се носи са политичарима, господин Балаћ одговара: "Апсолутно. Не могу ми наћи мрљу. Знам да ће тражити длаку, јер имају греду...Ја сам, и то хоћу да вам кажем, оснивач, али и само вршилац дужности председника Удружења грађана "Земунска прича". Тражимо председника, млађег, орнијег за рад, бољег, али ћу бити ту у овој причи до краја".
 |
| Улаз у "Колосеум" |
0 Коментари