ОСЛОБОДИОЦИ АУТ, ОКУПАТОРИ НАПРЕД!

Престоничке приче

Каћуше уз помоћ којих су црвеноармејци на челу са маршалом Толбухином са својом србском браћом ослободиле Београд, препуштене времену и хулиганима подно Сахат куле
У Војном музеју на Калемегдану угланцане високо подигнуте цеви италијанских топова и швапских маузера које су тукле по браниоцима предвођеним легендарним мајором Гавриловићем

Од 2002. године "Београдска тврђава" је претворена у Градско јавно предузеће за обављање културно-уметничке и пословне делатности, којим тренутно руководи Љиљана Обрадовић. "Тврђава" је надлежна над двема амбијенталним целинама: Калемегданским парком (Малим и Великим Калемегданом) и Београдском тврђавом (Горњи и Доњи град). И док се у парку одржавају културни и спортски догађаји, укључујући и дискотеку, "Тврђава" је резервисана за установе "озбиљнијег" значаја, као што су Војни музеј, Завод за заштиту културно-историјских споменика града Београда, Планетаријум и "Београдски зоо врт или врт добре наде". Овај текст се бави управо надом или симптомима који указују на намере одговорних да "парковске" и сличне садржаје "размноже" и по бедемима и кулама Сингидунума.

Воле ли животиње пиво?

Кулминирало је летос несрећном и трагичном погибијом Бранка Јовановића, чије је осакаћено тело у кавезу с медведима освануло на колорнима страницама "Новости". Ова најмистериознија и најбруталнија сцена у низу блиских контаката између постилаца ноћних концерата и звери оближњег Зоо врта требало је да коначно докаже да је животињама на Калемегдану одзвонило у корист пива. Тврдокорног директора "Врта добре наде", кога неразрешена мистерија није натерала да звери исели на сигурније место, ваљало је омекшати и уплитањем породице (сина Луке) у цео овај случај.
Да би Доњи град ослободили присуства жирафа,слонова, фока, челници Београда саветовани су од својих колега из европских метропола да ка циљу-Калемегдан и тврђава коцкарница, клубова и црвених канделабра не бирају средства. Поведен овим примером, први се на "неподобну" скаламерију острвио угоститељ из Уметничког павиљона "Цвијете Зузорић" који је "каћушу" из Другог светског рата избацио под Сахат кулу, која води у Војни музеј. У лишће, блато, да вандали черупају. Оружје које је из Волколамска кренуло на немачке "тигрове" и "пантере" као песма руских девушки, како су канонаду доживљавали руски борци.

КАЋУШЕ МЕЂ` ЛИШЋЕМ КАЛЕМЕГДАНА

А кад се кула проће, уз зидине са којих је до последњег унапред отписаног борца бранио Београд мајор Гавриловић, сунчев одсјај с угланцаних цеви топова и тенкова Аустрије, Италије и Немачке заслепљује очињи вид. Гусенице су им подмазане, а многима од њих излази цеви попуацли од врелине зрна којима су гађали бедеме белог града. Ова борбена оруђа, високо подигнута на бетонске постаменте, окићена месинганим плочицама са именом, годином производње и земљом порекла, препарирана су и заштићена као да ће се, не дај Боже, поново покренути. Почасно место заузео је озлоглашени швапски маузер "Дебела Берта", страшна мора многих наших суграђана који су педесетих година прошлог века прошли страхоте нацистичке окупације.Кажу да ништа није тако грувало као "Берта" у акцији, која је својом огромномракетом рушила квартове и убијала читаве породице.
На другој страни, пут реке, уз устаничке топове Карађорђевих војвода, који нишане непријатеље у ваздуху којим промиче "галеб, свео лист, срна", како је "мрачни Калемегдан" у незаборавном "Ламенту над Београдом" видео велики србски песник Милош Црњански, снуждиле су се "каћуша", "топ пушка" и "совјетски средњи тенк", обрубљени рђом, полураспаднутих гусеница, купола с цевима пуних ранаиз ослободилачких битака. Многи наши водичи кроз ово неприлично безумље надлежних мисле да је овај маћехински третман борног оруђа којим се у српску престоницу довезао чувени маршал Толбухин због предзнака "совјетски". Демантује их историјска чињеница да смо са баћушкама већ три године после ослобођења изашли на крај. А да ли би без Совјета ослободили Београд, то поуздано нико не зна. У међувремену је и Толбухин изгубио своју улицу на Славији.