"ПЛИШАНА УСПАВАНКА" ДУШАНКЕ МАРКОВИЋ

Душанка Мијаиловић пише за своју и душу деце коју обожава. Њена љубав исијава из топлих стихова које најмлађи лако усвајају и памте.

До сада је објавила "Трагове љубави", а књига која је пред нама, топлог, материјалног и материнског назива "Плишана успаванка" је њено скорашње дело.

Деци на дар, пише Душанка Мијаиловић.
"Ова је књига
раскошна башта.
За свако дете
Изнедрена.
Где цвета само
Нежност и машта.
У њој су и два
Прелепа цвета,
Мом срцу драга
Умилна бића,
Бисерном росом
Заливена-
Унуке Сандра
И Јелена.
Нека се деца
С књигама друже
Јер оне знају
Радост да пруже.
Љубав нека је
Око њих свуда,
Срећна да расту,
Од срца-Дуда."-пише Душанка, песник најтежег и најзахтевнијег жанра, дечје поезије, и то прихваћен од намјлађих, дакле успешан.
Збирка инспирисана материнством, посвећена кћери и унукама, ову дражесну баку претворила је у вилу. Она пише и ово:
"Ти сад, кћери, ниси мала.
Ако досад ниси знала,
Сад би могла добро знати
Шта то значи бити мати.
Колико се дете воли,
За ког мајка Бога моли,
Коме срећни живот жели,
Чија срећа је весели
И чија је туга боли,
Ком би дала живот голи.
Због тога јој срце пати,
Није лако, ал` је лепо
бити мати.
Када оде твоја мати,
Њене песме ће остати.
Нек те оне увек сете
Кол`ко мајка воли дете."

Мишљења сам да неће (под)сетити само ћерку. Ово је постала поезија свих нас.