ВИНЕБОНА, ВИЈЕНА, БЕЧ

 Празнични дани у Бечу

            Нову годину и Божићне празнике људи махом доживљавају као својеврсну микрореволуцију, са надом да ће наступајућа година однети проблеме и тешкоће или да ће барем донети неке лепше и боље дане.
Готово да је установљен култ новогодишњих одлука, или, боље речено, списка жеља, за чију реализацију, верује се, право време долази са новом годином. Неминовна потреба за променама у време када су очекивања највећа врло лако може бити задовољена и ситним одушком у виду краћег путовања на неко пријатно место. У духу новогодишњих и Божићних празника и ми смо се упутили на једну такву дестинацију. Наш избор је био Беч, град са пребогатом историјом и традицијом, а циљ нам је био да осетимо бар део његових разноврсних чари.

            Спремни за оштру зиму и наоружани добрим путничким расположењем, кренули смо пут чувене аустријске престонице. На граничном прелазу Хоргош задржали смо се дуже од сата, али смо то заостајање надокнадили на равном и сигурном мађарском аутопуту. Вожња овим пределима представља право уживање и релаксацију за наше аутомобиле,ненавикнуте на ''испеглан'' асфалт. Овде смо први пут видели праве ветрогенераторе који су равномерно распоређени уз пут једном добром деоницом, од мађарског града Гиора па све до Аустрије. Иако несумњиво паметна инвестиција, ове машине су простору дале неку сабласну ноту од које посматрача готово да подилази језа када пролази овим крајевима.

            На отприлике четрдесетом километру пре Беча налази се Парндорф, познатији као аутлет село, место чувено по мноштву бутика реномираних модних кућа као што су Gucci, Versace, D&G, Guess и многи други, а у којима је сва роба на снижењу и то током целе године. Тако се на пример, модерна торба или ципеле неких од набројаних брендова могу пазарити по цени од 40-ак еура па навише, а и остали одевни предмети су доста јефтинији него на другим местима.

            После неких шест сати вожње стигли смо у прелепи Беч који нас је чекао одевен у своје најлепше новогодишње рухо. Све веће улице биле су обасјане хиљадама малих сијалица, а сваки излог је био бајка у малом. О популарности Беча довољно говори вишемилионски број посетилаца сваке године, у шта смо се и сами уверили. Град је врвео од  људи који су дошли са различитих страна, како оних германског порекла, тако и Италијана, па чак и Руса, али како се нама чинило – највише Срба! Наиме, на сваком кораку се чује српски језик, за споразумевање у Бечу готово да вам немачки или енглески и не требају. У свакој радњи може се наћи неко од ''наших'' спреман да изађе у сусрет и помогне како је потребно. Премда смо и пре знали да у Бечу живи и ради велики број Срба, изненадило нас је што смо тамо имали осећај као да смо у свом граду. Тако смо, на пример, шетајући једном од најлепших улица, чувеном Маријахилферштрасе, још једном замало заборавили где смо када је улицу преплавила песма ''Мишо мој'' која је гласно допирала из једног од безброј бутика. У појединим ''српским'' четвртима локали са именом ''Српска кафана'' или ''Лепа Брена'' важе за омиљена места многих натурализованих бечлија, а дискотека ''Нахтверк'' позната је по сталним гостовањима наших естрадних звезда и звездица.

            Наши љубазни домаћини, власници гостинске куће у којој смо одсели, показали су нам најбитнија места на мапи града која би требало да видимо и прави обилазак је могао да почне. Велика мана аустријске престонице су за наш стандард непримерено скупи паркинзи и у том смислу, ауто смо оставили у бесплатној паркинг зони одакле смо се ка центру упутили метроом. Овај вид превоза је, чини се, јако брз, јер се за свега пар минута може доћи с једног краја града на други, а велика предност је и јако добро повезан систем метроа, те се преседањем може врло лако обићи град ''уздуж и попреко''. Наравно, на располагању су и трамваји и аутобуси, такође, добро органзовани и веома чисти. С обзиром на температурни минус који је тих дана владао, ово је био најприхватљивији начин да брзо упознамо град. Једна вожња било којим од ових превозних средстава кошта 1,90 еура, али је могуће купити дневну или вишедневну карту, што је, наравно, много исплативије.

 У мноштву споменика културе, одлучили смо се за посету галерији Албертина у којој су била постављена дела Микеланђела и Пикаса. Можда је битно нагласити да постоји карта којом се остварује попуст на све обиласке овог типа, али и без тога важи попуст за децу до 12 година, ученике и студенте па је препоручљиво понети индекс. Што се саме поставке тиче, представљен је и процес настајања неких од најбитнијих дела италијанског велемајстора, осликавање Сикстинске капеле, скице и актови, портрети папа и реплике појединих скулптура, а у одељку предвиђеном за Пикасова дела, видели смо уметников опус кроз различите периоде, како његовог личног развоја, тако и кроз призму друштвених дешавања која су обојила његово стваралаштво. 

Неокласистичко галеријско здање нуди и увид у некадашњи сјај и гламур хабзбуршке аристократије кроз 21 аутентично опремљен салон. Албертина  припада такозваном Опера - рингу, прстену који опасује зграду опере, филхармоније, музеја, универзитета, кругу у ком је похрањена ризница духовног богатства Беча. Уз Маријахилферштрасе, модерну мини – Меку купохоличара, једна од најбитнијих улица је и Кертнер штрасе. У овој, највећим делом пешачкој, области просто је немогуће не остати задивљен пред чудесном архитектуром, богатом детаљима и украсима. Ту почиње још један ''прстен'' Кертнер - ринг којим се може упловити у праву бајку, тим пре што су на располагању и кочије које могу употпунити тај раскошни додир неких старих непоновљивих времена. Гламур и луксуз тог доба осликавају и дворац Белведере и палата Шенбрун, велелепне грађевине од којих просто застаје дах.    

            Што се тиче угоститељске понуде, могућности гастрономског уживања су разноврсне, немогуће је прескочити вурст или шницел које нуди сваки ресторан, мада их можете и јести с ногу у неком од киоска брзе хране. Као и у свим већим градовима бројни су и ресторани разних националних кухиња: кинеске, италијанске, мексичке, грчке и наравно-српске. Такође, на услузи је и велики број кафића, са великом понудом кафа и напитака, а међу њима бисмо издвојили кафић из ланца светских кафеа Старбакс, у ком смо пили најлепшу мока кафу. Наравно, сваки од ових ужитака је сразмерно скупљи него у Србији и то бар два до три пута. То је вероватно и разлог зашто су сви Мек Доналдс ресторани непрекидно пуни, будући да се у њима може приуштити оброк за далеко мање новца него у другим ресторанима. У вези са овим је и питање смештаја, али за то постоји универзалан савет-тражити на време и то на најлакши начин-преко интернета,а за оне млађе постоји широка понуда повољних хостела и такозваних гостинских кућа.

            Много је аргумента који иду у прилог тврдњи да је Беч предиван град који свакако треба посетити: није далеко, довољно је пар дана за обилазак свих важних локација, за оне са истакнутијим патриотским ставовима – то је скоро прави српски град. Могли бисмо да набрајамо још дуго,али сигурно је да у Бечу свако може да нађе нешто за своју душу и стога га топло препоручујемо, ако не за крај зиме, а оно бар за прве лепе пролећне дане.

                                                                                                          Срдачно ваша Ана Б.