МЕДИАЛА

Многи историчари уметности, ликовни критичари, експерти, који су махом напустили овај света признавали су србском сликарском подухвату са универзалистичким и космичким тенденцијама званом  МЕДИАЛА  посебно место у историји српског сликарства.

Медиала   је био један од првих аутентичних одговора на изазове модерне и побуна против владајућег соцреализма. Била је богат сликарски чин изразитих појединаца, мултимедијалиста,стога су јој се придружили сликари, архитекте, писци, чак и филмаџије. Она је била нови, другачији доживљај света.

Заједно са својим школским другом, такође архитектом Леонидом Шејком, основао је Синиша Вуковић, један од ретких још живих сведока јединствене епохе стваралаштва, која се, после одласка великана, неумитно гаси.
Синиша Вуковић је тешко болестан,  али га медији не јуре. Док би другде, у свету чије је име пронео и с поносом представљао, његово драгоцено присуство међу савременицима било поштовано и вредновано. Само захваљујући околности да је радио много и стварао, једнако слике, као и приказе, критике и теорије, али и поезију и прозу, и да је као професор теорије форме на београдском ФПУ стекао више него заслужену пензију, Синиша је данас жив.
Мало је, међутим, познато да је ових дана, у 78-ој години имао још један срчани удар. Да имамо културу и оне који о њој пишу, био би ово повод да га макар посете, јер је одувек словио за друштвеног господина. Живећи ту где живимо, о њему ће се, евентуално, на крају пута прибележити нека, можда и погрешна реченица.Љутио се због бројних лажи о Милићу, Ољи, Шејки, недавно због овлаш помињања смрти Дада Ђурића, којега је много волео. Све добре новинарске везе  које је претварао у истинска и дубока пријатељства, занавек су прекидане смрћу драгих пријатеља.
О мајстору киста и пера, једном  од оснивача  велике и у свету боље вредноване Медиале него кући, Синиши Вуковићу, неће, изгледа, ни имати ко да пише. Још увек жив, а тако заборављен.
Питајте за њега на неком од светских бијенала. Знаће.