На адресу Редакције претходних дана стигло је доста честитки
којима нам читаоци честитају срећне „Новогодишње и Божићне“
празнике. Није недостајало ни оних који су честитали срећну
„Нову 2012. годину, Божић и Српску Нову годину“!
Та пракса приметна је и не мало распротрањена у српском
народу данас. Скоро сви неизоставно честитају својим
познаницима,пријатељима, сарадницима Нову годину 1.јануара
по новом календару,а многи додају томе у наставку и
„божићне празнике“!Ретки су они који знају да је исправно
заправо само честитати „Божић и Нову годину“, а још ређи они
који заиста схватају смисао ових празника и њиховог редоследа.
Та збрка и пометња који настају око великог хришћанског
празника Рођења Христовог – Божића, одраз су огромног незнања
и непознавања од стране Срба самих основа своје Вере, па и
незаинтересованости да се уложи и најмањи труд, како би се
научиле макар најелементарније ствари.
Објашњење ћемо лако наћи у вишедеценијском периоду владавине
комуниста,који су заправо на почетку своје владавине, након
насилног и безаконог преузимања власти 1945, увели и наметнули
српском народу празновање Нове године по новом календару
1.јануара, заправо „дочекивање“ Нове године уз славље, песму,
весеље, „лудовање“…До тада у српском народу тај обичај
„дочекивања“ Нове године 1. јануара није био распрострањен.
Православни Срби су заправо у том периоду се налазили у посту (и
данас се налазе, наравно), и припремали се за Божић – Рођење
Христово,који се прослављао 7. јануара по новом календару
(25. децембра по старом календару).
Нову годину су 1. јануара (по новом календару) празновали
римокатолици и протестанти, при чему су они Божић већ били
прославили 25. децембра (по новом календару). Стога је њима
природно 1. јануара следовала Нова година.
Православни се заправо у том периоду налазе још увек у периоду
40-дневног божићног поста, када их од Божића дели само још
неколико дана, и када се треба умом и срцем што више усредсредити
на предстојећи празник, како бисмо га што достојније и спремније
дочекали.Уосталом, шта имају Православни са празновањем
римокатоличке Нове године,то није њихов празник. О томе није
било ни размишљања, то је било страно Православном вернику.
Као што и римокатолици нису никада тежили да празнују
са Православнима Нову годину 14. јануара по новом календару.
Нити то данас теже. То су границе које су биле јасно повучене
и које се нису прелазиле.Док данас живимо у ситуацији када
Српска Црква издаје џепни календарић,у коме се налазе наведени
не само и папистички празници, него чак и јеврејски празници и
постови! И све то већ годинама (мирне савести) благосиљају сви
Архијереји Српске Цркве! Да ли можда Јевреји у Србији купују
Православни џепни календар како би се руководили када им који
празник долази и када им је пост? Свакако да не! И да ли
римокатолици купују џепни календар Српске Православне Цркве
како би пратили своје празнике? Или можда Православни верници
купују и користе јеврејски календар, како би га употребљавали
током године за праћење својих празника и постова? Наравно да
је бесмислено о томе и разговарати!Зашто се онда већ годинама
у православном џепном календару наводе и јеврејски и
римокатолички празници, када је извесно да их користе само
православни верници?
Какву то поруку треба да пренесе Православним Србима,
пошто је већ без икаквог значаја за Јевреје и римокатолике?
Шта то Архијереји Српске Цркве желе да поруче
својим верницима? Да су све Вере исте? Да је исти Бог
Православних, паписта и Јевреја? Да ли је то доследно
следовање духу Глобализације и Новог доба, који тежи
изједначавању свих и стварању једног синкретистичког
веровања? То су питања која сваки верник треба да упути
своме Архијереју, и да од њега тражи одговор.
Бесмислено је потпуно славити најпре Нову годину
(1. јануара по новом календару)а потом славити Божић
(7. јануара по новом календару)! Да ли то ико ради осим
Православних Срба? А затим, након тога, не мали број њих,
слави и „Српску Нову годину“! Пре свега, не постоји никаква
„Српска Нова година“! Као што не постоји
ни руска, грчка, бугарска, пољска, афричка… Ради се о
једном врло несретном називу{footnote}Као што је неисправан
и несретан назив који се у српском народу користи за празник
Педесетнице, тј. Силаска Светог Духа на Апостоле – Духови! Не
ради се ни о каквим духовима, нити Црква на дан Педесетнице
прославља некакве духове(!), него се у недељу Педесетнице
прославља Силазак Светог Духа на Апостоле,
док се у понедељак прославља Треће Лице Свете Тројице
– Свети Дух, те се он зато и назива Понедељак Светога Духа.
Али назив „духови“ дубоко је ушао у свест народа,
без разумевања о чему се ту заправо ради, и схватања да
се у Цркви не могу прослављати никакви „духови“!{/footnote},
који је често изговор за некакво „србовање“ и изражавање
квази-патриотизма, јер се те прославе и дочеци своде
углавном на јело и пиће (или чак преједање и опијање),
затим (скаредну) музику и сличне ствари, које су све само
не хришћанско православно празновање великих
празника домостроја спасења људи, извршеног очовечењем
Другог Лица Свете Тројице Бога Логоса и Његовим Рођењем
у телу од Богородице Приснодјеве Марије.
Хришћани славе на следећи начин:
Прво Божић – 25. децембра
Затим Нову годину – 1. јануара
Римокатолици и Православне Цркве које су прихватиле
нови календар славе Божић 25.децембра по новом календару,
па затим Нову годину 1. јануара по новом календару.
Православне Цркве које нису мењале календар празнују Божић
25. децембра по старом календару, па затим Нову годину
1. јануара по старом календару. Разлика је у томе што
промена календара, тј. увођење новог, има за последицу да 25.
децембар стиже 13 дана раније, те отуда и разлика у празновању.
Односно,Православне Цркве које нису мењале календар славиће
Божић 7. јануара по новом рачунању времена, а Нову годину
14. јануара.
ЕПАРХИЈА РАШКО-ПРИЗРЕНСКА И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКА У ЕГЗИЛУ
0 Коментари