НА АВАЛИ ПРЕМИНУO СТЕВО СТУПИЋ

У  породичној кући на Авали, 24.јануара 20012.године у касним поподневним сатима своју племениту душу испустио је Стево Ступић. Многи га широм Србије знају као врсног мајстора за грејне и расхладне системе. Али, најпре као племенитог, породичног и дружељубивог човека. Извео је генерације мајстора, излазио у сусрет сиротињи, био спреман увек да помогне и окупљао своје вољене Ступиће на фамилијарним сусретима од породице до проодице, од града до града у којима су живели, док "Ступићијаду" последњих година није усталио код себе у дворишту огромне и велелепне куће на Авали.

Стево Ступић је у раној младости дуго година радио у Шведској, да би се потом отиснуо на море. Опслужујући на прекоокеанским бродовима, напунио је свој дом егзотичним и ретким предметима с далеких путовања по свету. Његов дом у Реснику био је један од најлепших у главном граду. Одатле се породица иселила када је изграђен тунел Стражевица на Авалу.

И на Авали Стево није мировао. Изградио је велелепну кућу са стаклеником, у којем је гајио сваку биљку с наших подручја. У мају је окупљао Ступиће на свом имању. Помало оронулог здравља, све се више посвећивао домаћинству, где је почео да гаји домаће животиње.

Двојица синова, Александар и Милан, са очевим генима у крви, такође су срећу потражили у иностранству, у Италији. Баве се послом који их је отац научио.

Најмлађа ћерка Милка живи у Београду. 

Свако ко је дошао у контакт с Стевом Ступићем памти његову изузетну топлину и осећајну душу. Имао је разумевања за људске недаће и помагао, где је год могао, да их превазиђу. Ко га је год познавао, носи га у сећању као великог добротвора.

Опака и неизлечива болест га је измрцварила, али је био окружен бригом и љубављу ближњих до свог последњег часа.

Нек` му је лака земља и мир напаћеној души великог пустолова. Надајмо се да ће наћи обалу пуну сунца, с морем отвореним ка хоризонту за његове пловидбе из снова.