СЛУЧАЈ "ЈУГОРЕМЕДИЈА"

Akcionari „Jugoremedije“ su nakon višegodišnje borbe uspeli da izdejstvuju da država raskine štetan ugovor o privatizaciji sa Jovicom Stefanovićem Ninijem. Od njega su nasledili dugove od kojih ni danas ne mogu sasvim da se oporave, uprkos tome što su unapredili proizvodnju lekova.

Posle raskida ugovora o privatizaciji, država je manjinski vlasnik Jugoremedije sa udelom od 42 odsto. Umesto da bude zainteresovana da se Jugoremedija sasvim oporavi i tako sačuva pozicije kao jedan od retkih proizvodjača baznih proizvoda, država sistematski čini poteze koji dovode u pitanje opstanak „Jugoremedije“. Počelo se sa diskreditovanjem novog rukovodstva koje su izabrali sami radnici tako što policija konstantno istražuje navodne zloupotrebe, i to „po nalogu odozgo“. Nikakvo nezakonito poslovanje nije utvrđeno, a neka forma vanrednog stanja u preduzeću traje još od 2007. godine.

Postavlja se pitanje da li borba radnika da sačuvaju preduzeće od propasti ima smisla i da li je njihova pobeda u stvari Pirova pobeda?

Kome je u interesu da nad „Jugoremedijom“ sprovede montiran stečaj i kakva je u tome uloga države kao akcionara?

Zašto je Poreska uprava četiri godine tolerisala dugovanja bivšeg vlasnika, a od novog rukovodstva traži da odmah isplati dugove koje je nasledilo?

Da li se haos u „Jugoremediji” i na tržištu lekova namerno proizvodi?

Iako država ima 42 odsto akcija, Republički Fond za razvoj blokira račun „Jugoremedije”. Na čelu Upravnog odbora Fonda je minister ekonomije Nebojša Ćirić. Istovremeno, ministar zdravlja Zoran Stanković traži da isporučuju lekove čak i po cenu gubitaka. Fond za razvoj istovremeno primenjuje različite aršine prema preduzećima. Nekima prolongira dugove nastale iz tekućeg poslovanja, a „Jugoremediju” blokira iako kredit Fonda koristi za ravojne ciljeve.

Posebna je priča o tržištu lekova. Smanuje se broj proizvođača koji lekove proizvode počev od supstanci do finalnog proizvoda, a raste broj onih koji samo prepakiraju uvozne proizvode. Samo „Jugoremedija” i „Galenika” su potpuno domaće kompanije, a sve ostale su vlasništvo multinacionalnih kompanija. Da li ovakvo favorizovanje na štetu domaće proizvodnje vodi u zavisnost Srbije od uvoza i kome odgovara uništavanje „Jugoremedije”, „Srboleka” i drugih i po koju cenu?

Najzad, zašto već šest meseci Vlada Srbije ne obaveštava javnost šta je uradila povodom dopisa iz Brisela koji očekuje ozbiljnu analizu više od 20 slučajeva promašenih privatizacija. „Jugoremedija” samo konstatuje da je u međuvremenu odnos države prema njoj sve lošijii da njeno postupanje ide u pravcu uništenja fabrike.

Da li u tom slučaju proglašenje radnika i uprave „Jugoremedije” za nesposobne treba da ukloni dokaze o katastrofalnim privatizacijama i o kršenju zakona čime bi Vlada sebe amnestirala od odogovornosti pred evropskim institucijama?

Konferencija za novinare
Fabrike lekova „Jugoremedija”

Govore: