СНОВИ ЈЕДНОГ ИГОА

Најновија филмска прича Мартина Скорсезеа, један од несумњивих фаворита за овогодишњег Оскара „Иго“ практично је омаж заборављеном пиониру филмске фантастике Жоржу Мелије(с)у.

Скорсезе који од свог првог филма „Таксисте“ важи за режисера А лиге, „Игом“ чини искорак из уобичајеног опуса („Разјарени бик“, „Било једном у Америци“....).Његов „Иго“ је филмским језиком испричан свет Виктора Игоа. „Јадници“. Једна од главних јунакиња филма, другарица дечака Игоа, који остаје без родитеља и живи сам у станици, међу сатним механизмима, назваће свог друга Валжаном.

Прича почиње у једном необичном времену с  краја 19.и почетка 20.века, у интимној атмосфери париске железничке станице. Дечак Иго живи са својим оцем и учи да поправља механизме. Једнога дана отац доноси из музеја заборављеног робота, којег треба поправити. Дечаков отац ускоро страда у пожару и малишана узима под своје стриц Клод. Живе у огромном сату париске железнице.

Препуштен себи, Иго преживљава како се снађе, док му  једнога дана сусед, часовничар, не заплени блок пун цртежа.

Испоставиће се да је заоставштина дечаковог оца сведочанство о стваралашатву и раду заборављеног пионира филма Жоржа Мелије(с)а и његове супруге Жане.

Рукописан посебним језиком филма, Скорсезе бруси свој филмски драгуљ, који откуцава чаробно време и свет који је давно нестао, али итекако постоји у филмској илузији коју је створио. Посебност сцене, ликова, двоструко појачава ефекат открића филског мага Мелијеса у простом часовничару из комшилука. Захваљујући дечаку који је поправио робота и робота који је нацртао цртеж једног Мелијесовог филма, дело мага седме уметности биће приказано јавности у својој правој величини и значају, раме уз раме с браћом Лимије.

Прича о дечаку, са париског колодвора, о старом часовничару и његовом делу тако погађа више мета, у овогодишњој конкуренцији апсолутно достојна престижне награде Америчке филмске академије.