СРБИ И РАШАНИ –ИСТИ НАРОД

На „екс“ територији, у Руском дому у Београду, у суботу 21. априла одржана је целодневна Научна конференција  о словенском заједништву.

Српско представнишвто Међународне академије духовних наука (скр МАДН) из Симферопоља на Криму, Руски дом у Београду и Одељење Петроградске академије наука окупило је тога дана више десетина учесника на тему Наслеђе и изазови словенског заједништва.

Конференцију у препуној сали Руског дома нису пратили медији, тек покоји фотограф забележио је догађај за евентуални зборник научних радова и реферата.

Угљеша Слијепчевић из Куле одрецитовао је своју песму "Русија"

Поред научних радника, доктора наука и академика, учешће у конференцији су узели СНП „1389“, Покрет „Образ“, Организација „Избор је наш“ из Бања Луке, представници друшптава србско-руског пријатељства из 5о градова, Влада Републике Српбске Крајине у прогонству, народни посланици Божидар Делић и Милорад Буха, удружења Срба из Босне и Херцеговине и  с Косова и Метохије.

Духовна  и историјска основа словенског заједништва

Водећи историчар Аутохтонистичке школе академик Јован И.Деретић отворио је конференцију, подсетивши на славну античку историју србског народа. Он је подсетио на најсветлије моменте србске империје, која се проширила у три велика освајања и истакао да је ова велика цивилизација од Атлантика до Кине пронела културу и духовност.

Насупрот тврдњама и неистинама и манипулацијама којима се служи германска историјска школа, Деретић је наговестио излазак трећег тома заједничког дела са академиком Драгољубом Антићем „Срби и Руси“.

Највишим оценама Деретић је похвалио потез Владимира Путина да оснује Евроазијску унију и да у њу позове једну малу Србију.

„Једина права идеја словенског окупљања реална је са Русијом у центру и на осовини Москва-Београд. Нико не може и неће да потцени малу Србију, која је историјски џин и без које је идеја словенског заједништва и окупљања –немогућа“, рекао је Деретић, испраћен за сто председавајућег овацијама својих поборника.

О духовности Срба и Словена

Академик Јово Гламочанин размотрио је историјске теорије о положају човека у друштву од Томе Аквинског(који је исламисте прогласио ближима католицима од православних), Томаса Хобса(човек као део природног законика), Ериха Фрома(биће неслободе) и Адорна (човек једне димензије)...Тиме је дао осврт на људско биће  у делима западних теоретичара, насупрот „блиставом и чудесном темпераменту Срба који је настао из хиљаду година живљења у миру, хармонији и слободи, под владавином сунца.“ Ипак, у судару са католицизмом и исламом, православац је остао немоћан да на њихов начин одговори изазовима које су пред њега ставили, закључиће Гламочанин.

Историјски је доказано да су западни и духовни свет истока апсолутно различити. И док је у словенском свету владала толеранција и остала непозната идеја насилног наметања ропства, вере или нације, дотле је западни свет над Словенима примењивао методе на ивици расизма и геноцида.

Искуство неких словенских земаља које су примљене у Европску унију је поражавајуће и јако поучно за остале, истакао је Гламочанин. Насупрот овој опције су оне земље које високо поштују слободу и особеност народа и никада нису ни из једног разлога атакаовале на друге: Индија, Кина, Русија, затим земље Латинске Америке и Африке, које својом снагом, духом толеранције припадају свим временима и могу да прекину оно што се данас зове покушај наметања Светске владе и Новог светског поретка, односно „ланац зла“.

У краткој паузи између научних реферата, учеснике конференције поздравили су представници Друштва српско-руског пријатељства Београда у име Иване Жигон и најавили селидбу у нове просторије у Симиној 6, на 4. Спрату.Скупу су е обратили предсравници друштава из више градова Србије. О  оснивању Српско-руске омладине Бечеја присутне је упознао Дејан Шкобић, који је заговарао интензивније повезивање младих на релацији Србија- Русија.

Језичке особености Словена

Више говорника на Конференцији бавило се језичким тумачењем порекла, историје и веза међу Словенима, како је један од њих, проф Богословског факултета у Београду у пензији Димитрије Калезић истакао „самосвојношћу, самоглавошћу Словена“. Прецизирао је- не у смислу тврдоглавости, већ с акцентом на првом слогу Словени, што би ,тако изговорено, значило разумни.

У бесконачном низу, Калезић је доказивао блиску везу словенских речи са њиховим смислом, као на пример, храм је тело, народ је нараштај који се народио, чловек значи стајати усправно, и-сторија је уочавање дубљег смисла, мошти-телесни остаци свечева, моћи божанских дејстава, сахранити значи покопати и сачувати за васкрснуће итд итд. Кроз језик Словена, звук речи избија значење и он представља христијанизацију словенског менталитета, рекао је Калезић.

Завера која траје-Слободан Јарчевић

Један од својих последњих радова да су преци Румина Срби на овој конференцији представио је Слободан Јарчевић. Он се у свом сепарату који је предао за зборник позабавио настанком румунског језика. Језик који је „грађен“ 300 година у више је наврата чишћен од српских примеса и опет чак и данас садржи око половине српских речи, термина и израза. „Сви географски топоними у Румунији су из српског језика“.

И поред оснивања декретом цара Фрање Јосифа румунске цркве, тек су недавним рестаурацијама брисани српски написи са храмова, што би требало пријавити УНЕСКУ, јер се ради о заштићеној светској баштини, сматра Јарчевић.

Он је извео рецепт за „произвођење“ цркава и народа из једног-србског на примеру Црне Горе и Македоније и подсетио да окружујуће силе којима Срби дугују поразе не могу дозволити да „Војводина и Шумадија“ буду у истој држави.

Кљусов извео доказе о древном пореклу Срба из ДНК

Писац капиталног дела „Коловени(Словени)“, континуитет културе и права, др Божидар Трифунов Митровић, представник организације „Обједињење Срба“

из Москве навео је више разлога србо и русофобије у свету данас.  „Води се терминолошки рат против руског народа, подмеће се лажни и неистинити статус једној потпуно другачијој цивилизације од западне, толерантној према суседима и народима који живе под њеним окриљем, и усавршава расистичка технологија усмерена против Срба, Руса и Словена, о чему предлажем да обавестимо са овога скупа УН“-рекао је за говорницом Трифунов- Митровић.

Како су и његови претходници објашњавали Срби и Рашани су исти народ, два имена за припадника истог народа. Насупрот постулатима римске цивилизације, словенска не да није наметала већ је штитила мале народе у свом окриљу.

Р1А1 је словенска хапло крвна група нађена у археолошким налазиштима у Лепенском виру, а њу је из пронађених узорака ДНК издвојио Анатолиј Кљусов, чиме је доказао присуство Срба на вековним територијама.

Све до 1848.године, Срби и Раси су значили један исти народ,а два имена.

Геноцидна технологија Ватикана на уништавању словенског православног живља је у ширењу латиничног писма, које рашчишћава простор за затирање трагова православља и, даље, ширење мржње према Русима у Срба.

Да на делу није завера најстрашнијих размера овакав би скуп био одржан у некој од највећих хала у Београду, а не у, такорећи „екс“ територији Русије, која је, као и увек пружила уточиште да се чује и овај глас о заједничком пореклу, рекао је др Трифунов Митровић.

Образ отечества

За говорницу је изашао председник Покрета „Образ“ Младен Обрадовић:

„Гостујући у Чајетини 18.априла, Његова екселенција амбасадор Русије у Србији Алекксандар Конузин упозорио је да  би  пријем Србије у Европску унију могао значити прекид трговинских веза са Русијом. Једна друга вест такође је дала повода за забринутост:обелодањено је да би Војска Србије могла купити  21америчко возило типа „хамер“, што би значило њено опремање за учешће у такозваним мировним операцијама. Новац пореских обвезника у Србији прелиће се на америчке рачуне, како би српски војници крварили по беломе свету ради америчких интереса.

И тако, док би ти нови српски легионари крварили по Азији, Африци, ко зна где, део наше територије био би под окупацијом управо тих Американаца чије би они интересе бранили на другим континентима.

Са друге стране у овој општој гунгули имамо прилике да видимо један од основних праваца који нам се нуди – даљих европских интеграција и чак укључења у НАТО пакт, као најсигурнија опција за многе европске државе, па и за Србију.

Међутим, истраживања јавног мњења показују да је мање од половине грађана Србије за улазак у ЕУ, док је за улазак у НАТО свега- 10 одсто!

Питање спољно-политичког опредељења Србије је једно од најважнијих која нам се намећу.

Сасвим је посебан и јединствен допринос словенских народа светској култури и он сигурно не би био овакав какав јесте без Светог Саве, Светог Александра Невског, Пушкина, Достојевског, војводе Мишића, светог оца Николаја, светог Филарета московског.

Нама се данас намеће лажна слика о духовности, култури, политици, економији, моралу и свим осталим сегментима постојања једног народа . Једино ако ствари будемо називали правим именом без улепшавања стварности, успећемо да се изборимо са свим искушењима. 

Све оно што се догађа последњих неколико векова у Европи,утичући и на овај наш простор, није пука борба политичких идеја, борба између либерала, конзервативаца, националиста и социјалиста, није само борба између државног интервенционизма и некаквог капитализма, оно што се одвија око нас и има огроман утицај на све нас јесте борба за Христа и против Христа и због тога оно што се назива Нови светски поредак има за циљ да уништи хришћанску свест, да би нас окренуо од Христа ка Антихристу, који обједињава све лажне вредности које су кроз векове биле наметане на најразличитије начине. На духовном пољу оно треба да се огледа као зло звано екуменизам, на политичком у укрупњавању света у уније које ће све имати на челу Светску владу, можда неке преображене УН, а то је општепозната ствар да таква Влада већ постоји, далеко од јавности и неозваничена.  Показала је своје пипке у нашој близини, у Грчкој и Италији. Пре неколико месеци наизглед нерешива криза у Грчкој решена је на врло чудан начин: након силних парламентарних дебата и ломова Влада је успела да прогура са свега  два гласа већине спорне одлуке о прихватању услова ММФ-а за наводно извлачење из банкрота, и када је то успела, изненада та влада, а да нико не зна зашто-подноси оставку. За неколико дана се исто догађа и у Италији: Берлускони који је одолевао свим нападима, из чиста мира подноси оставку.

Ко долази на њихова места? И у Грчкој и у Италији људи који нису припадали ниједној странци, са успешним банкарским каријерама. Нови премијер Италије је дугогодишњи председник једне од најзначајнијих и најутицајнијих полутајних организација , „Групе Билдеберг“ за Европу! А нови премијер Грчке је био његов заменик!

Судбина народа који су изгубили свој идентитет и препустили га лажним политичарима не зависи, очигледно је из ових примера ни од њих ни од избора, већ се одлучује у институтима и управним одборима оваквих организација, које су се поставиле изнад парламената и народа који их бирају, попут Комитета 300, Трилатералних комисија и осталих. Њихов је циљ наметање руководства: војног, политичког, духовног, економског.

Ми наједном треба да проповедамо дух толеранције и праштања са својим џелатима, да послујемо с њима, да заборавимо на све разлике-чега нема у хришћанству и науку светих отаца.

Зато нам предстоји невиђена борба за одбрану духовности, вере, породице, отаџбине, нације. У тој борби могу победити само они народи који имају јасан духовни путоказ. Зато говорити о некаквом словенском заједништву није могуће на нивоу панславизма, нити само на нивоу крвне или језичке повезаности народа, већ искључиво на темељу православне вере.

Јер, не заборавимо, словенство је данас подељено по много основа: географски, политички, по припадности, а има на жалост и оних који траже свој пут, међу које спадамо и ми, не могући да се отргнемо европејском злу и вратимо свом истоку и источнику,  православној Русији. Највећа и најкобнија наша подела је у духовности. Управо Словени римокатолици, муслимани, прозелите показали су се као најострашћенији и најгори непријатељи Срба и Руса и свих православних народа.

Када се православни Словени обоже, сложе и умноже поштујући речи светог владике Николаја , тек онда можемо дати пример осталим Словенима да се врате  вери и науку својих учитеља и да се одрекну заблуда које су им наметнули латински прелати и да тако уједињени, под барјаком православне вере, словенство засија славом коју је у нама видео Достојевски, свети Јован Кронштатски, наш  највећи учитељ после Светог Саве, владика Николај Велимировић.

Указујући најпре на узроке српске невоље, српске пропасти свети Николај тврди да је наш распад започет партизанштином, односно партијашењем и јасно нам је чега се у будућности имамо чувати. Држати се вере праотачке и завета који су нас одржали“- изрекао је Младен Обрадовић у Руском дому.

Језикословље и календар

Графиком која је чинила позадину Конференције бавио се, између осталог, Горан Лазаревић.Тачније, њеним тумачењем, тумачењем симбола и написа.

Лазаревић је само говором, раздвајањем на слогове речи, акцентовањем  своје предавање учинио изузетно свежим и занимљивим, осветљавајући до тада невиђени аспект звука и значења општепознатих израза.

Словен је бео, чист у смислу расе, који светли; „превео“ је Лазаревић.

Затим је протумачио новчиће из Индије, старе 2000 година, са написом на српском језику на сасвим оригиналан начин. На најзанимљивијем је по Лазаревићевом мишљењу почетак рачунања времена и историјски догађај, ни Постање, ни Потоп, већ помирење две групе Срба са заветом, под заштитом Арија.

У наставку су се присутним обратили академик Драгољуб Антић, који је поновио изводе из књига и дела која је написао и планира са академиком Дретићем, о умножавању и отимању српског језика од околних народа један од највећих живих филолога Петар Милосављевић, о могућности одбрамбеног повезивања словенских народа генерал Божидар Делић, о првом српско-руском духовном савезништву Светог Саве са руским монаштвом из светогорског руског манастира Свети Пантелејмон проф. Др Драгиша Бојовић, о разбијању српске државности Мићо Живојиновић, о историјату српско-руских односа др Момчило Суботић и други.

Посебно је била занимљива студиозна прича  председника „Московско српског дома“ проф. Радмиле Војновић о вишевековној помоћи, бризи и подршци Русије Србији, а у светлу лажи, коју ћемо објавити интегрално, чим нам је цењена ауторка достави. У светлу антируске пропаганде у нашој земљи,, подаци из Москве, досад непознати јавности, јер Русија нема разлога да се рекламира у Србији, већ само покаже истину, њено излагање добија на значају.

Русија нас никада није напала, а увек штитила и бранила. Видећете из података које обелодањује  Војиновићева по први пут, чак и онда када нисмо знали. Руси нису савезници Срба, Срби и Руси су исти народ, а Србе не зову узалуд „малим Русима на Балкану“. Што се Руса тиче, то се никада није доводило у питање.