NEW AGE
Све чешће примећујем крајње необичне ствари и појаве које иду заједно ако се сложе, иначе неприродно спојиве, односно неспојиве.
Примећујем да, призвано чудом, "догађа се немогуће", како једна моја омиљена песма каже.
Што сам раније могла да сањам, долази пред мене, ничим изазвано, по својој логици, да буде док му је времена, док песак из досуђеног пешчаника не исцури своје доба.
И по тим знацима доба које неумитно истиче и одбројава, препознајем ново доба.
Како ми год замерили упућенији, терминолошки наоружани, идеолошки обучени за долазак овог доба, осећам да речи нису достатне да опишу ово стање. Нешто сасвим ново, тако блиску сну, фантазијама, што су у својој сновидној литератури антиципирали велики јужноамерички писци Борхес, Маркес, Љоса, Фуентес. "То догађа се немогуће". Дали, надреалисти, не више као експеримент ластиша човекових чула, перцепције и нуса, немогуће догађа се стварно, овде и на земљи, међу нама самима. Прорадила су наша чула, којима нас је обдарио Творац, активирана као ербег у савременом моделу аутомобила.
У новом добу и ужаси су попримили зверскију димензију-то је нескривени Луцифер. Али, се са друге стране и Анђео Божји сасвим јасно распознаје. Граница између два света и два владара никада није била јаснија ни оделитија. Све остало је ствар избора.
Човечанство је, чини се, прошло све, спремно за Мајанска пророчанства.
Више је пута оно прешло исту путању, сизифовски зидајући грађевину која се рушила. Она коначно стоји и поглед с висине је чист и бистар: он је постао СВЕСТ. Свест у много случајева и у обиљу прати САМОСВЕСТ. Било по Фројду, било по Богу, и свест и самосвест су божанске особине и оне више не ослобађају од одговорности за поступке, зло, неправду и неправо. У зони избора је и вага: капија другог света, оностраног, како све религије уче-по заслугама.
Свет у овој фази, именован с две лепе непреводиве и тако јасне речи ЊУ ЕЈЏ, сведочи да смо у Рајској башти изобиља и да нам је у овом тренутку Творац ставио на слободну вољу све за чиме можемо да посегнемо. Управо сада у овом добу као никада раније принцип слободе је могућ и вредан, а избор само један:живот или смрт. Како Библија каже: "Пут у смрт је широк, а узан води у живот".
Примећујем да, призвано чудом, "догађа се немогуће", како једна моја омиљена песма каже.
Што сам раније могла да сањам, долази пред мене, ничим изазвано, по својој логици, да буде док му је времена, док песак из досуђеног пешчаника не исцури своје доба.
И по тим знацима доба које неумитно истиче и одбројава, препознајем ново доба.
Како ми год замерили упућенији, терминолошки наоружани, идеолошки обучени за долазак овог доба, осећам да речи нису достатне да опишу ово стање. Нешто сасвим ново, тако блиску сну, фантазијама, што су у својој сновидној литератури антиципирали велики јужноамерички писци Борхес, Маркес, Љоса, Фуентес. "То догађа се немогуће". Дали, надреалисти, не више као експеримент ластиша човекових чула, перцепције и нуса, немогуће догађа се стварно, овде и на земљи, међу нама самима. Прорадила су наша чула, којима нас је обдарио Творац, активирана као ербег у савременом моделу аутомобила.
У новом добу и ужаси су попримили зверскију димензију-то је нескривени Луцифер. Али, се са друге стране и Анђео Божји сасвим јасно распознаје. Граница између два света и два владара никада није била јаснија ни оделитија. Све остало је ствар избора.
Човечанство је, чини се, прошло све, спремно за Мајанска пророчанства.
Више је пута оно прешло исту путању, сизифовски зидајући грађевину која се рушила. Она коначно стоји и поглед с висине је чист и бистар: он је постао СВЕСТ. Свест у много случајева и у обиљу прати САМОСВЕСТ. Било по Фројду, било по Богу, и свест и самосвест су божанске особине и оне више не ослобађају од одговорности за поступке, зло, неправду и неправо. У зони избора је и вага: капија другог света, оностраног, како све религије уче-по заслугама.
Свет у овој фази, именован с две лепе непреводиве и тако јасне речи ЊУ ЕЈЏ, сведочи да смо у Рајској башти изобиља и да нам је у овом тренутку Творац ставио на слободну вољу све за чиме можемо да посегнемо. Управо сада у овом добу као никада раније принцип слободе је могућ и вредан, а избор само један:живот или смрт. Како Библија каже: "Пут у смрт је широк, а узан води у живот".
0 Коментари