Промоција на којој се плакало 


Снежна вејавица праћена северцем није спречила најупорније поклонике дела и шкакљиве теме о стравичној судбини отетих и киднапованих Срба на Косову и Метохији, којом се у својој десетој књизи бави Славко Никић, да 15.марта 2013.године испуне салу хотела „Централ“ у Земуну до последњег места.

Југослав Петрушић-Доминик, француски обавештајац

Народни посланик Борислав Пелевић

Беспрекорној организацији, у којој се нашло простора за узавреле емоције, у многоме су допринели сви виђенији Срби, међу којима Никићеви саборци, земљаци, истомишљеници и покровитељи. Међу њима: публициста и књижевница Љиљана Булатовић-Медић, директор Издавачке куће „Рад“ Небојша Николић, народни гуслар Саво Зоранов Станишић, истражни судија Даница Маринковић из Приштине, књижевник Веселин Џелетовић, песник Мишо Чуровић-Кичевски, Бранко Бабовић, популарни Ђуро Палица из „Курсаџија“ , историчар Веселин Ђуретић, народни посланик Борислав Пелевић, Младен Обрадовић, представници бораца Републике Српске из Невесиња, медија, као и домаћин, управник „Централа“ Драган Мастиловић.

Народни гуслар Саво Зоранов Станишић

Тешка н болна тема се и на плакатима који су позивали на промоцију „забрањивала особама са слабим срцем“. И почела је трагичном причом која је на искусног специјалца Никића оставила незабораван утисак, причом о једанаестогодишњој Јовани која је са мајком и баком доведена у логор у Клечки, где су је зликовци браћа Мазреку силовали и живу спалили! За њено име су, према телевизијском сведочењу сазнали из мајчиног лелека, којој су је истргли из загрљаја. Браћа Мазреку осуђена на вишегодишњу робију ослобођена су за време злогласне владавине ДОС-а из Нишког затвора.

Рецензент Љиљана Булатовић-Медић

Издавач: "Рад", Небојша Николић, уредник



Славко Никић

Девојчица Јована само је једна од многих симбола српске жртве, рекао је и аутор овог мучног и тешког романа, Славко Никић, а потврдила у свом обраћању истражни судија Даница Маринковић из Приштине, која је 1999.године истражила мучилиште и стратиште на брду Клечка. Она је испричала своје ужасне море са лица места где је затекла справе за мучење са нагорелим деловима дечјих лешева, између осталих и шаком девојчице Јоване, која није песничка фикција, већ стварна хероина једног ужаса. Судија Даница Маринковић је бројна оптужујућа документа о случајевима које је по службеној дужности истраживала понела судијама Хашког трибунала када је била позвана да сведочи у процесу против Слободана Милошевића. Данас заборављена, непожељни сведок догађаја, судија Маринковић пуна је тешких и страшних прича, које је забележила у незахвалној служби. Али и неспремна да са њом потону у ћутање, сматра својом обавезом да их обелодани.

Неосвећени злочини

Рецензент „Нулте крвне групе“ Љиљана Булатовић-Медић истакла је као основни квалитет Никићевог романа аутентичност сведочења, убедљивост доживљаја и снагу приче, огромну важност коју она има у гајењу памћења, да се Јоване не би заборавиле.
„Честитам издавачу на сјајној књизи с којом је одлучио да бане пред публику, реткој на тему жуте куће,  после Веселина Џелетовића. Књига је завет памћења да говоримо истину да су Србима вадили органе где су год стигли.

Истражни судија из Приштине, Даница Маринковић

Препоручујем вам овај потресни роман који позива на освету из свег срца. Нисам против освете. Ја се уздам у освету. Нисмо осветили Косовски бој и то нам се данас свети. А Славко је човек неукротив, срећа да је прописао, иначе би после седам година тамновања ко зна шта друго могао да уради“, рекла је рецезент књиге Љиљана Булатовић-Медић.
Она је аутору Никићу предала на поклон капу оца Јелене Гускове,  пуковника и  народног хероја Другог светског рата, носиоца златне звезде. Подсетила је да је Гускова за библиотеку „Сведочанства“ превела изабрана Никићева дела.

„На жалост, истинита прича“

Овако би најсажетије могла да гласи оцена издавача, директора Издавачке куће „Рад“, која се после неуспешне приватизације опоравља и стаје на ноге са првих десет наслова, међу којима је и Никићево дело, рекао је Небојша Николић. Саборац писца, капетан српске полиције код Малишева и сам је био сведок стратишта и ужасних злочина које су Шиптари чинили над Србима, те је Никићев рукопис оценио као „нажалост, истиниту причу“.

Изводе из Никићеве књиге читао је популарни "Курсаџија" Ђуро Палица, Бранко Бабовић

„Ја бих, наравно, много више волео да ову промоцију правим у Приштини“, рекао је аутор романа „Нулта крвна група“ Славко Никић.
„Бандитски режим је три пута покушао да ме убије, али ја немам чега да се плашим, јер ја сам можда само жив“, цитирао је Никић своје прво дело „Исповест можда“.
„Нулта крвна група је нулта тачка за све преговоре без нас тамо рођених, предаја је немогућа, јер је ми никада нећемо признати, а још нисам ни упознао Србина који би на тако нешто пристао“.
Никић је испричао да је књигу понудио Тужилаштву за ратне злочине, којем она, наравно, није била интереснатна, зато што је, каже, оно пустило на слободу две хиљаде бандита и злочинаца из српских затвора које су српски специјалци ухапсили.
„Такви, као Бруно Векарић, који пред те-ве камерама изводи малоумне Шиптаре да понижавају мртве Србе, НВО које крвавим парама о којима има сазнања где су их и од кога и када примали да би њима школовали своју децу у иностранству, јер им овде ни школе не ваљају, све оне који су стекли пензије на српској несрећи и жртви, пензије за издају, глумећи да не знају где су жуте куће,  не претим него обећавам да тајну о нашим жртвама неће однети у гроб. Јер, ми немамо право да дамо малу Јовану и све српске жртве које нас тако скупо коштају“-поручио је, уз громак аплауз Никић.

Веселин Џелетовић, аутор романа "Жута кућа"

Неустрашиви специјалац који је пушку заменио писањем обећава да се неће смирити док не сазна где су 1.800 отетих и киднапованих сународника, за чије су наводно ослобођење Шиптари од њихових породица изнудили сву имовину и богатство, уз саучесништво Срба.
„Кључеве Косова и Метохије имају само они на њему рођени, а ми их нећемо дати никоме“, обећао је на промоцији темпераментни и неустрашиви писац.

Истине на видело!

Из Никићеве приче сазнајемо да је био оптужен и у акцији „Сабља“ за убиство Драгана Карлеуше, чију је полицијску неспособност и неукост извргао оправданом руглу.
Међу гостима промоције био је и Југослав Петрушић-Доминик, француски обавештајац, који је дошао до важних сазнања о лаким летелицама за транспорт људских органа, хируршким мобилним салама, и, према сопственом сведочењу, био спречен да спасе 120  српских девојчица и девојака из канџи Рамуша Харадинаја и шиптарских зликоваца, зато што су га због наводног планирања атентата на Слободана Милошевића ухапсили Геза Фаркаш и Раде Марковић у договору. Они исти „браниоци“ председника који ће га, као што је познато, и изручити Хашком трибуналу!

На завршетку промоције аутор потписује своје књиге

Песму о малој страдалници Јовани на гуслама је отпевао народни гуслар  Саво Зоранов Станишић.
Инспирисан романом „Нулта крвна група“  песму коју је посветио недужној жртви девојчици Јовани издекламовао је Мишо Чуровић-Кичевски, а током промоције читани су одломци из Никићеве књиге.
                                                                                        Жана Живаљевић

0 Коментари