У Удружењу књижевника Србије 18.марта 2013.године своју једанаесту књигу, роман "Крст мојих предака" представио је читаоцима Божидар Кљајевић. Широј јавности познат као Цвијићев ученик који се превасходно бави родословима и пореклом породица, али и етнолог и изучавалац обичаја и старине, Кљајевић је изашао пред своју читалачку публику својим другим романом "Крст мојих предака".

О књизи која се појавила у књижарама захваљујући Друштву српских домаћина, говорила је Милица Јефтимијевић-Милић и лингвиста Михајло Шћепановић.
Роман се подједнако бави историјом и садашњошћу једне српске породице, која трага за својим идентзитетом и смислом кроз туробна времена и магле.
Писан богатим, архаичним језиком, једноставним и разумљивим стилом, наговештава заслужени успех и славу свом аутору. Пуна прича које су морале бити испричане о људима, временима, породицама, сојевима и несојима. А за време наше садашње писац каже: "Никада у Србији несој није био бројнији".

ПРИЧА О РУЦИ СВЕТОГ САВЕ

Божидар Кљајевић, не желећи да остане дужан потомству (јер никад се не зна) покушавао је да новинарима предочи значај предања о руци Светог Саве. Уредници су, чувшп тему, спречавали да она угледа светлост дана.
После спаљивања моштију Светог Саве на Врачару Турци су, вели предање, сачувану руку свеца однели у Милешевски манастир. Цео један век чувана је док Турци нису спалили и Милешеву. Крст султаније Маре, кћери деспота Ђурђа Бранковића и руку Светог Саве у златној кутији откупиће, случај је хтео, отац великог Дубровчана Руђера Бошковића.

Рука свеца пратила је Србе у свим њиховим сеобама 1867. и 1868.године, од Пакраца до Пећке патријаршије, док  није нашка место у хајдучком манастиру код Мојковца.
Откупиће је још једном 1912.године муслиманска породица Ченгић из Пљеваља, иначе пореклом од Орловића Павла.
После Другог светског рата, рука Светог Саве завршиће у манастиру Тројице на 30 километар од Милешеве!
Ову причу је своме роду пренео прота Јевстратије Караматијевић из Старог Влаха, отац сликара Пива Караматијевића, сведочи Божидар Кљајевић. 

0 Коментари