"СРПСКО СРЦЕ ЈОХАНОВО"

Недавно сам једва преболела "Нулту крвну групу" Славка Никића.

И опет нисам могла одолети зову и нисам могла да се не одазовем земљачком и братском позиву да дођем 21.маја у земунску билиотеку на својеврсну промоцију, представљање десетог издања романа који ће, сигурно, због теме, књижевне вредности, историјског значаја и сведочења постати култни: "Српско срце Јоханово" Веселина Џелетовића. Свети Сава мом срцу није могао помоћи: још једном умало да препукне.

Овај ће Џелетовићев роман, као и многи наизглед кратки и мали, али таман, сигурно постати култни зато што ће остати прећуткиван и "непризнат" сем од нас читалаца. Он копа дубоку рану уједињеног светског зла, којему смо се у овоме часу и сами, на чудесан и волшебан начин, овако или онако приклонили.
Публика "Српског срца Јохановог" која пуни библиотеке и стецишта умности рекла је своје: десето издање значи и 15.000 продатих књига, што је у ова зла и смутна времена Последњег суда фантастична бројка. И не само бројка, која није закључена ни коначна: истина која се шири кроз преводе на више светских језика окреће на нашу страну огроман број света. Они разумеју, као да је и у њих уграђено срце неког Јована, Марка, Петра, Жарка...
"За свога живота упознаћу око тридесетак људи који ће променити своју веру, примити православље и трагајући за истином о Косову и Метохији доћи у србску свету земљу да на њој живе"-рећи ће, између осталог, на земунској промоцији аутор Џелетовић.

И можда је управо то и поента књиге "Српско срце Јоханово", настале из Веселинове поеме, кад су се коцкице мозаика једне истине до које је дошао трагајући као новинар и сведок и писац, сложиле у страшну причу.

"Српско срце Јоханово" тужба је против прећуткивања злочина као саучесништва у њему, пресуда је на земљи онима који не суде починиоцима и злочин који још увек траје не спречавају, она је, као и (поменута) "Нулта крвна група" или "Жута кућа" Саше Миливојева гласно говорење скривених страхова, молба и вапај, саучешће и покушај утехе.
Зато је та ноћ 21. маја 2013.године у земунској библиотеци "Свети Сава" била посебна, тешка, оловна.

О великом делу Веселина Џелетовића(не само књижевном) говорио је његов колега Хаџи Миленко Чуровић-Кичарски, а вече увеличала Кристина Арсенијевић, ученица другог разреда  новопазовачке гимназије, која је прочитала песму из своје прве збирке "Опрости". Сунчица Стефановић отпевала је неколико косовско-метохијских изворних песама, и ова је тешка и тамна ноћ утонула у незаборав.

http://www.poetabg.com/htm/poeta_izdavac.html