Престонице Београд и Будимпешту дели свега 400 километара, са свим
Трг хероја
пограничним замешатељствима шест до седам сати вожње.  Пратило нас је променљиво и ћудљиво јунско време: најаве врхунца поплавног таласа на Дунаву кроз Мађарску, који се спуштао са водама опустошеног севера.

Уз пут бесконачна равница, тек понегде шумарци, непрегледна панонска низија; где нема заштитног зида крај беспрекорног ауто-пута, зачудо без натписа на енглеском (искључиво мађарски)
Србска тробојка на углу Трга хероја и Андрашијевог булевара
виде се уредна имања, понегде сточарска, понегде, чини се, чисто земљорадничка. Равницу ремети обиље шумарака. Постаје јасније зашто је национална боја Мађарске зелена, које има и на националној застави нашег североистичног суседа.
Пролазимо Сегедин и Кечкемет. Печуј, Ђер, Дебреце су, биће, како нам водич објашњава мањи градови у такође метрополизованој Мађарској (слично Србији) северније од Будимпеште, за која с ауто-пута нећемо вСидети скретања као за прва два...
Предосећање велике авантуре на помолу.
Црква св. Матијаша
Ретко да има данас неког у Србији ко није био у Будимпешти. Утисци на помен овог града су једногласни: има се шта видети, фантастични градови. У односу на све оно што се може видети и доживети тако скромно. Пешта је велелепна царска копија Беча, а Будим је, ваљда, постојао и пре Беча...
Монументалност
Монументалност у људима изазива страхопоштовање. Поручује да је неко моћан, неко посебно јак, богат и моћан могао и био у прилици да створи монументално здање, трг, парк. Надомак Трга хероја, који је у камену записана, на леђима хероја стварана историја ове необичне државне творевине, која се уденула у пространства настањена Словенима да их пресече и располови, њихови потомци, јунаци данашњице, туристима из целог света нуде јефтине сетове керамичких ножева. У огромним пластичним кадама расхлађују освежавајуће напитке и продају необично велике, мекане переце и слаткише по којима су надалеко чувени. Поред царске моћи, овај део Пеште, окружен Деак тером, Маргарета тером (трговима)
Споменик судбини
асоцира на монументалност реалсоцијализма (Црвени трг или Тјенанмен, главни тргови у Софији или Темишвару). Симболика капија са огромним обелиском на чијем врху монументална фигура оца Мађара, са симболима моћи, дуплим крстом и мачем, је јасна: своји на своме, у кочијама које касају једнолично и спокојно, али и у онима у које су упрегнути вранци узавреле крви, симболишући спремност да се боре за одбрану слободе, ако затреба. Кратко време нам је потребно да се у такву одлучност Мађара и уверимо: да поштују и воле своје и бране га безусловно.  
У „Хошок тер“, Трг хероја на огромном платоу централно уводи једноставна гробница незнаним јунацима који су пали за слободу Мађарске.
С лева је Музеј модерне уметности, стилска бела грађевина подигнута на класичним стубовима, у којој гостује поставка америчког модернисте Хелмута Њутна, док је на десно Музеј лепих уметности, грађевина од црвене цигле, из чипкастих дотрајалих фризова опточених златом. На њеном степеништу одмарају светски путници из свих делова планете. Ту се упознају и зближавају, док поред, на аутобуској станици застају путнички кабриолети за разгледање града, редовно испуњени до последњег места.
Поред десног лука или капије, а потом и уз обелиск сам венчава се један млади пар, који изазива општу пажњу. Шкљоцају апарати и севају блицеви. У наставку десне капије или лука је дворац који су Мађари направили од картона за једну од Светских експо изложби. Он се толико допао Мађарима, да је саграђен од чврстог материјала. Данас украшава улазе у огроман и велелепан
Статуа грофа Иштвана Сечењија
Варошлигет, Градски парк, омиљено шеталиште и одмаралиште житеља престонице и шире. Рент а бајк има пуне руке посла: бициклисти лакше од аутомобила, а брже од пешака крстаре свим деловима Будимпеште, чинећи је још атрактивнијом.
И, наравно, наспрам обелиска Херојима Мађарске, а на самом почетку велелепног Андрашијевог булевара, поносито се вијори србска тробојка. Један од предратних амбасадора Србије у Мађарској био је и велики песник Јован Дучић. Будући наочит, продуховљен и неодољив од извесне своје обожаватељке добио је на поклон здање у којем се до данас налази наша амбасада, у самом центру престонице Мађарске!
Парламент
Андрашијевим булеваром
„Агенцијски обилазак“ престонице Мађарске аутобусом је пре упутство за сналажење градом и препорука за оријентацију, како и шта обавезно, због општег историјског или културног значаја посетити у слободном времену.
Фасаде изузетне лепоте, од барока, готике до класицизма и бечке сецесије (арт нувоа) се смењују са катедралама, фонтанама и трговима. У Андрашијевом булевару су важне културне институције од
Панорама
националног значаја: поред катедрала и базилика, велелепну и раскошну барокну Оперу красе огромне бисте грофа Сечењија, заслужног за развој културе и уметности, али и науке, и највећег мађарског композитора Ференца Листа (Бечлије су га прозвале Франц).
Поглед на катедралу Светог Иштвана заокружује монументалност булевара који почиње од Трга хероја и завршава код Ланчаног моста, на самој обали Дунава. У једној великој поплави, управо на месту где је саграђена катедрала, на омањем узвишењу, воде се спасло много људи, те је управо ту и подигнута велелепна светиња у знак захвалности.
Пештански метро
Банке, администрација, амбасаде и конзулати, представништва, пут нас води до још једне грађевине за коју је одговоран и крив велики гроф Сечењи: и као оснивач и као идејни пројектант- Мађарска академија наука и уметности са погледом на лавове који чувају Ланчани мост преко Дунава и преко, на старији, златни, увек осунчан Будим!
Ержебет мост
Трг грофа Иштвана Сечењија краси његова биста: са високог постамента, данас у сенци будимпештанског „Интерконтинентала“, али окружен својим велелепним грађевинама, лавовима Ланчаног моста, симболима мађарске престонице као да још увек управља овај у историји добро запамћен човек изливен од бронзе!
Ланчани мост
Ремек дело мађарског грофа Сечењија, визија која је требало да споји Будим са новим градом на супротној обали Дунава, грађен је седам година, а 1849.године реку је премостио монтажни мост дужине 380 метара, проглашен  светским чудом. Не због димензија, колико због лепоте конструкције. Ланчани мост са обе стране чувају по два огромна камена лава, понос Аустро-угарске царевине и симбол моћи бечког ћесара Фрање Јосифа несмањеним жаром плени и призива туристе и стручњаке у Будимпешту.
Сечењијев Ланчани мост сматран је једним од светских чуда
Дунавски кеј је почетком јуна 2013.године под водом, а на снази су мере ванредне заштите од поплава првог степена: грађани дежурају и заједно с надлежнима пуне и додају вреће с песком. Дунав надире и поплавио је трачнице којима се креће жути будимпештански трамвај. Обустављена су туристичка крстарења Дунавом. Мутна набујала река ваља стабла и прави вирове. Застрашујуће надолази, те смо због поплава у Сент
Забрињавајући водостај Дунава
Андрејском подручју одложили посету овом месту, у којем је написано много страница србске историје и које су походили многи виђени Срби 18.и 19.века. С друге стране моста из правца од Пеште на брду шљашти дворац Будимски. Неописива архитектонска играрија отвора, степеништа, кула и просторија звучи као увод у бајку.
У Будиму граду
„...Чудно чудо кажу“-остала је песма.
Древни Будим постојао је пре жуто-црне монархије.
Звали су га златни град, зато што је својим куполама и крововима,  увек на брду изложен сунцу шљаштио.
Синагога у Пешти
Остаци старог града се и даље испитују и реконструишу. Пешта се са сваке коте Будима види као на длану.Са Будимске стране је мермерна фигура нуле, која означава „нулту тачку“ рачунања растојања у Мађарској. Локално време почиње и мери се од ове нуле у целој Мађарској. Свако растојање уписано у саобраћајну сигнализацију измерено је од нулте тачке.
Стари град Будим је узвишење око којег се сем тврђаве формирала дуговека престоница Мађарске, ратовима преотимана од Османлија и Хабзбурговаца, да би много векова касније са Обудом и Пештом поново постала главни град под заједничким именом Будимпешта.
Од 23 керулата (насеља, квартова, департмана, чак и дистрикта) Будим има седам, Пешта, на левој обали Дунава 16.
У Будиму се истиче велелепна црква светог Матијаша, коју је, како се претпоставља у 11. веку саградио краљ Иштван (извори бележе Стефан, србског рода), која је у 16.веку била претворена у џамију, о чему сведоче и спољна обележја. Шестобродни парни кров
украшен је чувеном жолнај керамиком, типичном за катедрале с овог поднебља. Други улаз, пошто црква има два улаза, морао је да сагради пучки краљ Матија Корвин за своју другу женидбу. Како је прву невесту пренео преко прага главног улаза, за други брак морао је да отвори нови улаз у катедралу.
Огроман торањ, висока готика, еклектизам стилова и утицаја, чине цркву Светог Матијаша архитектонским ремек делом сакралног градитељства. На платоу испред цркве налази се изузетан споменик куги, или судбини, са мноштвом фигура анђела и сценама из
живота светаца. Из свих делова Будима и Пеште ниже Катедрала светог Матијаша пара небо и један је од симбола мађарске престонице.
Тврђава Гелерт је атракција са остацима старог града, Председничком палатом испред које се на сат смењују стражари и огромним здањем музеја, са живописним капијама и великим орлом, чуваром и заштитником Будима.
Коњаник који представља фигуру краља Матије Корвина, добро запамћеног војсковође који је постао краљ заслугама, а не наследним правом, краси живописне калдрмисане уличице Будима.
Са висова Будима пуца поглед на брдо Гелерт, на којем се налази огромна статуа девојке са птицом у руци, а с пута којим се прилази Цитадели, злогласној тврђави, је и статуа Светог Гелерта, мађарског просветитеља и заштитника.
Светски позната торта Јаноша Добоша
Будим је сав у зеленилу, дуж кеја вози жути лаки шински метро, односно трамвај. Опасан је и бициклистичким стазама.
Водич показује на парк у којем је некада била српска црква, кафана „Код Јелена“ у којој су се окупљали највиђенији Срби 18.и 19.века и бисту подигнуту Вуку Караџићу. Будим памти.
Ержебет мост води ка деловима Пеште у којима је тренутно (јун 2013.године) велика реконструкција важних објеката. Лако се улази у главну Ваци улицу, трговачки, културни и туристички центар. Све што Мађарска има и може да понуди на располагању је туристима, којих је, посебно током викенда у огромном броју. Јапанци, Кинези, Немци, Шкоти, Французи, на улицама се могу чути сви језици.
Међутим, није се најједноставније снаћи, чак ни уз туристичке мапе града. Из два разлога: као што смо већ приметили, сви су натписи на мађарском језику, а домаћини врло оскудно и ретко знају енглески или неки други страни језик.


Лусузни објекти, светске марке, најпознатији мађарски брендови имају своје локале у главној улици Пеште.Она је атрактивна и садржајима; поред сјајних локала, костимирани домаћини покушавају да скрену пажњу бројних туриста не би ли свратили управо код њих.
Храна је овде култ: заступљене су све националне кухиње, хигијена је на завидном нивоу, а понуда је прилагођена свим укусима. Цене су изузетно приступачне: може се приуштити и задовољство да се најбоља добош торта проба у најчувенијој градској посластичарници „Жербо“. Служи се национално јело гулаш, коме ретко који гост одоли.
Најпознатија будимпештанска посластичара "Жербо"
 
Богата понуда сувенира и летњих фестивала којима се можете придружити с улице: музичари на сваком кораку, представе, перформанси, опуштена и пријатна атмосфера, у којој се осећате безбедно, богата понуда за окрепљење на сваком кораку, ред и уредност свакако красе престоницу Мађарске и чине је једном од приступачнијих дестинација, посебно за краткодневни излет.
Једна од најпознатијих железничких станица на свету
Ретко га ко не заврши разгледањем са огромног панорамског точка. Висок је 140 метара, по узору на бечки и као штошта у Пешти, коју је цар Фрањо Јосиф и градио као млађу сестру царске Вијене, није дозвољавао да мађарска престоница у било чему надмаши главни град Монархије. Такав је случај са опером, панорамом.
Незаобилазна грађевина, у време наше посете у великој реконструкцији, Пештански парламент важи за највелелепније здање читаве престонице. Он је симбол и заштитни знак Будимпеште, један од три Миленијумска споменика (подсећање на хиљадугодишњицу доласка Мађара на тло данашње државе). Грађен 20 година, трећи је по величин и у свету и други у Европи, после букурештанског.
Највиша висинска тачка здања је 96 метра. Дужина му је 269, а ширина 123 метра, градило га је хиљаду радника, има 621 одају, украшен је са 40 килограма злата.
Испоставиће се да је за градњу Парламента, готичке грађевине са много торњева и централном куполом, искоришћен камен који није довољно отпоран на атмосферске прилике, те се он скоро увек поправља. Са Будимске стране доминира панорамом Пеште, као изникао из воде, пружа јединствену слику.
Противречности
Готово да нема фасаде у Будимпешти која не сводочи о богатој и бурној историји ових простора на којима је Мађарска била значајан фактор. Некада моћна и богата панонска земља градила је престоницу за понос. Реплика Беча мањег формата била је државни и административно центар угарског дела монархије.


Надасве  позната по возовима, Пешта је изградила велелепну железничку станицу: се десетинама хиљада километара пруге спада у најразвијеније центре путничког и трговинског транспорта железницама. Поседује моћну пратећу инфраструктуру, те су преко пута главне железничке станице подигнуте три истоветне зграде огромних димензија, повезане мостовима, док се иза железнице назиру стамбене четврти железничких породица.
Безброј је здања којима бисмо се могли бавити у овом путопису.
То није циљ. Сваки део овога града има душу и нешто што је специфично управо за њега. Од главне железничке станице даље наставља се модерни непрегледни трговачки центар Арена и Теско. Цене су повољније, те редовно има гужви, што туриста, што Мађара у породичној куповини.
Преко пута је релативно скорашња затворена спортска хала „Арена“, у чојој се близини налази градски стадион некада „Ференцвароши“, преименован у фудбалску легенду мађарског фудбала Ференца Пушкаша. Следе квартови за становање, покоји хотел, обавезни ресторани и магазе у приземљима.


Будимпешта има црвену и плаву линију метроа. Метро се гради девет година и постигнути су скромни резултати. Али, како се стрпљење финансијера топи, радовисе захуктавају.
За два дана боравка помало се може и осамосталити у овом прелепом граду.
Лично препоручујем да се залута. Тада ће се упознати људи и они делови града који сведоче о истинском животу, који нису у каталозима. У таквој прилици се тражи и помоћ за повратак на неко безбедно и познато место. А у трагању се највише научи. Сретну се људи са ћошкова у свим својим разноликостима.


Промашите само у време када се метро затвара „црвени“ и „плави“ вас за исти број станица одвезе у келет Клиникак. Забринете радницу на метроу, која вам продаје карте за аутобус назад, на централни будимпештански Деак тер. И тако упознате ноћ, младе у свом „Петефи“ комплексу крај језерцета, провозате се панорамом, стекнете пријатељицу из Михољеца из ванредне одбране града од поплава, и научите да и без енглеског можете да нађете прави пут до хотела с неким правим људима...
Утисак који ћу понети из Будимпеште је да су дали све од себе да се проведем изузетно. Више од било које хране, пића или куповине, допала ми се смиреност Мађара, њихова необичност, и колективизам и индувидуализам који срећно спајају и комбинују.  У доба колере, Мађари се воле, држе за руке, шапућу или љубе. Насмејани су и утолико лепши од озбиљних или, не дај Боже, смркнутих.
У хотелу у близини центра посетиоце буде птичице. Друго јутро гласан смех младих људи, који је безазлен симбол мале радости, велике среће. Они који га немају, најбоље знају колико велике.
                                                                     Жана Живаљевић

System of Down
На србској страни граничног прелаза Хоргош у повратку-пао систем. Где би другде? Тако прођосмо очас страну царину, обавезно из неког разлога чекамо на нашој.
И, наравно, то није све.
На прилазу царинским рампама са обе стране границе стоје два велелепна објекта. Налик коцкарницама, са светлећим рекламама, на којима пише „WC” и TOILETE. Гужва неописива, пригустило људима, а чека се, формирају се колоне аутобуса.
Употреба тоалета, веровали или не-еуро или 300 мађарских форинти или 120 динара!
Посла има у свако доба дана и ноћи, где 12 сати дневно за плату од 160 евра проводи уморна радница.
Власник ланца ових лускузних објеката је извесни Суботичанин.
Он је прописао и правила по којима се деца до метар висине могу за „џ“ олакшати у његовим објектима, али и начин употребе тоалета. За утиске, а хтели смо да му саоштимо шта мислимо о овом ол инклузив задовољству, није, међутим, имао свеску.
Питање за Министарство иностраних послова и царину: ко је тај ко је за овако папрено хм, хм добио локацију, и дозволу за рад?




0 Коментари