NOVINARI (NI)SU ZAPALILI ŽITO

U svom ludističkom, uzaludnom i bespomoćnom besu, ogromna većina sveta pokazuje neverovatnu ostrašćenost, čak i mržnju prema - novinarima. 

Nesposobni da sagledaju da su čak i vrhunski naučnici postali ili sluge ili žrtve moćnika, svetina ih amnestira, a novinare, začudo ne.

Kako se dogodio ovaj ršum u mozgovima?

Kako se dogodilo da se osnivač WikiLeaks-a bori za status novinara, a kod nas Milan Jovanović umalo ne nastrada zbog svog pisanja o lokalnom moćniku?

Koliko smo svemu tome doprineli pridružujući se hajci na one koji su nam u bezbroj slučajeva jedini pritekli u pomoć, rizikovali i pokrenuli razrešenje tolikih životnih priča?

Izuzmemo li ekstreme, poslušnike kojih se namnožilo i čija regrutacija u uslovima stromglavog siromašenja i nebezbednosti beleži nezapamćen rast (''prodaja''), od čega i kako preživljava ostatak? Kao i svi ostali, od dodatnog posla, oskudevajući zbog opredeljenja da svoj talenat, umeće i, najzad dušu stave na raspoloženje svima onima sa čijim se (ne)delima ne slažu.

Razmislite kad sledeći put optužite novinare.

Zamislite sebe u njihovoj situaciji. Koliko je hrabrih koji su zaćutali ili prećutani? Koliko obeshrabrenih u borbi koju ne podržava sudstvo i organi prinude, a od novinara se očekuje da čak i svoje živote i živote svojih bližnjih polože na oltar istini? O egzistenciji da i ne govorimo.

20/1/2022