ČEMU (UOPŠTE) DRUŠTVENE NAUKE U SRBIJI?

U beogradskom Medija centru danas (19.VI 2013.godine) je održana konferencija na kojoj je predstavljen regionalni projekat "Pregled stanja, karakteristični problemi i preporuke za unapređenje istraživanja u oblasti društvenih nauka u Srbiji".
U okviru Regionalnog programa podrške istraživanju u oblasti društvenih istraživanja na Zapadnom Balkanu (RRPP), u periodu oktobar 2011.-jun 2013.godine, realizovan je i projekat Uspostavljanje dijaloga između zajednice istraživača i donosilaca odluka radi unapređenja kvaliteta istraživanja u društvenim naukama u Srbiji.
Projekat su realizovali radna grupa i lokalna koordinaciona jedinica RRPP-a-Institut ekonomskih nauka, uz podršku Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog raqzvoja Republike Srbije.
Istraživanje je obavljeno na uzorku od 626 ispitanika, odnosno oko trećine istraživača u našoj zemlji iz oblasti društvenih nauka. Na osnovu odgovora sačinjena je studija, izvedeni zaključci koji su saopšteni na konferenciji.
Naravno, empirijski "nalazi" do kojih se došlo anketiranjem ovog uzorka, pomogli su da se daju i opštiji odgovori o vrednovanju naučnih rezultata, načinima finansiranja istraživača iz oblasti društvenih nauka, da se sazna šta je važno za jačanje kapaciteta istraživača, posebno mladih, sagledaju i predlože rešenja kao što je, recimo, ideja o osnivanju udruženja istraživača, kao i načini uspostavljanja što bliskijeg dijaloga između naučne zajednice i kreatora politika u našoj zemlji.
Moderator konferencije u Medija centru bio je i predsednik Radne grupe projekta prof.dr Jovan Babić sa Beogradskog Filozofskog fakulteta, a sa suštinom projekta prisutne, od kojih samo JEDNOG novinara (moju malenkost) upoznali su, svaki iz svog delokruga: Ivan Stošić iz Instituta ekonomskih nauka, Mihajlo Đukić, lokalni koordinator RRPP-a u Srbiji, sociolog Predrag Cvetičanin iz Centra za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope, Dušan Pavlović sa Beogradskog Fakulteta političkih nauka, Dejan Stanković iz Instutita za pedagoška istraživanja i Mirjana Rašević iz Instituta društvenih nauka.

ZATVORENOST SA AUTISTIČNIM TENDENCIJAMA

Polovina kontaktiranih istraživača iz domena društvenih nauka odazvala se pozivu i odgovorila na 28 anketnih pitanja. Odgovori su naveli na nekoliko zaključaka: da je naučno-istraživačka zajendica u Srbiji u velikoj meri zatvorena i samoreferentna. Domaći istraživači se ne finansiraju da bi pratili društvene tendencije i kretanja, naprotiv. Nizak nivo finansiranja, egzistencijalna ugroženost i podnošenje najvećeg tereta destimulišu mlade istraživače. Oni najvećma objavljuju u domaćim časopisima, a kreću se najdalje po regionu u razmeni iskustava.
Naučni istraživači slabo sarađuju sa okruženjem, pokazuju mali indeks mobilnosti, čuvaju svoje radno mesto, govore jedan nili dva svetska jezika, ali imaju izuzetno visok obim naučne aktivnosti.
Veliki problem predstavlja i KVANTIFIKATIVNO (brojčano), a ne kvalitativno vrednovanje rada i rezultata istraživača, nema društvenog podsticaja na studije, iako da teško ima raznovrsnijeg "materijala" od onoga koji Srbija nudi, ne postoji strategija za vraćanje uspešnih mladih istraživača u zemlju, kako bi osvežili moguća rešenja kriza i problema iskustvima sredina iz kojih dolaze i gde su se usavršavali.
Radna grupa je predložila da revidiraju ponderi za kvantitativno  iskazivanje naučno-istraživačkih rezultata, kao i podsticaje za uspešne, pojednostavljenje priznavanja isprava stečenih u inostranstvu (uključujući i njihovo pojeftinjenje), formulisati sistem vrednovanja doprinosa ponaosob.
Nužno je i institucionalno jačanje finansiranja i brige za istraživače koji pokazuju najbolje rezultate. Više seminara, razmene iskustava sa svetom, stipendije za stručna usavršvanja u inostranstvu moraju biti dostupnije, stav je članova Radne grupe Projekta.

PREDLOZI

Čime se zapravo društvena nauka u Srbiji danas bavi? Ona je veoma daleko, na neki način i suprostavljena političkoj eliti, udaljena i vrlo ignorisana i svesno izbegavana od donosioca odluka i kreatora javnih politika. Prema "društvenjacima" vlada stav kako "mlate praznu slamu" i ne zna se jasno koji je njihov posao i uloga u našem društvu, iskazao je neke od dilema dr Jovan Babić, profesor etike na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
"Da je danas na ovom mestu konferenciju zakazala dotična persona koja je pre nekoliko dana održala koncert na Ušću, verujem da ne bi moglo da se uđe u ovu prostorijuod kamera i objektiva"-iskazao je svoje mišljenje Ivan Stošić, ilustrujući stav medija prema projektima i istraživanjima iz društvenih nauka.
Konstatovano je da u mnogome, zahvaljujući snažnoj ekspanziji, razvoju i popularnosti prirodne nauke gaje ambiciju da govore i o smislu i o ciljevima, pokušavajući da uzurpiraju prirodni teren društvenih, u želji da pokažu kako su one prevaziđene i bespotrebne. I mediji pokušavaju da u javnosti igraju ulogu društvenih analitičara. U svemu tome, međutim, slažu se učesnici konferencije, poražavajuća promena u odnosu na ranija vremena (od pre 20 i 30 godina) jeste nedostatak kritičkog dijaloga...Kritičkog mišljenja uopšte.
Na koje načine ostvariti svoju ulogu analitičara sistema, vrednosti, tendencija?

Modernim tehnikama, dobrim i iskrenim namerama da se uočeni nedostaci eliminišu, približavanjem i pokušajem da se ostvari uticaj na donosioce odluka, faktore odlučivanja ili kreatore javnih politka: efikasnim marketingom, objavljivanjem rezultata istraživanja, praćenjem tendencija, konstruktivnim predlozima, upućenim ako treba i javno, istakla je dr Rašević.
Na konferenciji se čula i ideja o formiranju Udruženja istraživača iz oblasti društvenih nauka radi postizanja svih napred postavljenih ciljeva.
Konferenciji je svoj doprinos dala i predsednica Nacionalnog saveta za nauku Vera Dondov. Ona je ocenila kritike i predloge i ponudila moguća rešenja u oblasti vrednovanja i mogućeg finansiranja istraživača iz oblasti društvenih nauka.
Sve u svemu, iza jednog reprezentativnog projekta za čiju je realizaciju angažovana istraživačka elita ostaće kao vredno svedočanstvo vremena u kojem smo živeli vrlo kvalitetan zbornik radova sa anamnezom, dijagnozom i terapijom. Sudeći po slabom odzivu, a realizatore projekta je došlo da čuje tek nekoliko kolega "sa strane" i , ponavljamo, jedan mediji ("Zemun info..."), opravdano smo zabrinuti za potpuno odsustvo sluha druge strane: donosioca odluka, Sve dok se budu oglušivali o znanje i struku, važiće vicevi o njima i obaveznom (na pravdi Boga) Maksu Veberu.
                                                                                                   Žana Živaljević