GLEDALI SMO: BIG BOY, GREAT GETSBY

Po remek delu Skota Ficdžeralda u bioskope je praćen neviđenom pompom stigao rimejk „Velikog Getsbija“.

Film se nije mogao odmaći od matrice remek dela režisera Džeka Klejtona od pre skoro četiri decenije, koje je proslavilo tada neodoljivog plavušana Roberta Redforda u naslovnoj ulozi.

Dok je prva verzija klasik, druga je napravljena u manirizmu tri, četiri i pet de slike, „dorađene“ (pretpostavljam) kompjuterskom animacijom. Od trilogije „Hobiti“ do „Avatara“ ovaj se manir gotovo uobičajio, čak i u literarnim sagama tipa „Orkanski visovi“ ili „Gordost i predrasuda“, da bi postao isključivi i vladajući (monotoniju je razbio „Artist“, „Igo“ i tek pokoji metodološki konceptualni, da ne kažem misleći autor).

Mišljenja sam da je manirizam svog prethodnika učinio drugačijim, ali se ne bih smela zakleti i boljim i uspelijim umetničkim delom. Sve što je preterano i dovedeno do karikaturalnosti u proizvodu Baza Lurmana (režisera “Mulen ruža” i “Australije”)izbegnuto je klasičnim filmskim metodom koji je Ficdžeraldovu knjigu jednostavno i na svoj način preneo na platno. U brzini, eksplikaciji brzopoteznog tipskog stava novih generacija koje negde užasno žure, jureći neistraženo po svaku cenu preterivanjem u stripizaciji filma, izgubljena je duša jedne velike i tužne ljubavne i društvene priče, tragične u osnovi i konkretnom zapletu.

I da nije konferansjea sa sjajnim monolozima u scenariju koji će trajati i kada ovaj manirizam bude svedočanstvo o tome koliko se jedan postupak može rabiti do ogavnosti, teško da bi i maestralni Leonardo di Kaprio, koji i inače svojim vanserijskim talentom „spasava“ mnoge neubedljive filmove, upisujući ih među korice antologija, spasao novog Getsbija.

Film koji ova generacija ne treba da propusti kako bi upoznala delo koje verovatno neće čitati. Koji su odgledali originalnu verziju, samo će se uveriti u činjenicu da rimejku treba mnogo kako bi prevazišao matricu. To mnogo prevazilazi volju i talenat, rimejk mora imati svrhu. Svrha novog Getsbija se može razumeti samo kao želja da se popularnim i lako svarljivim filmskim govorom prepriča neprolazno literarno delo koje je neprevaziđeni filmski odraz našlo u verziji od pre 39 godina.