BJELAŠNICA 1962

Halo Gospodjo Zana Zivaljevic !!!!!!!!!!

Bilo bi lepo kad biste  ovaj Tekst Bjelasnica i njena Taina       12 Nov.2011izbrisali i izviniti se  isto kao i Gospodja Nadica Stojkov   Ona je to ovako uradila!!!!!!!!!!!

Nadica Stojkov Uz VELIKO izvinjenje svim preživelim planinarima iz ove tragične noći, dugujem svim posetiocima ove stranice ispravku.Četvorica preživelih planinara nisu se oko ponoći spustili u selo Milišići, nego su noć proveli na vrhu Bjelašnice,zajedno u grupi, pokriveni šatorskim krilom, polako gubeći snagu i pomažući jedni drugima da ostanu budni.Kada je svanulo, pri pokušaju da krenu i pronadju stazu, grupa se razbila i to je dovelo do katastrofe.Grupa koja se držala zajedno se i spasla i vidno iscrpljeni, meštanima su preneli da se iza njih nalazi još planinara iz grupe.Meštani su odmah krenuli u potragu, ali jak vetar, slaba vidljivost i oluja im nisu dozvolili duže traganje.Kasniji ishod ste pročitali u daljem tekstu.Sporna rečenica je prepisana sa 2. strane Pozivnog pisma čiji je autor Staniša Jovanović i ja se i u njegovo ime izvinjavam braći Voji i Branku Matić.Ovim putem želim da stavim svima do znanja da mi nijednog trenutka nije bio cilj da OKRIVIM preživele, niti da NAMERNO koristim netačne podatke.Cilj cele ove priče je da se NE ZABORAVI i da se svaki pohod na planinu shvati ozbiljno, da se poštuju njeni zakoni i da se iz svega toga nešto i nauči.Mislim da to mogu potvrditi i 250 planinara koji su učestvovali na Memorijalima od 2008.-2012. godine.

Zasto to trazim ?????????  Ja sam jedan od prezivelih te 1962 god. Matic Vojislav danas imam 72 god. Tajnu o Bjelasnici znam samo ja moj Brat Branko i Rifat Hasecic

 Bjelasnica i njena Taina       12 Nov.2011

Na toj i takvoj planini, u noći izmedju 01. i02.12.1062. godine, dogodila se jedna od najvećih planinarskih tragedija na ovim prostorima.Sedmorica mladih članova sportske sekcije „Naša Krila“ iz Zemuna, nestalo je u oluji, na domak spasonosne planinarske sobe u Opservatoriji.Jedanaest članova gore pomenute sekcije, čiji članovi su se već afirmisali u snimanju dokumentarnih filmova, krenula je 29.novembra 1962. godine (veliki praznik bivše Jugoslavije) na Bjelašnicu:vodič-Miodrag Prvanović (31.god.tehničar u ŽTP),Zoran Ivanišin (19 god.student iz Zemuna),Slobodan Vujinac (18.god.-učenik iz Zemuna), braća Siniša (18. god. učenik iz Sarajeva) i Zoran Tvorić (16 god. učenik iz Sarajeva) inače članovi PD „Železničar“ iz Sarajeva, Nikola Kožuh (16. god. učenik iz Zemuna, Aleksandar Krnješevac (15 god. učenik iz Zemuna), Andjelko Sabo-Pešić (malo više od 14 godina-učenik iz Zemuna), braća Vojislav (21. god.-tehničar iz Zemuna) i Branko (16. god.-učenik iz Zemuna) i Rifat Hasečić (16. god.-učenik).

Sa malim planinarskim iskustvom, sa pozajmljenom planinarskom, lošom opremom (bilo je i mokasina!), na insistiranje domara iz planinarskog doma „Sitnik“ da ne polaze ka vrhu, jer se sprema izuzetno jako nevreme, krenuli su 01.12. u popodnevnim satima ka Opservatoriji.Avanturizam, neiskustvo i samouverenost su prevladali razum, a to je dovelo je do toga da sedam mladih ljudi nastradaju u snažnoj oluji pri brzini vetra od 160 km/h i pri izuzetno niskoj temperaturi(blizu -30 stepeni C).Grupa se razbila na dva dela (kako je rekonstrukcija pokazala),njih sedmorica, potpuno izgubljeni, počeli su da traže put prema vrhu.To ste lepo izmislili  .Najbliži Opservatoriji nadjen je na oko 150 m , a najdalji  na oko 315. m od nje.Obdukcijom je ustanovljeno da su svi imali smrzline i pluća napunjena vodom.Živote su izgubili:Zoran Ivanišin, Slobodan Vujinac,Nikola Kožuh, Aleksandar Krnješevac, Andjelko Sabo-Pešić i braća Siniša i Zoran Tvorić.Iza ovih suvoparnih podataka nigde se ne govori kakva se   očajnička borba za život vodila te noće, to možemo samo da naslutimo, mi koji smo doživeli te DIVLJE VETROVE BJELAŠNICE!!!

 Tu nesrećnu noć su preživeli: vodič Miodrag Prvanović, braća Vojislav i Branko Matić i Rifat Hasečić.Oni su uspeli da se u ponoćnim satim spuste do sela Milišića i ono što će ih progoniti do kraja života-uopšte nisu rekli ni reči meštanima o svojim drugovima koje su ostavili, a možda bi bilo vremena da meštani krenu u njihovo spasavanje.

Akciju spasavanja organizovali su:Gorska služba  Sarajeva i Planinarskog saveza Bih, počev od sutra dan posle tragedije, ponedeljak,03.12.1962., zaključno sa 09.12.1962.Punih sedam dana članovi GSS, uz pomoć meštana sela Lukavica i Milišića, radnika Fakultetskog oglednog dobra „Igman“, jedanaest miliconera iz Sarajeva sa psima, GSS Slovenije iz Jesenica, sa psima-tragačima, uz prisustvo oca braće Tvorić i oca Zorana Ivanišina, ukupno oko dve stotine ljudi, rasporedjenih po smenama.Spasioci su tragali u prečniku od 5 km, odolevajući magli, snažnom vetru, snežnim padavinama i niskoj temperaturi zaledjene Bjelašnice, sa gotovo nadčovečanskim naporima zbog kojih su se kod mnogih pojavila prividjena u teškim noćima.

Prvog dana pronadjeni su: Slobodan Vujinac, Andjelko Sabo-Pešić, Nikola Kožuh i Siniša Tvorić, drugog, Zoran Tvorić, a poslednjeg dana, zahvaljujući GSS Slovenije iz Jesenica i njihovim psima-tragačima, Aleksandar Krnješevac i Zoran Ivanišin.

Na inicijativu PSD „Železničar“ iz Beograda, a uz podršku PD „Bjelašnica“ iz Sarajeva,  Planinarskog saveza Beograda i Planinarskog saveza iz BiH, 1972. godine organizuje se prvi Memorijal Bjelašnice.Održavali su se svake godine, poslednjeg vikenda u novembru sa promenljivom srećom sa vremenom, sve do 1990. godine.Još veća tragedija na Balkanu prekinula je ovu lepu tradiciju,ali se 2008. godine uspešno ovaj memorijalni pohod obnovio i traje sve do danas.

Moja želja da se ovi mladi životi i ova velika planinarska nesreća ne zaborave dovela je do uspostavljanja novih veza sa planinarima sa Pala i iz Sarajeva.Veliku podršku i pomoć dobijamo svake godine od vodiča i instruktora HPD „Bjelašnica-1923“ iz Sarajeva i vodiča iz PED „Romanija“ sa Pala,a uz nas je uvek Drago Bozja, legenda planinarstva, član GSS-učesnik u akciji spasavanja tragično nastradalih Zemunaca.

Memorijal Bjelašnice se nastavlja iz dva razloga: prvi, zbog uspomene na nastradale mlade ljude i drugi da se kroz ovu visokogorsku akciju, u snežnim vremenskim uslovima, lepšim ili kao 2.12.1962. godine stiču iskustva i znanja i prenese poruka

DA SE NIKADA VIŠE, NA NEKOM DRUGOM MESTU NE PONOVI BJELAŠNICA.

POZIV NA POMEN

Tradicija je da se sa Bjelašnice donesu sedam grančica, za sedam Zemunaca, koje će 02.12.2011., tačno u 12.00 h, biti položene na spomen-poprsja na Zemunskom groblju.Svake godine na taj dan planinari Beograda, sa živim srodnicima, dolaze do spomenika koji dominira na ulazu u groblje.                                                      NadicaStojkov

Puno pozdrava

Matic Vojislav