МОЈЕ СЕЛО РАВНО, РАВНО, РАВНИЈЕ
Домаћи јавни сервис обрадовао нас је још једном од "најгледанијих" серија из сопствене продукције: "Равном гором". Недвосмислен наслов, уз наду у "историјско помирење" у којем, према мојим искуственим закључцима, једни на друге (четници и партизани) подједнако као некада - реже и шкргућу зубима. Другим речима:немогућа мисија.
Баш као и речени пројекат.
Шта је препоручило апсолутног глумачког и режисерског аматера Радоша Секулу Бајића да би му дали велике државне новце, управо њему (и његовима) поред тоне беспослених школованих и талентованих АУТОРА (Срђана Драгојевића, Небојше Пајкића, Драгослава Бокана, рецимо), који вековима нису добили своју шансу или шансу да је понове? Треба ли рећи: политичка подобност.
Шта Бајићи поново демонстрирају у новој серији: аматеризам, глупост и незнање, али и типично српски безобразлук да се тако дрско, јавно и транспарентно (ако већ хоћете по демократски) породично и непотистички протежирају и протежу малим екраном. Син Драган, па син овај, па син онај, у подели немуштих, манекенских, испразних рола у још бесмисленијим свагдашњим дијалозима и радњама које на све личе осим на озбиљнију историјску, а некмоли уметничку реконструкцију итекако значајног и можда чак и судбинског раздобља новије српске историје.
Већ три недеље се искрено трудим да схватим (понешто и укопчам) Бајићеву "Равну гору" претрпану тишином, испразношћу, документаристиком и наводном уметничком реконструкцијом и не могу одмаћи даље од десетак минута а да се не заборавим и променим канал. Као заклети антикомуниста далеко пре могу да сварим Стаменковићев "Повратак отписаних", који је био кадар да вам учини симпатичнима оне (да не кажем које) протуве илегалистичке и остале.
Бајић треба да учини немогуће- да ми смучи краља, равногорце и Дражу.
Ако наставим да се упињем да их гледам, и поред све немогућности да се натерам, оставиће макар горчину. А разочарење је пелин.
Глумачко-артистичка породицо Бајић, чудим се да ваше тадићевско време није прошло с Борисом. Штавише.
Батаљујте посао, посветите се селу. Изгоре без вас. Равну гору сте поравнали у равницу. Пустињу. Срам вас било!
Баш као и речени пројекат.
Шта је препоручило апсолутног глумачког и режисерског аматера Радоша Секулу Бајића да би му дали велике државне новце, управо њему (и његовима) поред тоне беспослених школованих и талентованих АУТОРА (Срђана Драгојевића, Небојше Пајкића, Драгослава Бокана, рецимо), који вековима нису добили своју шансу или шансу да је понове? Треба ли рећи: политичка подобност.
Шта Бајићи поново демонстрирају у новој серији: аматеризам, глупост и незнање, али и типично српски безобразлук да се тако дрско, јавно и транспарентно (ако већ хоћете по демократски) породично и непотистички протежирају и протежу малим екраном. Син Драган, па син овај, па син онај, у подели немуштих, манекенских, испразних рола у још бесмисленијим свагдашњим дијалозима и радњама које на све личе осим на озбиљнију историјску, а некмоли уметничку реконструкцију итекако значајног и можда чак и судбинског раздобља новије српске историје.
Већ три недеље се искрено трудим да схватим (понешто и укопчам) Бајићеву "Равну гору" претрпану тишином, испразношћу, документаристиком и наводном уметничком реконструкцијом и не могу одмаћи даље од десетак минута а да се не заборавим и променим канал. Као заклети антикомуниста далеко пре могу да сварим Стаменковићев "Повратак отписаних", који је био кадар да вам учини симпатичнима оне (да не кажем које) протуве илегалистичке и остале.
Бајић треба да учини немогуће- да ми смучи краља, равногорце и Дражу.
Ако наставим да се упињем да их гледам, и поред све немогућности да се натерам, оставиће макар горчину. А разочарење је пелин.
Глумачко-артистичка породицо Бајић, чудим се да ваше тадићевско време није прошло с Борисом. Штавише.
Батаљујте посао, посветите се селу. Изгоре без вас. Равну гору сте поравнали у равницу. Пустињу. Срам вас било!
0 Коментари