ДЕПРЕСИЈУ ЈЕ МОГУЋЕ ПОБЕДИТИ

Како препознати депресију и њене узроке, победити хронични умор и нерасположење, контролисати стрес и негативне мисли, одолети надолазећој, претећој и све масовнијој депресији био је циљ предавања др Данијела Живановића одржаног у Дому ваздухопловства 29.јануара 2015.године у организацији Фондације "Здрав живот" из Београда.

У свечаној сали Дома ваздухопловства испуњеној до последњег места др Живановић је "прелистао" феномен болести која хара и узима данак.
О колико озбиљном и прогресивном обољењу се ради сведочи и статистика која неумољиво укључује све друштвене и медицинске аларме: према процени стручњака већ 2020.године депресија ће по учесталости избити на друго место међу најчешћим болестима, док су прогнозе да ће за свега 15 сезона избити у сам врх неславне листе изузетно забрињавајуће.
Основана пре непуних годину дана, Фондација "Здрав живот", чији је оснивач наше горе лист, Велимир Богдановић Стивенс, зацртала је себи амбициозне циљеве-да едукацијом и семинарима помогне свима који траже себи лека и оздрављење.
Др Живановић је истакао да је депресија врло опасна болест, која се не види и не препозна лако, не лечи се најчешће због предрасуда ("лакше је лечити срце, него мозак, иако је и он орган") и узима свој данак: у људским животима, здрављу, неспособности за рад-у зависности од типа, врсте, јачине болести, али и спремности за лечење, које је, како истиче, сасвим сигурно могуће.

Нелечена депресија или лечена на своју руку може оставити врло тешке последице по памћење, а др Живановић инсистира да се оболели обавезно обрати стручњаку.

                            МОЗАК-КОНТРОЛНИ ЦЕНТАР ОРГАНИЗМА

Мозак је орган савршенији од сваке машине, апарата и људског достигнућа.
Иако чини свега два одсто телесне тежине човека, троши за свој рад петину кисеоника који удахнемо. Исто тако, 20 одсто крви коју срце проноси кроз људско тело одлази у мозак.

Према последњим истраживањима, овај савршени орган је састављен из око 86 млијарди нервних ћелија-неурона, које у просеку остваре - и то свака од хиљаду до чак сто хиљада веза (синапси). Синапсе су могуће захваљујући хемијским супстанцама које мозак производи, а које се зову неуротрансмитери.
О каквој се "машини" ради сведочи податак да би за пуко набрајање броја неурона требало 2.700 година! Када се број неурона помножи са могућим бројем синапси, односно спојева и веза које творе мождану активност, или процесе, долази се до математике највиших бројева.
Мозак је најдинамичнији орган у телу и својеврсни контролни центар организма. Постоји и рачуница да кроз наш ум дневно прође око 70.000 мисли. Неке се понављају, али мозак непрестано ради и кад не твори нове мудрости.
Тако се и мозак непрестано мења, а његова структура се највише обликује понављањем одређених система, те ако човека обузму црне мисли, то утиче на цео организам.

   УЗ ТЕРАПИЈУ И САМОПОМОЋ

У времену у којем живимо, изложени дуготрајном стресу и деловању најнегативнијих и најмрачнијих неизвесности, право је чудо да још има нормалних, тврди др Живановић.
Данас постоји огроман спектар лекова за мозак, нарушену биохемијску равнотежу централног органа, као и бројни методи за лечење душевних поремећаја. Како онда депресија осваја све већи број становника планете!?!
"Ако у остави имате миша и баците џак брашна који је начео, решење није да стално купујете нове џакове, већ да потражите ефикасан лек за миша- мачку"-сликовито је објаснио стручњак ограничени домет лекова. Они не делују на узроке, већ само ублажавају и евентуално санирају симптоме. Мрачно расположење не могу поправити заједно ни лекови ни лекари без онога ко их узима и тражи њихову помоћ. Мора се ангажовати и оболели да промени животни стил, шаблоне понашања.
Метод др Нила Недлија, који је као искусни интерниста уочио да барем један од три његова пацијента болују од симптома депресије, као отворен и мултидисциплинарни приступ, показао је изванредне резултате, а Фондација примењујући његов метод шири мисију како би указала помоћ онима који је прихватају.

Др Недли је из обимне литературе издвојио више од сто узрока депресије, које је сврстао у десет категорија, полазећи од чињенице да ову опаку болест никада не изазивају мање од четири важна фактора и да они удружени делују тако да мозак на крају ипак "поклекне".
Ко их не може препознати? Дубока туга, апатија (равнодушност, губитак интересовања), узнемиреност, несаница, поремећај апетита, концентрације, безвољност, хронични умор...
Међутим, фактори који узрокују појаву депресије и на које не можемо утицати су наследни и развојни: хемијски дисбаланс у мозгу, проблеми одрастања.
 Наслеђе и развој су у групи непроменљивих фактора, код себе на њих не можемо утицати (код наше деце можемо утицати на развој али за нас одрасле је касно). Али иако су непроменљиви, нису пресудни за појаву депресије. Значи, иако су оба присутна као окидајући фактор, то још увек не значи да ћемо бити депресивни. Потребни су додатни окидајући фактори,  укупно четири или више (наслеђе+развој+још барем два фактора).
Класична психотерапија се показала беспомоћном, али когнитивно-бихевијорална даје изванредне резултате у суочавању са узроцима симптома депресије и њиховом превазилажењу и у њеном даљем развоју се очекује и решење тајне зване душевна болест, сматра др Живановић, преносећи резулате најновијих истраживања својих колега и стручне литературе.
Наука је склона да ову терапију по деловању изједначи са лековима. Трећа карика у овом низу је оно што се данас популарно зове "животни стил"- избор начина живота по мери сваког од нас као пожељна превентива, али и чудотворно оздрављење. Посебним аеробним вежбама стање депресивног пацијента се поправља већ за недељу дана, а санира за пар месеци, и управо ову комбинацију користи Стивенсова фондација.
На психичко стање и расположење сваког човека утиче и смена дана и ноћи, циркодијални (дневни) ритам. Човек мора да "навије" свој билошки сат према добу дана и да устали навике за јелом, одмором, радом, сном на правилан и здрав начин како би могао да функционише. Поремећен животни ритам омета мозак у његовом нормалном функционисању, што се одражава хемијским дисбалансом у производњи и деловању неуротрансмитера који омогућавају међунеуронске синапсе.

На његово нормално функционисање утичу и никотин, алкохол и кофеин, психоактивне супстанце које "нападају" управо онај режањ у којем је специјалним дијагностичким апаратима, који снимају мождани рад, и лоцирана "депресија".
Занемарује се и утицај правилне исхране, пренебрегава чињеница да мозак управо из хране ствара неуротрансмитере, те да има "омиљене" сировине, чији дефицит у организму такође поспешује депресивно стање. Зато је у исхрани депресивних болесника неопходна, рецимо аминокиселина триптофан, која се налази само у одређеној врсти хране и из које мозак синтетише серотонин и остале хемијске трансмитере за неопходно повезивање неурона.

 Триптофан се налази у многим намирницама (не само у одређеној врсти хране), али је јако битан однос триптофана и других аминокиселина које су јој »конкуренција«. Ако је неповољан однос, теже ће бити искоришћен. Рецимо месо, богато је аминокиселинама, али баш због богатства аминокиселина, (због неповољног односа триптофана и других аминокиселина које јој конкуришу) није подесна храна за борбу против депресије. 

 Једно инострано истраживање потврдило је да бебе храњене заменом за мајчино млеко без омега три масних киселина за целих 10 бодова заостају у развоју интелигенције у односу на оне које су дојене или у адаптираном млеку имале омега три киселине!

И бројни отрови којима смо изложени у "прљавој" животној средини или их уносимо неквалитетном храном утичу на правилан рад мозга.
И, наравно, мозак је стресом изложен променама: "окидачи" у свакодневици су бројни и остављају трага. Неизвесност, зебња, страх, губитак вољене особе или посла, селидба могу значајно пореметити душевну равнотежу.
Притајене или лечене боелсти такође могу значајно пореметити рад мозга: Паркинсонова болест и, посебно, рецимо, дијабетес, али и повреде главе могу довести до оштећења мозга.
Наука је данас близу открића дела мозга у којем настаје депресија. Постоји велико слагање да се ови разарајући процесу одвијају у чеоном режњу, што је и потврђено специјалним "пет скенерима". Они су у стању да сниме рад и структуру мозга. Установљено је да се пре настанка депресије у овим деловима  за 40 одсто смањује циркулација и мождане активности.

                                 ЗАШТО СЕ ПУТ КА ОЗДРАВЉЕЊУ ДРЖИ У ТАЈНОСТИ?

Наука данас зна много више него што примењује, спутана фармакоиндустријом, која би да се прогласи свемогућом, износи тврдње великог броја колега из струке др Живановић.
Колико су бројни узроци депресије, толико су и могућности излечења.
Решења постоје, али нису доступна.
Сваки нови дијагностички апарат се уводи у здравствене установе путем обуке и он изискује велика улагања. Наравно да је неопходан лек, лекар (терапеут), али и учење здравом стилу живота.
 Стивенсова Фондација "Здрав живот" уводним предавањима пружа наду оболелима, омогућавајући приде и бесплатну двомесечну "школу" о одговарајућим животним навикама и стиловима, који су трећи пресудни фактор и ставр избора, одлуке и воље оболелог да за себе учини нешто корисно и крене путем опоравка.
Овај програм је, према речима др данијела Живановића, показао посебну ефикасност у лечењу дугих, вишегодишњих депресија, процењену на око 90 одсто случајева који су кроз њега прошли.
Фондација "Здрав живот" позива све који имају проблема са депресијом да се пријаве за осмонедељну обуку за борбу са болешћу која разоружава, корак по корак, како би уз терапију, помоћ лекара и психотерапеута, заокружили ланац и учинили онај одлучујући корак ка поновном здрављу.
Школа здравља ће се одржавати једном недељно у просторијама Фондације у улици Партизанске авијације 4 на Бежанијској коси, а сви заинтересовани се могу пријавити на мејл fondacijazdravzivot@gmail.com или на телефон 063 271 433.

http://fondacijazdravzivot.org/