У батајничком насељу "Економија 1" у присуству неколико стотина грађана 19.априла 2015.године, блиставог и сунцем обајсаног преподнева, протојереј Јефта Павловић освештао је спомен чесму Милици Ракић и свој деци жртвама бомбардовања НАТО 1999.године.
Било их је укупно 81: из Ниша, Врања, Владичиног Хана, Варварина, Грделичке клисуре, Раље, Мердара, Батајнице, Мурина, Новог Пазара и Сурдулице.
Величанствена и јединствена атмосфера владала је скупом, који је организовао Покрет за развој Батајнице са још 31 удружењем, а чији је покровитељ општина Земун.

                             МИНУТ ЋУТАЊА ЗА МАЛОГ БЕЛОГ АНЂЕЛА


Мала Милица Ракић, погођена гранатом у својој кући у Батајници, имала је тог 17.априла 1999.године непуне три године. Данас би била девојка, бруцош, као толико сличних себи, али је малог Белог анђела покосио "(Не)Милосрдни анђео".
Спомен-чесму посвећену деци жртвама бомбардовања НАТО 1999.године 6.септембра 2014.године открио је председник организационог одбора, велики српски песник Добррица Ерић, чији су стихови:
                                 ЧИКО ЈА ТЕБЕ ГЛЕДАМ С НЕБА
                                 И ВИДИМ ТЕ НА ЦРНОЈ ПТИЦИ
                                 ЈА САМ ОНАЈ МАМИН ЦВЕТ-БЕБА
                                 КОЈИ СИ УБРАО У БАТАЈНИЦИ

                                 И ДА ТИ КАЖЕМ САМО ЈОШ ОВО

                                 ПА ИДИ И ЗАБОРАВИ МЕ
                                 МАМА ЋЕ ДА МЕ РОДИ ПОНОВО
                                 И ДАЋЕ МИ ЈОШ ЛЕПШЕ ИМЕ
уклесани у мраморну плочу испод рељефног лика мале Милице Ракић у бронзи, рада академског уметника Николе Симјановића из Новог Сада.
Меморијалу деци жртвама НАТО бомбардовања 1999.године присуствовао је отац мале Милице, Жарко Ракић.
Већ наредне 2000.године, Миличина мајка Душица родиће својој Милици и брату Алекси сестрицу Анђелу. Анђела победника над Немилосрдним и Црним "анђелом" смрти. Баш како песма каже.

                  МОЛИТВА ЗА СРБИЈУ


Песму у славу заувек трогодишње Милице Ракић, симбола недужног детета жртве злочиначког НАТО бобмардовања СРЈ 1999.године изрекао је на спортском терену који носи име трагично страдале девојчице из Батајнице, песник Љубивоје Ршумовић.
Венце и цвеће на спомен-чесму деци жртвама НАТО бомбардовања 1999.године положиле су бројне организације и појединци, не само из Србије, већ и из Црне Горе, Републике Српске, Федерације Б и Х, пријатељских држава Чешке и Словачке. (Покрету за развој Батајнице стигао је позив из Чешке да у Прагу присуствује обележавању годишњице НАТО бомбардовања Југославије 1999.године, под барјаком на коме је лик мале Милице Ракић из Батајнице!).
У име покровитеља освештавања спомен чесме деци жртвама НАТО бомбардовања 1999.године, општине Земун, присутнима се обратио председник Скупштине општине Земун Ненад Врањевац који је истакао да је "задатак одраслих да новом мудријом политиком избегну будућа страдања народа, посебно деце".
Појац Љуба Манасијевић отпевао је "Молитву за Србију", после чега је протојереј Јефта Павловић обавио обред освештења спомен-чесме.

                                       "ПАМЋЕЊЕ ЈЕ СТРАШНИЈЕ ОД ЗАБОРАВА"



Владислав Мезеј, професор Музичке академије у Београду и члан Београдске филхармоније извео је пригодан класични репертоар, после чега се присутнима се обратио Золтан Дањи, пуковник Војске Југославије у пензији, који је 1999.године оборио најскупљи авион НАТО алијансе, "невидљиви" Ф-16.
Он је рекао да се данас осећа "једнако тешко, можда и теже него те 1999.године. Тада се знало ко су непријатељи, а данас су ту издајице, које су се маскирале.
На овом светом месту се морамо заклети да ћемо у сваком будућем сукобу успети да одбранимо барем децу"-рекао је Дањи.
У свом кратком и сажетом обраћању представник Јеврејске заједнице у Србији Давор Салом рекао је да је "памћење страшније од заборава" и објаснио библијску причу о стварању човека Адама: "Адам је створен сам да поучи да ко год погуби једну душу, убио је читав свет и ко поштеди макар један живот, спасао је цело човечанство".
О симболу страдања злочиначке агресије НАТО алијансе на СРЈ 1999.године, "историјском холограму који је само лаж наметнуте историје" говорио је Војислав Милошевић из Покрета "Препород Србије".

"Кад је у Првом светском рату страдало 1.300.000 Срба, у Другом милион, када су Србе на Васкрс 1944.године бомбардовали савезници, а 1999. светски лидери и Папа Павле Јован Други рекли да Србе треба бомбардовати, истина је дошла на своје и показали су се пријатељи"-бројним цитатима европских државника, од Жака Ширака до Маргарет Тачер и Џејмија Шеја, портпарола НАТО Милошевић је документовао ставове  "српских пријатеља" према српском народу, према малом Белом анђелу, Милици Ракић.
Окупљенима се обратио и Драган Цветковић, председник Странке руске националне мањине у Србији РУС.
Проф.др Даница Грујичић подсетила је да је НАТО 1999.године извео 18.000 борбених летова, бацио на нашу земљу 415.000 пројектила и 22 тоне муниције.

Ни после 15 година држава није формирала никакву стручну комисију да утврди последице "Милосрдног анђела". Игнорисан је чак и извештај који је за УН сачинио Суданац Бакари Канте. "Можда су последице НАТО бомбардовања добре, али то треба да утврди једна озбиљна и стручна комисија, чије оснивање захтевамо већ 15 година", истакла је др Грујичић и изрекла слоган: "Нећу НАТО. Зашто? Е, зато!"
Поруку мира са освештења спомен-чесме деци жртвама НАТО бомбардовања 1999.године упутио је официр Аеродрома "Батајница" у пензији, Рефик Спахић.

Величанствен скуп-меморијал завршен је пуштањем шарених балона у небо изнад насеља "Економија 1", које је 19.априла 2015.године тукло срцем целе Србије.
Окружен најмлађима, председник Организационог одбора освештавања спомен -чесме деци жртвама НАТО бомбардовања 1999.године, Зоран Самарџић захвалио се институцијама, организацијама, предузећима и појединцима који су омогућили данашње окупљање и чин освештења.

                                       ПОРУКА МИРА                     

 "Окупили смо се данас овде код спомен-чесме посвећене деци жртвама НАТО бомбардовања да се подсетимо на злочиначку агресију на Југославију и Србију у времену од 24.марта до 10.јуна 1999.године, њене последице и искажемо дужно поштовање жртвама овог злочина, посебно деце и међу њима Милици Ракић из Батајнице, чије је детињство прекинуто 17.априла 1999.године.
Према подацима проф.др Живојина Алексића са Правног факултета у Београду у НАТО бомбардовању страдало је 81 дете из Ниша, Врања, Владичиног Хана, Новог Пазара, Варварина, Раље, Батајнице, Мердара, Сзрдулице, Грделичке клисуре и Мурина, међу којима је било припадника свих народа.
НАТО на челу са САД, под плаштом савремене планетарне лажне демократије, уз примену свих средстава људске и техничке моћи, узео је себи за право да убија невине и недужне људе, а посебно децу, у агресији, незапамћених размера.
Народи Србије не могу, неће и не смеју, немају право да ћуте пред лицем правде и достојанства обичног и савременог човека, пред понашањем НАТО савеза који немилосрдно примењује најбруталније методе за остварење својих глобалних фашистичких циљева.
Данас ми овде одлучно, снажно, огорчено и са пуним правом дижемо свој глас против зверстава НАТО савеза према невиним људима и деци  с конкретном аргументацијом-последицама бомбардовања и исказујемо солидарност у болу са родитељима и родбином настрадалих. Позивамо светске политичаре и војсковође да се уразуме у доношењу штетних одлука, а народе да пруже руку помирења и не деле се по вери, нацији и имену и презимену, политичкој или другој припадности, јер сви смо један народ који је неко вештачки и беспотребно поделио.
Светски моћници морају да схвате да не могу и не смеју давати себи за право да буду земаљски господари, а свима осталима жртве и слуге, јер на овој земљи има места за све нас који смо њени пролазни гости.
Жртве НАТО бомбардовања, посебно деца су вечно живе гробнице које нас све опомињу да никада не дозволимо злочин и најоштрије казнимо починиоце у неделу у којем нема победника, већ само губитника.
Са знањем да је сваки живот природни и божји дар који се крунише смрћу, а да је рат највећа несрећа, морамо дати све од себе да људи умиру само природном, а не насилном смрћу, од дејстава бојног оружја.
Разликујмо добро од зла, а ради срећније будућности оних који долазе после нас спремни смо да опростимо, али не и заборавимо, и зато поручимо политичарима који нас воде да препознају пријатеље и с њима граде и нашу срећну и дугорочну будућност.
Деца жртве НАТО бомбардовања 1999.године биће наше светло и наша слобода, а Србија пуна љутих рана, понос и дика Балкана.
Невине жртве, а посебно деца погинула током НАТО бомбардовања 1999.године, нека буду завет, пркос и обавеза садашњих и будућих генерација. Нека им је вечна слава и хвала!"- поручио је Рефик Спахић у име Покрета за развој Батајнице.                                                                              

0 Коментари