(СВЕ)ОПШТИ ДИЛЕТАНТИЗАМ

Новинар сам, тим се дичим.

Могло би, наравно, увек боље. Биће. Надам се. Верујем. Зависи од нас. Зависи од мене. Постоји начин да се каже. Постоји. Ако не постоји, измислићемо га. Или ће, поново, доћи неко време. Указаће се кроз временску пукотину, која с времена на време, дозволи.

(Без)Бројне су препреке на том путу: најозбиљнија је борба за могућност бављења својим послом. То му дође као право на мишљење, имање свог суда, увиђај у разлоге. Чини се ван памети. Као што и јесте.

То што неко мисли да треба да мислиш како ти се каже, предочи, сервира, па и најмањом сумњом или недовољним одушевљењем за оно што би требало да ти буде логично, природно и могуће изазиваш бес, то што се од тебе тражи и чак подразумева слепо одушевљење моћи, или, чак, страх, не само да није аргумент, већ управо полазна тачка да и у најбезазленијој ствари провериш "позадину", пазећи се параноје.

У овом послу је колико срећа, толико и пех што сви, баш сви, налазе за сходно да те информишу о нечему или ти се повере. Обавештен из више извора-у неком случају (зло)намерно како би се предупредили закључци и с претпоставком да се неко већ "исповедио" (па да се "случајно" то оповргне или обезначаји), и, наравно, познајући своје саговорнике, истражујући елементарно ко су, чиме су се бавили, шта су радили, и највише улазећи, ако је могуће, правно у "материју", неке закључке не изводимо сами, већ их навођењем познатих, али и логичних, макар и претпостављених чињеница, нижемо ка нечему што се фигуративно може назвати "одлука", "решење" или "пресуда", правничким речником речено. Само изузетно новинар може јасно етикетирати проблем - обично насловом, који констатује чињенице које се несумњиво могу извести из текста.

Гајити илузију да иоле професионалцу могу подметнути или наметнути шта хоће, посредно му бранећи незгодне теме и још више "лицина" места преко чауша, врхунац је трагикомедије. Увек, баш увек, се, ако затреба (на жалост), може наћи покриће. А помало је незгодно по неке будуће односе. Звучи као забрана кретања, с бумерангом-и подсећа на ни примаћи копију "Балканског шпијуна". Или "Сумњивог лица".

Последица је да се једном некада ангажованом и часном професијом, која је итекако померала и видљиви и постојећи свет, баве самозвани, приучени, антиталенти, неретко најобичнији и наприземнији жбири и провокатори. Ускогруди, неписмени, утонули у сопствену представу о сопственом значају која им закриљује стварност и догађаје око њих, они из себе причају или сликају приче, ширећи криве и ишчашене представе. На жалост, мали и изгубљени као забачени сокаци прашњавих насеља, заводе себи сличне, са закржљалим сивим масама. Таквима убоги "гуруи" сервирају своје прљаве мантре, пучку простачку забаву.

Све што раде је стварање привида информисаности и опасности како би купили карту јефтиног уцењивача за последњи комби који их вози у оно што су помпезно називали Аушвицом.

Отровна прашина коју дижу око себе ошамућује: она је нервни гас дилетаната сваке врсте. У изазваним халуцинацијама прљави пучки гуру постаје опасност, чије је "ућуткивање" и доушништво најефтинија трговина.

Тада удружени, заједно склапају свој ђавољи пакт против остатка недужног света.

На овај начин је, можда непоправљиво, уфлекана часна професија.

Регрутацијом полуписмених уцењивача, пресвученог олоша о којег честити свет неће да прља руке, јуродивог, колаборација власти с "новинарством" стеже свилени гајтан око врата здравог друштва.

Они служе за подметање пожара, деобе, провоцирање глупих и бесмислених дебата и скретање пажње са правих проблема. Служе и да се непогрешиво, наравно, теле-дириговано, баце у свакој прилици на усамљене гласове разума, који им не остају дужни. Само су њихове стреле и копља натопљени убојитим отровом и не промашују свој циљ. Од раскринканих крпених марионета не остаје ни крпица! Не обазирући се на окружујући презир околине, просјаци непристојности као да је то почаст примају на себе гнушање и настављају даље поданички херостратизам.

Све што је пристојно за такве је увреда.

Осврните се око себе, не можете им ништа, неуништви су, боре се и за опстанак стенице.

Да ли сте их барем регистровали?