ПОНИЖЕЊЕ КОЈЕ ПОНИЖАВА И ПОСМАТРАЧА

Уместо у понедељак, бурна земунска (и шире) недеља почела је данас, у уторак.
Од мене би било сувише да дајем публицитет онима који га својим постојањем уопште не заслужују. Зато ћу о другима. О таоцима њихових разлога.
Нико вам као што то може полусвет не може направити више невоља!
Нико озбиљније не болује од параноје нити маније прогањања од људи који осећају да су у животној прилици да реше све своје проблеме. Сврби их свака усправљена глава. Крива је што стоји усправно и не сагиње се.

И не дао Бог да им ишта дугујете! Никада и ничим не можете исплатити свој дуг. То је зеленаштво посебне врсте. Не само у новцу, они траже и ваше, и то потпуно, понижење.
Они се зарад својих циљева и опстанка не либе да људе које су задужили предају из руке у руку као да су корпа с јајима.
Колико год изгубили осећај за нормално, дегуте је гледати те дужнике како се одужују.
И још трагичније, што се то у тако великом проценту подразумева.
Изостаје сваки осећај солидарности са до дна пониженим, јер-он је дужан.
Да ли смо ми као посматрачи циркуса дужни да знамо ко су дужници најгрђих поверилаца?
Требало би и да смо сами понижени што је могуће да неко из наше средине буде тако, групно, понижен и изложен погледима.
Али то се, наравно, не догађа.
Бог нам и само Бог упомоћ.