"CEPTER" ПРИВРЕДА-НАСТАВАК
ФАМОЗНО ПОРЕКЛО ИМОВИНЕ
Огромна већина такозваних фирми направљена је преко ноћи. Иза њих не стоји рад, иновација, унапређење. Они су махом трговци са привилегованим положајем у прави час, који неће пропустити.
Одакле њиховим "власницима" оснивачки капитал, ресурси, обртна средства, имовина уопште? Откуда су се они појавили на привредној мапи Србије?
"Власници" зато што прави власници оснивачког капитала врло често нађу поверљивог двојника да изиграва власника. Тако је прави власник заштићен и недодирљив, власник профита, а не и пословних ризика.
Вратимо се на оснивачки капитал.
Поштен (и неспособан) свет у овој држави, у којој је до јуче све било државно, а онда почели да га приватизују "буразери" (и остали), једва крај с крајем саставља од цркавице зване плата. И тако је деценијама. Од такве плате која служи за минималну ликвидност се не штеди, а још мање инвестира.
И како то временом сазнајемо да су прави власници одређених фирми, тиме и престижа, имања, новца, аутомобила, па и белог робља-наше комшије које су нечији синови, браћа, пријатељи, кумови? Довољна препорука-неко близак, моћан-за успех. Иако ми своје комшије најбоље знамо. Можемо само да се чудимо каквим су чудом до богатства (и моћи) дошли.
То у овој држави нико неће испитати.
Све власти као ђаво од крста беже од доношења Закона о испитивању порекла имовине.
ШТА СВЕ МОЖЕ И ОЛИЧАВА ГАЗДА?
Лично или преко овлашћених у његово име, газда данашњих фирми у Србији некажњено се и без икаквих обзира на законе влада као власник живота и смрти својих запослених поданика.
Србија је радикално рестаурирала робовласнички систем у приватном сектору, док је у државном још увек на снази рецидив социјалне утопије, са видним тенденцијама приватизације без јавног позива.
Власник приватне фирме одлучује ко ће бити примљен, ко отпуштен-са и без разлога. Коме ће пружити "шансу" не да ради, већ робује, одрекне се априори права на родитељство или га, ако га је којим случајем пре запошљења стекао, на кога ће га пренети како би могао да -робује.
Мимо сваког утврђеног и неписаног кодекса, надобудни, задригли неокуминистички пљачкаш (коме је тата био комуниста, а он, по породичном распореду да их из исте фамилије има свугде-опозиција, али, ипак, биолошки наследник!)-био он старога кова (Шојић) или јапи (регрутовани из "кризних штабова" ДОС-а, а доцније и свих осталих) диктира "протокол": како му се обраћати, правила понашања у фирми (која, наравно, не важе за све-не важе за газдине миљенике, у доба кризе сужен на чланове фамилије), као и правила трговања, месечне квоте и слично.
Газде којима је узор докторски нечитак потпис и врхунац школске каријере и огледало, међутим, међу најбољима у земљи бирају најбоље. Није им гушт да владају себи равнима. Морају да киње и омаловажавају, ређе хвале и награде, најбоље стручњаке у овој земљи. Бити са њима равноправан, барем због стручне компетентности, ретко је могуће.
ПИТАЊА
Докле?
Докле?
И докле?
Огромна већина такозваних фирми направљена је преко ноћи. Иза њих не стоји рад, иновација, унапређење. Они су махом трговци са привилегованим положајем у прави час, који неће пропустити.
Одакле њиховим "власницима" оснивачки капитал, ресурси, обртна средства, имовина уопште? Откуда су се они појавили на привредној мапи Србије?
"Власници" зато што прави власници оснивачког капитала врло често нађу поверљивог двојника да изиграва власника. Тако је прави власник заштићен и недодирљив, власник профита, а не и пословних ризика.
Вратимо се на оснивачки капитал.
Поштен (и неспособан) свет у овој држави, у којој је до јуче све било државно, а онда почели да га приватизују "буразери" (и остали), једва крај с крајем саставља од цркавице зване плата. И тако је деценијама. Од такве плате која служи за минималну ликвидност се не штеди, а још мање инвестира.
И како то временом сазнајемо да су прави власници одређених фирми, тиме и престижа, имања, новца, аутомобила, па и белог робља-наше комшије које су нечији синови, браћа, пријатељи, кумови? Довољна препорука-неко близак, моћан-за успех. Иако ми своје комшије најбоље знамо. Можемо само да се чудимо каквим су чудом до богатства (и моћи) дошли.
То у овој држави нико неће испитати.
Све власти као ђаво од крста беже од доношења Закона о испитивању порекла имовине.
ШТА СВЕ МОЖЕ И ОЛИЧАВА ГАЗДА?
Лично или преко овлашћених у његово име, газда данашњих фирми у Србији некажњено се и без икаквих обзира на законе влада као власник живота и смрти својих запослених поданика.
Србија је радикално рестаурирала робовласнички систем у приватном сектору, док је у државном још увек на снази рецидив социјалне утопије, са видним тенденцијама приватизације без јавног позива.
Власник приватне фирме одлучује ко ће бити примљен, ко отпуштен-са и без разлога. Коме ће пружити "шансу" не да ради, већ робује, одрекне се априори права на родитељство или га, ако га је којим случајем пре запошљења стекао, на кога ће га пренети како би могао да -робује.
Газде којима је узор докторски нечитак потпис и врхунац школске каријере и огледало, међутим, међу најбољима у земљи бирају најбоље. Није им гушт да владају себи равнима. Морају да киње и омаловажавају, ређе хвале и награде, најбоље стручњаке у овој земљи. Бити са њима равноправан, барем због стручне компетентности, ретко је могуће.
ПИТАЊА
Докле?
Докле?
И докле?
0 Коментари