ŽIVOT JE BORBA NEPRESTANA

"Tražite i otvoriće vam se"

Situacija je stvarno grozna.
Ponekad pomislim da sve ovo kroz šta mi prolazimo već nekih skoro tridesetak godina (a možda i oduvek) ne samo da nijedan drugi narod ne bi izrdžao, već ni dozvolio sebi. Ali, šta je tu je. Valja preživeti, treba se snaći.

Pretpostavljam da ste i vi, kao i ja, u grozničavoj potrazi za rešenjima kako popraviti svoju finansijsku situaciju, zauzdati nova zaduženja, čak se i navići na sve goru besparicu.
Obzirom na najave,  i ovo stanje  je samo uvod u  dugotrajnu krizu. Svako zavaravanje nas može samo uljulkati u čekanje neke godine u kalendaru, kada će nam biti bolje. Samo pesniku dajem za pravo da to "ne, ne zavisi od mene". Uostalom, u sasvim drugom kontekstu.
Iz slamarica možemo istresti još samo slamu i ponešto prašine.
Šta nam je činiti?

Ja nisam ekonomista, sem priučeni u to u mikro-kućnim uslovima. Od mene sigurno ima mnogo ekonomski potkovanijih za savete, ali ponešto pokušavam u pravcu sanacije, kako to oni kažu.
JA TRAŽIM. Ne znam još šta, ali tražim. I znam da moram naći izlaz. Nije isključeno da to bude i zatvor zbog nenaplativih potraživanja.

U zatvoru bih imala mir, ne bih primala ni posete i ratosiljala bih se s opravdanim razlogom vojske smarača kojima se, makar i na svoju štetu, osećam ljudski obaveznom da pomognem u svakoj prilici. "Daj napiši mi ovo, Žanče, sroči ono..."Bez zatvorske karijere ionako nema probitačnosti u našim uslovima. Proverite. Od "bomaškog" do nekih drugih procesa...Ne bih propustila da sa robije izađem bez bestselera, a ako zapnem-bogami i bez, recimo, "NIN"-ove nagrade za književnost. Pisci su ionako presušili. I eto nekog izlaza. Prema tome, tako stvari stoje što se izvršitelja, primera radi, tiče.
Šta hoću da kažem? Iz svake se nedaće moramo dočekati na noge i preokrenuti je u svoju korist. Naš narod je lepo rekao "Ko zna zašto je i to dobro".
TRAŽIM, NARAVNO, ONO ŠTO NAJBOLJE UMEM DA RADIM. Nema mnogo posla za filozofe u ova vremena. Od onih koji kao Tales skončaju upavši u bunar gledajući u zvezde, ne razlikuju levo i desno, i ne znaju ništa praktično i upotrebljivo za unovčavanje, slaba vajda. Njihove usluge, savete, znanja naplaćuju advokati, lekari, apotekari, čak i sveštenici. Filozofa, međutim, na svakom ćošku čeka  Sokratova čaša kukute. Doduše, Sokratu je, dostojanstva radi pružen pehar.
Prema tome, sa neupotrebljivom mudrošću, možemo samo diplomu mačku o rep.

Kako to "um caruje", do danas mi nije jasno. I suprotno-savršeno, jer je očigledno na svakom koraku.
Apsolvirali smo već da su ovakvi korisni za druženje, mnogima je beskrajno uživanje da odvoje svoje vreme za razgovore s "pametnim ljudima", ali da baš pokreću svet više je nego problematično. Sem kratkotrajne vladavine Platona, ili cara Marka Aurelija filozofa, ja nešto sličnih primera ne mogu da se setim. Pa, makar svet i bio kakav jeste zbog pomanjkanja umnih vladara.
Kad bih imala vremena, možda bih i napisala nešto značajnije.
Da vas samo podsetim ako ste se izgubili, da razvijam ideju kako da unovčim svoje veštine.
I da napišem nešto značajno, dakle, pitam vas kad ste poslednji put kupili knjigu domaćeg pisca?
Ja na "Limundu".
Ko će da vam je objavi?
I u sopstvenoj režiji vam za neki pristojan tiraž i promociju treba najmanje 1000 e, od kojih se možete u startu oprostiti od polovine sume, pod uslovom da rasprodate poslednji primerak.
Možda je naša stvarnost zanimljiva tržištima na kojima je knjiga još uvek roba?
U tom slučaju treba dobro razmisliti da je prevedenu na jezik stranog izdavača ponudite za štampu. Na većim tržištima se ovakav posao, sigurna sam, može isplatiti. Zasićena su pričama sa svog podneblja. Imam utisak da imaju dovoljno vremena i novca da se zabave pričama iz njima dalekih i nepoznatih sredina. A SIGURNA sam da svoj izdavački poziv gledaju mnogo odgovornije od naših izdavača, koji hoće da objave sve-pošto vam ispostave račun. Isprobajte, pošaljite im predlog i dobićete nazad poruku sa obračunom. Tako to funkcioniše. U Srbiji "pukovnik (zaista) nema kome da piše".

Nađite prijatelja koji ima vremena i strpljenja da vaše pisanije prevede na nemački, francuski ili engleski. Nemojte se libiti da mu obećate plaćanje kad se stvar povoljno završi. Biće strpljiv. Nema šta da izgubi.
Nađite prijatelja ili savladajte prelom knjige u vordu. Počnite od najobičnijeg tekstića. Nije teško, naučićete.
A onda birajte: između stranog izdavača-ne brinite za recenziju, ako mu se tekst svidi-a njihovi urednici ČITAJU, imaće "otkriće" u rukavu i neće propustiti priliku da od vas naprave ime (iz sopstvenog interesa), ili odvojite novac da  (Gospode, napisaću:) u sopstvenoj režiji ako treba i žrtvujete ušteđevinu. Dobićete dragoceno iskustvo, sopstveni naslov da se njime kitite i hvalite, a možda se odvažite da neki deo izdavačkog procesa radite za druge. (Neverovatno je, ali istinito da u Srbiji svaku iole značajnu i kvalitetniju recenziju morate da platite. Otuda se imena poznatih pisaca nalaze u knjigama beznačajnih autora).
Ja se raspisah o pisanju. A vi se nađite. Kao što vidite, nigde nije lako, ali su rešenja moguća.
BUDITE HRABRI. Odvažnima i Fortuna pomaže. Ne čekajte da se uhvatite u koštac sa svojom idejom.
Proguglajte sve što je napisano o delatnosti koja vas interesuju. U svakoj prilici se upoznajte i praktično sa "cakama" željenog posla. Slobodno pitajte. Ljudi vole da pričaju o svojim iskustvima. Dobijaju na važnosti, a možda i vole da pomažu. Možda vas unajme za pomoćnika koji je došao u njihov posao na neklasični način, mimo konkursa, a pošteno.
Ne žalite vreme. Ovaj deo pripreme je od ogromnog značaja. Barem će vam pomoći da raspšite iluzije ili učvrstite svoja uverenja.
Ja sam se dugo nosila mišlju da u konzervu upakujem šrpicer. Dok sam ja razmišljala, "Rubin" nije sedeo skrštenih ruku. A šrpicer je, makar u vreme velikih vrućina, za varenje i rastvaranje masnoća mnogo zdravija alternativa opšteomiljenom pivu. "Šricer na eks".
Ako znate da šijete, imate u rukama odličan dodatni posao. Solidno se naplaćuje. Ako ste "tanki" u krojenju, orijentišite se na popravke. I u prvom i u drugom slučaju ne morate uopšte biti "tata mata".

Uložite u sebe. Gajite kreativnost.
Sve što nosite na sebi, ukoliko je vaš rad-od nakita do torbe i cipela, ali i vaš dom, mogu biti vaša najbolja reklama.
Dekupaž na futroli za naočare, tabakeri ili drvenoj narukvici, za početak, učiniće vas jedinstveno stilizovanom osobom. Saberite broj onih koji su pohvalili vaš izgled. A ako se odlučite za "proizvodnju", svoje radove i usluge uvek možete isprobati na tržištu-idealni su sajmovi zanata, koji obično i nisu sajmovi jeftinoće...
Sezona je branja voća. Tu posla uvek ima. Ne morate raditi stalno. Možda samo vikendom? Probajte. Ne možete suviše izgubiti. Posle dosadne službeničke nedelje, fizički rad u priorodi odmara i
okrepljuje. Ako nađete poslodavce koji isplaćuju dnevnicu i procenite da vam se posao ne isplati, već sutradan možete odustati.

STAVITE DO ZNANJA PRIJATELJIMA DA TRAŽITE DODATNI POSAO. Verujem da ćete se iznenaditi čime se sve ljudi bave i za šta im sve može trebati pomoć.

Između navedenog hiljadu je varijanti.
Ako se traži, sigurno će se nešto približno naći.
Samo se orijentišite na ključne reči i videćete.