DNEVNIK SA KRFA VI: MISTIČNA GLIFADA
Rano jutro na stanici u Ipsosu.
Sa dva stranca-peškirića, čekamo na stanici svoj zeleni bus za Glifadu.
Prolaze svi lokalni vozači, koje već poznajemo, jer svakoga dana putujemo. Javljaju nam se u prolazu.
Konačno stiže naš bus. Kasni samo 20 minuta, ali to je uobičajeno. Valjda je još predsezona.
Imam taj spokojni osećaj da sam kraj sasvim upoznala, kao da sam kući.
U autobusu nas čeka vozač koji liči na Boru Čorbu. A. B. ga je već krstila kao Bitlđusa.
On i njegov smotani kondukter nikako da nam naplate kartu. Srećom, ulazi jedan prostojan čovek koga već poznajemo a zovu ga Spira. Spira pomaže oko, očigledno improvizovanog cenovnika, koji ova dvojica celim putem utvrđuju (ali nikako da utvrde).
Najzad, kondukter, na opšte naše čuđenje izvali pet evra do Glifade! No, šta ćemo, krenuli smo napokon.
Celim putem na najsočnijem i najmuzikalnijem grčkim jezikom vodili žučnu konverzaciju. Bitlđus je vrlo često vozio jednom rukom u popriličnim krvinama, dok mu je druga služila ili za mahanje poznanicima usput ili za telefonsko usaglašavanje cenovnika.
I umesto da gledamo okoliš, sve vreme je nekolicina putnika, koji će u oba pravca putovati sa Bitlđusom i kondukterom, slušala njihove neprestane razgovore. Zaklopili nisu celim putem.
I, eto nas ponovo u Paleokastrice čaroliji. Vozač i kondukter komentarišu kupačice.
Prolazimo predivnim predelima.
Na par mesta granje nam je u težim krivinama očešalo retrovizor, ali Bitlđus ne prekida živu raspravu sa svojim saradnikom.
Spketuakularan dolazak na stanicu u Glifadi završavamo na ivici ambisa, šoferšajbnom u kukuruze. Da li ste pomislili da se Bitlđus iole uzbudio?
Ne, samo je mirno prokomentarisao na najlošijem engleskom kako je "točak ispod drugog sedišta". Da se, valjda, ne zabrinemo. Nisu džaba stari Grci izmislili filozofiju! Bitlđus je nesvesna kombinacija stoika i epikurejca.
Među nama su donedavno boravila i ona dvojica iz Ipsosa, koje smo, mukice, pokupili u Zavrosu.
Tako smo i mi dok šesti dan nismo ukačile da možemo i direktno iz Ipsosa na željene destinacije. Shvatiće i oni...
Neki putnici iz Makedonije protestuju zbog paprene cene prevoza: naši prevoznici srećom razumeju samo grčki, a u autobusu ga govore samo oni.
Naravno, potrčali smo do Glifade, da što pre zaboravimo sat i po vožnje, maksimalno rizične po nervni sustav.
Pruža se peščana plaža s neobično bistrom i providnom vodom, vidik na otvoreno more. bezbroj glisera i plovila, iako sezona nije počela, sem u par šankova na plaži.
Za Glifadu kažu da je stecište mladog sveta, ali je u predsezoni puna stranaca, i to, izvinjavam se na zapažanju, neviđene ružnoće. Uopšte, za celog boravka na Krfu ovih šest dana, jedva da se moglo videti čeljade pristojnog izgleda. Domaćini su najsvetlija tačka.
Kakvih sve fizionomija u ležaljkama! Za sociološku studiju.
Dakle, Glifada čeka bolje dane i, naravno, lepši i mlađi svet. Pripreme su vidne na svakom koraku.
Ovo mesto ima izgrađene hotelske komplekse na samoj plaži.
Plaža je ogromna, oivičena stenjem koje se uzdiže iz otvorenog mora. Idealna je za surfovanje i vožnju gliserima, kao i paraglajding na vodi.
Pesak je idealan, plaža besprekorno čista, voda prozirna i puna ribica. Neprestani talasi čine je atraktivnom za plivače, a dublja voda je na stotinak metara od obale.
Sunce nemilosrdno prži.
Da li pod uticajem blage sunčanice, ja neprestano iščekujem da iz ove vode izroni Gorgona, Meduza ili Kirka. Rodno mesto grčke mitologije.
Za plažnim šankom ispijam najbolji čokoladni šejk i gledam vredne Grke i Grkinje kako neumorno poslužuju goste, vešto mešajući najrazličitije, šarene i živopisne koktele. Mašine su usijane od ceđenja limuna, pomorandži, limete i ostalog južnog i sezonskog voća.
Kao da bi muzika unela pometnju među goste u osetljivim godinama, malo malo pa zamre-ni traga onoj veseloj Glifadi sa razglednica. Valjda će se slika sinhronizovati u sezoni.
Uostalom, gostiju je na Krfskom primorju svakoga dana sve više.
Nekako teška srca krećemo ka našem autobusu.
(Priznaćete, imamo raloga. Čeka nas ista ekipa: dvojac Bitlđus i bezlični kondukter račundžija. I svakako rizična vožnja).
Konačno stižu. Znaju da kažu "Helo".
Sedamo svi na stara mesta.
Bitlđus ponovo samo jednom rukom smotava volan u krivinama. A raspričao se sa svojim suvozačem, da su čak i putnici na sedištima iza komentarisali "Gde se gase?". I tako celim putem. Svako malo usaglašavanje cenovnika, kao i "Kir Janji".
Nastala je čak i familijarna atmosfera, sa komentarima na raznim jezicima. Ljudska solidarnost nema granica.
Na kraju stigosmo u Ipsos. U komadu. Pamtićemo Glifadu. Ne baš po ps, ali, ipak, ovo su morske uspomene.
Sa dva stranca-peškirića, čekamo na stanici svoj zeleni bus za Glifadu.
Prolaze svi lokalni vozači, koje već poznajemo, jer svakoga dana putujemo. Javljaju nam se u prolazu.
Konačno stiže naš bus. Kasni samo 20 minuta, ali to je uobičajeno. Valjda je još predsezona.
 |
| Čudesne Paleokastrice |
U autobusu nas čeka vozač koji liči na Boru Čorbu. A. B. ga je već krstila kao Bitlđusa.
On i njegov smotani kondukter nikako da nam naplate kartu. Srećom, ulazi jedan prostojan čovek koga već poznajemo a zovu ga Spira. Spira pomaže oko, očigledno improvizovanog cenovnika, koji ova dvojica celim putem utvrđuju (ali nikako da utvrde).
Najzad, kondukter, na opšte naše čuđenje izvali pet evra do Glifade! No, šta ćemo, krenuli smo napokon.
Celim putem na najsočnijem i najmuzikalnijem grčkim jezikom vodili žučnu konverzaciju. Bitlđus je vrlo često vozio jednom rukom u popriličnim krvinama, dok mu je druga služila ili za mahanje poznanicima usput ili za telefonsko usaglašavanje cenovnika.
I umesto da gledamo okoliš, sve vreme je nekolicina putnika, koji će u oba pravca putovati sa Bitlđusom i kondukterom, slušala njihove neprestane razgovore. Zaklopili nisu celim putem.
I, eto nas ponovo u Paleokastrice čaroliji. Vozač i kondukter komentarišu kupačice.
Prolazimo predivnim predelima.
Na par mesta granje nam je u težim krivinama očešalo retrovizor, ali Bitlđus ne prekida živu raspravu sa svojim saradnikom.
Ne, samo je mirno prokomentarisao na najlošijem engleskom kako je "točak ispod drugog sedišta". Da se, valjda, ne zabrinemo. Nisu džaba stari Grci izmislili filozofiju! Bitlđus je nesvesna kombinacija stoika i epikurejca.
Među nama su donedavno boravila i ona dvojica iz Ipsosa, koje smo, mukice, pokupili u Zavrosu.
Tako smo i mi dok šesti dan nismo ukačile da možemo i direktno iz Ipsosa na željene destinacije. Shvatiće i oni...Neki putnici iz Makedonije protestuju zbog paprene cene prevoza: naši prevoznici srećom razumeju samo grčki, a u autobusu ga govore samo oni.
Naravno, potrčali smo do Glifade, da što pre zaboravimo sat i po vožnje, maksimalno rizične po nervni sustav.
Pruža se peščana plaža s neobično bistrom i providnom vodom, vidik na otvoreno more. bezbroj glisera i plovila, iako sezona nije počela, sem u par šankova na plaži.
Kakvih sve fizionomija u ležaljkama! Za sociološku studiju.
Dakle, Glifada čeka bolje dane i, naravno, lepši i mlađi svet. Pripreme su vidne na svakom koraku.
Ovo mesto ima izgrađene hotelske komplekse na samoj plaži.
Pesak je idealan, plaža besprekorno čista, voda prozirna i puna ribica. Neprestani talasi čine je atraktivnom za plivače, a dublja voda je na stotinak metara od obale.
Sunce nemilosrdno prži.
Da li pod uticajem blage sunčanice, ja neprestano iščekujem da iz ove vode izroni Gorgona, Meduza ili Kirka. Rodno mesto grčke mitologije.
Kao da bi muzika unela pometnju među goste u osetljivim godinama, malo malo pa zamre-ni traga onoj veseloj Glifadi sa razglednica. Valjda će se slika sinhronizovati u sezoni.
Uostalom, gostiju je na Krfskom primorju svakoga dana sve više.
Nekako teška srca krećemo ka našem autobusu.
Konačno stižu. Znaju da kažu "Helo".
Sedamo svi na stara mesta.
Bitlđus ponovo samo jednom rukom smotava volan u krivinama. A raspričao se sa svojim suvozačem, da su čak i putnici na sedištima iza komentarisali "Gde se gase?". I tako celim putem. Svako malo usaglašavanje cenovnika, kao i "Kir Janji".
Nastala je čak i familijarna atmosfera, sa komentarima na raznim jezicima. Ljudska solidarnost nema granica.
0 Коментари