OPAKA, PODMUKLA CELIJAKIJA
Međunarodni dan celijakije obeležava se 31.maja.
Ovo je i prilika da se podsetimo na ovu opaku bolest, njenu rasprostranjenost i probleme sa kojima se oboleli suočavaju.
Prema statistici, svetski prosek oboljevanja, koji pratimo jeste jedan posto ukupne populacije ili u našoj zemlji oko 70.000 obolelih, jedan prosečni srpski grad. Ako ovoj cifri dodamo 0,1 odsto onih koji imaju alergiju na proteine pšeničnog brašna i šest odsto glutenski senzitivnih, dolazimo do gotovo pola miliona stanovnika Srbije za koje je ishrana bez glutena jedini lek i uslov očuvanja zdravlja.
Kako je i zašto celikaija opasna?
Izuzetno je teško dijagnostifikovati, a do dijagnoze obično prođe dosta vremena u kojem se zdravlje obolelog može značajnije pogoršati jer je celijakija opaka i podmukla sistemska bolest, koja izaziva štetne posledice gde se ne očekuju, ako se ne leče uzroci koji je izazivaju.
Posebne analize krvi su skupe i ne mogu se obaviti o trošku zdravstvenog osiguranja.
Celijakija je autoimuno, sistemsko i hronično, doživotno oboljenje, vrlo često sa genetskom predispozicijom, dakle nasledno, te može "napasti" više članova porodice, a često i kompletne proodice.
Nastaje u tankom crevu i otežava upijanje hranljivih sastojaka. U slučaju neadekvatnog i neblagovremenog lečenja može dovesti do njegovog trajnog propadanja. Doživotna nepodnošljivost glutena nije bezbolna. Međutim, zbog toga što je teško postaviti dijagnozu, često se leči kao alergija, pri čemu se nastavlja režim ishrane.
Izaziva je gluten koga ima u gotovo svim namirnicama kojima se hranimo, barem u tragovima. Gluten iz pšenice, raži, ječma i zobi se u ishrani obolelih od celijakije mora isključiti.
Isto tako, celijakija se može javiti u svakom životnom dobu.
Tipični i atipični simptomi bolesti su jako teški: od opšte slabosti do izmenjenog ponašanja, osteoporoze, alopecije, artritisa i čak neuorloških problema. Zbog šarene slike ispoljavanja često se zove i "kameleonska bolest".
Jedini lek za celijakiju je bezglutenska dijeta.
Udruženje Srbije za celijakiju je član međunarodnih asocijacija sličnih naconalnih udruženja. Jedno je od referentnih za sertifikovanje bezglutenskih proizvoda.
Bezglutenska hrana mora postati pravo onih koji boluju od celijakije, i dostupno pravo, kao jedini lek.
Sigurno da ocena da li proizvod bez glutena može poneti oznaku "gluten free" ne može ostati na članovima udru ženja, obično roditeljima dece obolelih od celijakije, ističe Vesna Pavkov, predsednica Udruženja Srbije za celijakiju. Neophodna je stručna pomoć države i njen kontinuirani nadzor. Posebnu opsanost po obolele od celijakije predstavlja skriveni gluten u hrani. Nečitke dekleracije proizvoda, samoinicijativna zloupotreba znaka "gluten fre", slab asortiman namirnica, ali i cene skuplje i do 50 puta u odnosu na "običnu" hranu ogroman su problem. U svemu tome, proizvođači moraju naći pravi interes, jer imaju, nažalost, veliko tržište. Bezglutenska hrana se obično uvozi.
U Odeljenju za sanitarnu kontrollu Sektora za inspekcijske poslove Ministarstva zdravlja Srbije rade samo 24 inspektora zadužena za kontrolu 30.000 maloprodajnih objekata u Beogradu. Nedovoljan broj za praćenje, nadzor i kontrolu prometa i distribucije bezglutenske hrane, nesporno.
"Jedini način za blagovremenu reakciju jeste prijava inspekciji"-ističe Mirjana Veqković, jedna od 24 inspektora.
Jedan od retkih domaćih uvoznika bezglutenske hrane proizvođača "Nove Alpi" iz Italije je "Meridius", koji obezbeđuje garantovane količine brenda "Agluten" i posebne povoljnosti za kupovinu namenksih paketa.
Ovo je i prilika da se podsetimo na ovu opaku bolest, njenu rasprostranjenost i probleme sa kojima se oboleli suočavaju.Prema statistici, svetski prosek oboljevanja, koji pratimo jeste jedan posto ukupne populacije ili u našoj zemlji oko 70.000 obolelih, jedan prosečni srpski grad. Ako ovoj cifri dodamo 0,1 odsto onih koji imaju alergiju na proteine pšeničnog brašna i šest odsto glutenski senzitivnih, dolazimo do gotovo pola miliona stanovnika Srbije za koje je ishrana bez glutena jedini lek i uslov očuvanja zdravlja.
Kako je i zašto celikaija opasna?
Izuzetno je teško dijagnostifikovati, a do dijagnoze obično prođe dosta vremena u kojem se zdravlje obolelog može značajnije pogoršati jer je celijakija opaka i podmukla sistemska bolest, koja izaziva štetne posledice gde se ne očekuju, ako se ne leče uzroci koji je izazivaju.
Posebne analize krvi su skupe i ne mogu se obaviti o trošku zdravstvenog osiguranja.
Celijakija je autoimuno, sistemsko i hronično, doživotno oboljenje, vrlo često sa genetskom predispozicijom, dakle nasledno, te može "napasti" više članova porodice, a često i kompletne proodice.
 |
| Vesna Pavkov, predsednica Udruženja Srbije za celijakiju |
Izaziva je gluten koga ima u gotovo svim namirnicama kojima se hranimo, barem u tragovima. Gluten iz pšenice, raži, ječma i zobi se u ishrani obolelih od celijakije mora isključiti.
Isto tako, celijakija se može javiti u svakom životnom dobu.
Tipični i atipični simptomi bolesti su jako teški: od opšte slabosti do izmenjenog ponašanja, osteoporoze, alopecije, artritisa i čak neuorloških problema. Zbog šarene slike ispoljavanja često se zove i "kameleonska bolest".Jedini lek za celijakiju je bezglutenska dijeta.
Udruženje Srbije za celijakiju je član međunarodnih asocijacija sličnih naconalnih udruženja. Jedno je od referentnih za sertifikovanje bezglutenskih proizvoda.
Bezglutenska hrana mora postati pravo onih koji boluju od celijakije, i dostupno pravo, kao jedini lek.
Sigurno da ocena da li proizvod bez glutena može poneti oznaku "gluten free" ne može ostati na članovima udru ženja, obično roditeljima dece obolelih od celijakije, ističe Vesna Pavkov, predsednica Udruženja Srbije za celijakiju. Neophodna je stručna pomoć države i njen kontinuirani nadzor. Posebnu opsanost po obolele od celijakije predstavlja skriveni gluten u hrani. Nečitke dekleracije proizvoda, samoinicijativna zloupotreba znaka "gluten fre", slab asortiman namirnica, ali i cene skuplje i do 50 puta u odnosu na "običnu" hranu ogroman su problem. U svemu tome, proizvođači moraju naći pravi interes, jer imaju, nažalost, veliko tržište. Bezglutenska hrana se obično uvozi.
U Odeljenju za sanitarnu kontrollu Sektora za inspekcijske poslove Ministarstva zdravlja Srbije rade samo 24 inspektora zadužena za kontrolu 30.000 maloprodajnih objekata u Beogradu. Nedovoljan broj za praćenje, nadzor i kontrolu prometa i distribucije bezglutenske hrane, nesporno.
"Jedini način za blagovremenu reakciju jeste prijava inspekciji"-ističe Mirjana Veqković, jedna od 24 inspektora.
 |
| Meridius d.o.o. Beograd |
Jedan od retkih domaćih uvoznika bezglutenske hrane proizvođača "Nove Alpi" iz Italije je "Meridius", koji obezbeđuje garantovane količine brenda "Agluten" i posebne povoljnosti za kupovinu namenksih paketa.
0 Коментари