UTIHNUO ZAŠTITNI GLAS "SMAKA"
Vest o smrti pevača grupe "Smak" Borisa Aranđelovića zatekla nas je sve nespremne, 27.avgusta oko 15 časova. Mnogi od nas nisu ni znali da je bolovao. Izdržao je junački povratnički "Smakov" koncert u "Areni" 2012.godine, ali se ovog leta na "Ušću" videlo da posustaje. S obzirom da je preminuo u Roterdamu, verovatno je pokušao sve da se izleči, ali je opaka bolest neumoljiva i ona ga je odnela.
Na kraju se, ipak, vratio svojoj, čini se najvećoj ljubavi- Samostalnom Muzičkom Anasmblu iz Kragujevca, koji je i, sada dalekih osamdestih godina osnovao zajedno sa Radomirom Mihajlovićem Točkom.
Kad govorim o domaćoj muzici, kad govorim o muzici koja je najdublje obeležila moj život i na njega uticala, onda najjasnije na nebu pnom zvezda sija sazvežđe koje su činili Boris, Točak, Kepa, Zoran, Laza, Miki, Najda, Dado, i još jedan Zoran, kao i Tibor Levi i Dejvid Mos. Sada većdvojice od njih nema.. Nema Laze Ristovskog, već dugo. I nema, prosto ne mogu to da napišem, već utihnuo je onaj vanserijski, jedinstven, izuzetan glas po kome se "Smak" prepoznavao, glas Borisa Aranjđelovića...
Glas divnog momka osuđenog na večitu borbu, koji nije posustao, koji je ostao upisan u nezaboravne muzičke materijale za sve generacije, prošle, sadašnje i buduće.
Taj njegov jedinstven i povišen, uzbudljiv glas koji je stihovima dozvoljavao da u našoj mašti pišu sopstvene rime, prepoznali smo odmah kao neponovljiv-već u prvim "Biskama", bluzevima, baladama i rok prašenjima, od kultnog "Satelita" do "Profesora", "Daira", "Plave pesme"...u "Smak"-ovo tkivo unosio je vatru, žar svoga srca i bića.
Nikada mi "Smak"-izvinjavam se zbog ovog priznanja-nije zvučao "smakovski" sa ostalim pevačima, "Smak" je za mene bio "Smak" samo sa Borisom za mikrofonom.
On pred njega više neće stati, te od sada "Smak" slušam samo na snimcima.
Žao mi je, neprežalno žao.
Borise, hvala ti za zvuk koji si podario mojoj, a verujem i mnogim mladostima.
Hvala ti za "Arenu" u kojoj sam te videla i slušala poslednji put, ne sanjajući da ću se na tom veličanstvenom povratku oprostiti od ikone koju sam tako brižljivo čuvala i volela.
Hvala ti, legendo, za sve.
Počivaj u miru.
Na kraju se, ipak, vratio svojoj, čini se najvećoj ljubavi- Samostalnom Muzičkom Anasmblu iz Kragujevca, koji je i, sada dalekih osamdestih godina osnovao zajedno sa Radomirom Mihajlovićem Točkom.
Kad govorim o domaćoj muzici, kad govorim o muzici koja je najdublje obeležila moj život i na njega uticala, onda najjasnije na nebu pnom zvezda sija sazvežđe koje su činili Boris, Točak, Kepa, Zoran, Laza, Miki, Najda, Dado, i još jedan Zoran, kao i Tibor Levi i Dejvid Mos. Sada većdvojice od njih nema.. Nema Laze Ristovskog, već dugo. I nema, prosto ne mogu to da napišem, već utihnuo je onaj vanserijski, jedinstven, izuzetan glas po kome se "Smak" prepoznavao, glas Borisa Aranjđelovića...
Glas divnog momka osuđenog na večitu borbu, koji nije posustao, koji je ostao upisan u nezaboravne muzičke materijale za sve generacije, prošle, sadašnje i buduće.
Taj njegov jedinstven i povišen, uzbudljiv glas koji je stihovima dozvoljavao da u našoj mašti pišu sopstvene rime, prepoznali smo odmah kao neponovljiv-već u prvim "Biskama", bluzevima, baladama i rok prašenjima, od kultnog "Satelita" do "Profesora", "Daira", "Plave pesme"...u "Smak"-ovo tkivo unosio je vatru, žar svoga srca i bića.
Nikada mi "Smak"-izvinjavam se zbog ovog priznanja-nije zvučao "smakovski" sa ostalim pevačima, "Smak" je za mene bio "Smak" samo sa Borisom za mikrofonom.
On pred njega više neće stati, te od sada "Smak" slušam samo na snimcima.
Žao mi je, neprežalno žao.
Borise, hvala ti za zvuk koji si podario mojoj, a verujem i mnogim mladostima.
Hvala ti za "Arenu" u kojoj sam te videla i slušala poslednji put, ne sanjajući da ću se na tom veličanstvenom povratku oprostiti od ikone koju sam tako brižljivo čuvala i volela.
Hvala ti, legendo, za sve.
Počivaj u miru.
0 Коментари