НЕОВДАШЊЕ ГОСПОЈИНСКО НАВЕЧЕРЈЕ

Те вечери, 20.септембра 2015-е, а могло је бити ма које године, вечерње би било готово уобичајено празнично служење, да није било пред Рођење Пресвете Богородице у народу познато као Мала Госпојина, и то у цркви Рођења Пресвете Богородице у Земуну. Мала

Госпојина је и црквена слава, а после вечерњег у пуној цркви, у Српском дому одржана је свечана академија поводом 235 година молитвеног трајања Богородичине цркве (1780-2015), 1000 година од мученичке смрти Светог Јована Владимира краља српског (1016-2016) и у спомен новопројављених апостола светосавског православља у Северној Америци Светог епископа Мардарија (Ускоковића) и преподобног Севастијана (Дабовића)-просветитеља

Америке. Три блистава повода за духовну свечаност, која је подсетила на славне дане Српског дома, из времена када је основан и окупљао цвет српске интелигенције и духовности, елиту.
Без обзира што се дозволило да, некада велелепан Дом српске православне црквене општине Земун неславно пострада и ороне, парохијани, међу којима највише младеж, напунили су свечану салу и испунили је поносом и свечарским расположењем. Једно од ретких здања славног архитекте Косте Атанацковића-Станишића, изграђено је као Дом и школа православне општине током 1908. и 1909.године на изузетно повољном месту, на углу Бежанијске и

Светосавске улице, окружујући Богородичну цркву као неоромантична тврђава у духу стилизоване готике. Издавјала се завршним венцем фасаде који се изидзао високо изнад околних кућа и као репрезентативна грађевина свога времена имала вишеструку намену, да служи и као школа и као дом, док су са уличнних страна били оторени локали познатих трговаца. Брзо се наметнуло право име за овако значајно здање, те се оно задржало до наших дана-Српски дом.

Таваница Српског дома

Дом, као и црква тешко су оштећени у савезничком бомбардовању 1944.године, а тек пре пет година уклоњени су трагови гелера на фасади Богородичине цркве.
Међутим, као да су најтежа времена за Српски дом дошла с миром, када је, без озира што је споменик културе и историје од републичког значаја, потпуно запуштен и препуштен времену.
Жалећи што је пропао плафон, што су крила затворена јер су небезбедна за коришћење, што је сала неприметно дотерана за употребу, док је тераса са погледом на Бежанијску улицу изузетно оштећена,

Тераса из свечане сале

посетиоци свечане академије су храбро пратили програм на малој сцени.
Отворио га је Хор Богородичине цркве којим је дириговала Сањана Николић тропаром празника Рођења Пресвете Богородице. Хор је у наставку програма извео и "Песму патријарху Павлу", чији рефрен гласи "Да будемо људи божји изабрани, свети оче Павле ти пред Христа стани".
Присутне, међу којима није било званичника ни из једне "структуре", поздравио је старешина цркве протојереј-ставрофор Божо Бакајлић, који је истакао да је "историја нашег храма на неки начин и историја нашег града".
О значају прослављања јубилеја за црквени живот, о важности памћења догађаја у православљу беседио је презвитер др Александар Ђаковац.

Поздравни говор старешине Богородичине цркве

Троструки јубилеј увеличало је гостовање Хора "Свети краљ Милутин" при храму Светог Јована Владимира у Медаковићу, којим је дириговао Урош Степановић.
Говорећи  о историјском развоју живота Богородичине цркве и генералној обнови од 1999.до 2010.године истакнути су најважнији моменти међу којима да је 1782-е иконостас у дуборезу израдио Аксентије Марковић, а да се Хаџи Рувимово јеванђеље чува у ризници земунског храма, да је иконе иконописао Арсеније Тодоровић, а после 28 година чекања и чувени мајстор Живко Петровић, чија је икона "Свети Сава благосиља Српчад" (из 1841) красила свечану салу Српског дома.
Вредан иконостас Богородичине цркве рестауриран је и реконструисан 2010.године на 230 годишњицу подизања храма, када су урађена и два нова мозаика.

Драмски уметник Небојша Илић прочитао је Одлуке Светог синода Српске православне цркве о прослави хиљадите годишњице мученичке смрти Светог Јована Владимира, познатог по речима да "добар пастир полаже душу своју за овце своје"-када је дборовољно отишао у ропство, из којег га избавља краљева кћи Косара, којом се жени и добија још веће територије од оних које је као владар Зете имао, ширећи свој утицај све до Драча. Житије Светог Јована Владимира чува се у манастиру Светог Јована код Елбасана, а "мироточац" је остао упамћен по судбини која

подсећа на крај Светог Јована Крститеља. Мошти Светог Јована Владимира су ван земље, а остао је запамћен и по три чуда, као и обичају да се дрвени крст у његову славу носи у црквицу на Румији.
О апостолима православља у Америци и Канади, Светом владики Мардарију Ускоковићу Либертвилском и преподобном Севастијану Дабовићу, којем је опело 1940.године држао владика жички Николај Велимировић, а постхумно земни остаци пребачени у Џексонвил прочитана је одлука Светог синода Српске православне цркве од 10.маја 2015.године о новопројављивању.
Вече је, као у времеплову, завршено заједничким појањем "Многаја љета", после чега је настављено дружењем у парохијанском дому Богородичине цркве.