"ДОКТОР ТОМАН(ОВИЋ)" СЛАВКА НИКИЋА

Славка Никића, пензионисаног полицијског  пуковника, искусног оперативца који је свој животни и радни век провео у мирнодопском и ратном окршају с организованим криминалом на Косову и Метохији, упознала сам случајно, једне вечери у земунском  "Централу", не слутећи да ћу у њему наћи сабрата по судбини и перу.
На чудесној промоцији његовог језивог романа "Нулта крвна група" . Промоцију је водила Љиљана Булатовић, своја сазнања и искуства говорио је и чувени обавештајац Југослав Петрушић звани "Доминик", а појавила се и о страдању српских жртава говорила истражни судија Даница Маринковић, очевидац "Клечке" и осталих стратишта.
Књига за књигом, уђох у круг пријатеља свога новог брата, којег ми је живот донео.

Откако је "Нулта крвна група" ушла у наш дом, читана је дан за даном и ишла, још топла од стискања и суза, од руку до руку: мојих, сестриних, очевих. За свог оца сам се бојала јер га с годинама свака прича о завичају сувише потреса. Испоставило се да смо причу Славка Никића читали сво троје у једном даху.
То и јесте њихова основна заједничка одлика, било да је реч о песмама, роману, причи, исповести или афоризмима. Тринаест Никићевих књига "Исповест", "Можда", "Забрањено сећање", "Служба", "Хотел Парк Приштина", "Нулта крвна група", "Командантне убице (Приче из пакла)", "Златна нит", "Јована", "Жртве", "Мала", "Мина", "Правила живљења" и најновија "Доктор Томан"- свака без разлике, читају се са посебном

Др Андрија Томановић

дозом знатижеље, поверења и -у једном даху. Оне увлаче у свој бездан, не дозвољавајући паузу, нити свакодневици да прекине ту чудесну нит између фикције и извештаја превејаног и "печеног" оперативца, у чију се информацију не сумња. Потресност Славкове прозе и поезије је у сведочанству из прве руке којем се без резерве верује.
Зато се, док нисам прочитала свих 129 страница Никићевог последњег романа, приче о киднапованом начелнику Хируршке клинике Приштинске болнице др Андрије Томановића, присиљеног да "специјализује" своје колеге шиптаре у једној приватној болници у

Први примерак књиге за генерала Ратка Младића

Тирани за вађење органа отетим сународницима Србима, нисам огласила. Сада могу о књизи да судим, неколико сати после промоције у препуној сали Удружења књижевника Србије у Француској 7 у Београду, пуноправно и, можда, компетентно.
Славко Никић је испричао своју причу о заборављеној жртви "великоалбанске" и завере међународних размера. Она је сведочанство да сви не заборављамо под тепих гурнуту страшну судбину цењеног стручњака, који је на монструозан начин злоупотребљен да, дуго времена, не знајући шта чини, обучава своје албанске "колеге" мајсторству хируршког заната. Изабрали су врсног, најбољег, и то, како се из Никићеве реконструкције чита, најоданијег Хипократу, да пренесе своје врунско умеће онима који су, како ће, потпуно излован, сазнати, бруталне убице његових сународника. Одолеће врли доктор бројним искушењима којима не би сваки човек, а којима је албанска обавештајна служба Сигурими хтела да га, за сваки случај, има у шакама.

Генерал Грујица Давидовић

Од почетка до краја ове на жив и потресан начин исписане реконструкције једне никад разрешене судбине, у време отмице с капије Приштинске болнице шездесетдвогодишњи угледни доктор био је своју битку са освешћивањем и осветом.
Он ће прогледати, постаће му јасно ко је све уплетен у најмонструознију заверу-запамтиће и шиптаре и Албанце и њихове помагаче у униформама "мировних снага". Доктор Томан, по Никићу, није желео да не да гласа од себе, морао је да и у глувоћи стерилних операционих сала да себи одушка и смисли освету за злочин који му је нанет, али и за све недужне сународнике без имена и презимена, за све "бројеве" којима је ишчупано срце, јетра, витални орган или источена крв.

Пуковник Љубинко Ђурковић

Чак су и известилац Европске комисије за испитивање злочина ОВК Дик Марти, а потом и неке европске земље постављале питање о судбини киднапованог доктора-само је његова Србија кукавички и продано заћутала. Зато о доктору Андрији Томановићу, Томану у Никићевом роману, српска јавност готово и да не зна. Славко Никић, као што је хапсио бандите, спречава заборав, настављајући своју мисију и у пензији и у "миру".
Он, као и у осталим својим књигама, сведочи и подсећа.
Славко Никић не дозвољава да се трговина српским органима у илегалној шиптарској држави поистовети са фамозном "жутом кућом" у Бурелу, јер она то није. Трговина органима отетих и киднапованих Срба и неалбанаца, поручује Никић, није везана за једну, већ много локација, она је развијена у највећи посао криминалне државе на отетим темељима Србије. Посао који, на жалост, још увек, несметано, траје.

И управо је то разлог због којег, поред "Командантних убица", списка са именима и злочинима 156 насјтрашнијих убица-данас на положајима и државним апанажама, најављује и домаћу верзију сличне књиге. Као што "Приче из пакла" не дозвољавају амнестију побројаних злочинаца, тако ни "156 српских издајника" о којима ће писати, како је најавио на промоцији "Доктора Томана" 7.октобра 2015.године Славко Никић, неће измаћи руци правде.
Први примерак "Доктора Томана" Никић је уручио недавно приликом посете Шевенингену "петом српском војводи" генералу Војске Републике Српске Ратку Младићу.
На промоцији најновије књиге Славка Никића у Београду говорили су издавач и рецезент Небојша Николић, директор ИП "Рад", Весна Пешић, директор Издавачке куће "Пешић и синови", пуковник Стеван Ђуровић, али и председник Удружења отетих, киднапованих и несталих Срба с Косова и Метохије Симо Спасић, пуковник Љубинко Ђурковић и генерал Грујица Давидовић, некадашњи командант Ужичког корпуса.

Промоцији књиге присуствовали су Никићеви саборци, ветерани из Ниша предвођени Бранком Аврамовићем, гости из Подгорице, делегација Срба из Грачанице, ратни ветерани из Републике Српске Боривоје Добриловић и Лазар Благојевић, бројни медијски посленици, међу којима и Драган Ерић (уредник "Геополитике"), као и син генерала Ратка Младића, Дарко.