Колико држим до компетентних мишљења и квалитетних филмских рецензија, сведочи податак да сам Иванин блог The Stuff Drеams Are Made Of препоручла као редован читалац посетиоцима "Земун инфо..."
Тако сам, по њеној препоруци, погледала и најновији филм Ридлија Скота "The Martian", "Марсовац".
Британског режисера препоручују филмски класици: "Осми путник" (1978), култни "Blade Runner" (Истребљивач, 1982), Гладијатор (2000), "Телма и Луиз" (1991), "Кукавичко убиство Џесија Џејмса" (2007) - филмофили у његовом богатом опусу сигурно имају своје фаворите.
Често посвећен научној фантастици, којој је дао свој печат, Скот је за сценарио свог последњег филма изабрао причу Ендија Вира.

НАСА не губи свемирске битке

Свемирска мисија која на Марсу прикупља узорке тла, умиче изненадној космичкој олуји и оставља изгубљеног члана посаде Марка Ватнија, уверена да је настрадао.
После извесног времена у НАСА центар стиже слика из базе на Марсу, на којој је приметан живот - те ће цео тим разматрати могућност да се преживелом помогне или се спасе.
Марк Витни  упреже све своје знање како би преживео (није случајно астронаут, јел?).
Посебну причу чине Земљани, забринути за судбину америчког астронаута у далеком свемиру.
Под јаким притиском јавности, научници и Ватнијеве колеге су приморане да нешто учине.
Цео свет прати драму.
Витнијева посада, међутим, последња сазнаје да је њихов члан, за којег су веровали да није преживео олују, у ствари жив и остављен на Црвеној планети. Одлучује се на спасилачку мисију, пркосећи НАСИ, те је ова обавезна да сарађује. Неће Америка у свом подвигу остати усамљена, него ће подићи на ноге цео свет: и тако, како то бива, рецимо, у катастрофичним визијама какве су "Дан Де" и сл., сваки становник из часа у час бива заокупљен судбином нове мисије.
Уз пар перипетија, и радосне загрљаје на улицама светских градова, Марк Витни бива спашен - у последњим сценама филма видимо га као професора који подучава будуће астронауте тајнама живота у свемиру...

На крају - крај

Мет Дејмон остварио је одличну улогу.
Међутим, Скот је у овом свом делу, супротно култном делу свога филмског опуса, направио "холивудски" производ - са неизбежним хепи ендом, праћеним загрљајима људи свих раса и општим весељем. Док се у својим претходним радовима често подсмевао и анторпоморфним представама ванземљских бића (у "Осмом путнику") или идеалистичкој стварности коју гајимо (у "Истребљивачу") или америчким традиционалним и малограђанским схватањима морала (у "Телми и Луиз"), Скот у "Марсовцу" делује као члан секте зване "светска религија", коју, наравно, предводе Американци, а приклања јој се сав остатак...
Танка, нереална, бајковита прича развучена у готово двоипочасовну разгледницу Марса на којој се промовише америчка баштина свемирске базе - међу којима и музичка колекција са Земље чији су бисери Дона Самер, Глорија Гејнор и АБА, једноставно наводи на молитву - да свему што пре дође крај.

Ни трага од "Гравитације"

Не могу да прескочим поређење које се само по себи намеће: 2013.године један филм сличне тематике с правом је побрао ловорике критике, најугледнијих жирија  и публике. Био је то филм "Гравитација" Алфонса Куарона са нестварном Сандром Булок у главној улози. Између осталог и прва њена захтевнија и озбиљнија улога. И филм и Сандра освојили су "Оскаре" 2014.
Филм је на изванредно сведен начин дочарао усамљеност у свемиру, страх, преиспитивање, суочавање са смрћу, огромну борбу са собом за спасење наде. На неки начин је та непозната галаксија заличила на чувени "Соларис", који је био и остао мера односа између човека и космоса.
И зато сви кадрови тишине, мрака и неизвесности у  "Гравитацији" далеко, далеко драгоценији од безброј "Марсоваца" по Ридлију Скоту 2015.
Алергична на американизоване представе о било чему, заиста жалим два и по потрошена сата.
Но, то се, ипак, не може знати без жртве.


0 Коментари