НИСАМ ТУ ЗА "КЕРОЛ"
 |
| Руни Мара, Тод Хејнс и Кејт Бланчет на Кроазети |
Подразумевано у британској продукцији, осим софистицираности, спрам подигнуте халабуке (филм године у избору ЊУЈОРШКИХ филмских критичара, највећи број "Палми" у Кану, више номинација за "Оскара") не доноси ништа ново, необично, чак ни посебно.
Не треба оптуживати Хејнса, роман популарне Патрише Хајсмит "Цена соли" довољан је изазов режисеру који се уздигао изнад стереотипа ( "Нисам ту" - филм о Бобу Дилану из 2007, мини серија из 2011-е "Милдред Пирс"...); после "Керол" је природно да је "присвојен". Хејнс ће, намерно или случајно, учинити за ЛГБТ (много) више од других.
Саме по себи приче које прекорачују границу нормалног су ми одурне. Потрудио се Хејнс, постарала се Хајсмит да "Керол" и "Цену соли" (библијски "со" човечанства - љубав две жене?) да јој (до)дају слојевитост. (Нисам моралиста, нисам пуританка). Могу да разумем пријатељство, потребу за блискошћу - истополно је незаменљиво - ретко је могуће да жену боље разуме мушкарац, али то не подразумева и сексуално опредељење, итекако постоји граница...
Да се разумемо: занатски професионално, врхунски урађен филм . посебно музика Картера Барвела, на Кејт Бланчет и Руни Мара не треба трошити речи, а опет "уметнички доживљај" безвредним чини опредељење које изазива мучнину у стомаку (макар ме ЛГБТ разапели)...
Неће бити изненађење ако просечан, такорећи свагдашњи филм, лобистички превагне у трци за "Оскаре" - неће то бити толико заслуга "Керол", колико одређене политике и цене, речено језиком Патрише Хајсмит, идеје слободе, или њене злоупотребе. Не верујем ни да је треба санкцинисати, осуђивати, али (у)величати је престижним наградама ЛГБТ би значило признање. Треба мислити о томе. Макар се радило и о уметности. Она на најлакши начин отвара врата. А после - шта изађе.
И тако би најмање о филму.
ЛГБТ је на потезу.
0 Коментари