ПРИЛОЗИ ЗА ЦВИЈИЋА. С УМАКОМ

Ако где у Србији (посебно у главном граду, посебно...) живе два брата, правило је:
а) да су убоги и сналазе се како знају и умеју
б) дошли су богати, само су чекали да продају одакле су дошли...
ц) можда има и под д) - нека допуне други.

Не морају бити браћа. Могу бити и сестре, финесе су у питању. Полне. Болне.
Браћа прво цвиле по општини да их "тате" погледају, док не дојаде, па их "скину с врата", обично пословним простором за почетак.
Кад стану на ноге, проради им и здрав разум, онај Шојићев(ски). Учлане се обавезно у странку на власти.
Пре него што пође по злу, намиришу промене, па се очас посла дотерају и пресвуку.
Неретко се један брат "жртвује" да сачува позиције на једној, а други прелети на перспективну стран(к)у. Не каже српски народ зађаба да умиљато прасе две мајке сиса.
Тако на две сисе драпају мајку (Србију, јел?).
Онда онај брат који је изабрао на време праву страну јако повуче "заблуделог" брацу, мало га отресе од отпадака, да спадну са одела и намести га на њему најприродније место, по могућству у малу привреду, никад се не зна кад ће Кори да укори јавни сектор.
Потом браћа или секе почну да се тове: браћа од претицања, секе од трудноће (Богу фала добро су се удале). Браћа, пак, ланчано, угоје младе. Обавезно их поставе на ковер свог ФБ профила, да се похвале, а и да им завиде.
Профили су им празни од културе, као и у животу покраду који поп, онако да буду ин, али не и од шарених белосветских дестинација. Јуче гоље, данас лоцирају светске марке хотела, накаче и који музеј приде да што уверљивије увере да су баш били на тим сјајним местима, која интелектуалац у Србији, посебно прави, може да види само на гуглу. Да покажу адуте за инат свима које су претекли. Што народу горе, они бахатије...
Саветници и донатори, такав је братски распоред.
Опасна крвна коалиција (то се некада звало непотизам), неће пропустити да постави своја младунчад - са честиткама свих полтрона, месних и осталих одбора - опасно је не дивити им се на венчаницама и корпама за подмладак. И весељима, наравно.
Како рејтинг опције у којој су се задесили пада, расте интересовање браће за бенигне опције, којима полугласом протурају своје "незадовољство извесним стварима" као насјигурнији индикатор скоре пропасти и да су поново трансферу склони. Прање руку од...доводи их међу (су)грађане у најнеочкиванијим приликама. Неприметно се закаче за неког од "пријатеља", коме напрасна пажња дође некако сумњиво нападна. Не дају се смести. То се зове дистанцирање.
У следећем кораку, ето их, са обезбеђеном одступницом жртве и мангупа у сопственим редовима у најнеочекиванијој опцији, која је дочекала свој ред на вртешци власти.
И, ето њих поново у првим редовима, спремних за распоред.

Ушуњају се неприметно у први ред за сликање, поред неког истакнутог и - завршен посао.
Ушли једном, не изађу никад.

И, што је најгоре, ђониран образ не мош` ни пљунути.
Неосетљиви на понижење, обрисаће образ и - наставити. Даље. У још светлију будућност.