ОСМИ ФИЛМ КВЕНТИНА ТАРАНТИНА

Најновији филм контроверзног Квентина Тарантина дефинтивно улази у колотечину: фокус је, као и у осталих седам филмова на драми и психолошкој карактеризацији ликова, који, редовно, својим постојањем творе ништавило и додатно огађују свет у којем живимо.

"Гнусна осморка" је могла да уприличи камерну "неподношљиву тежину постојања" у ма којој сценографији - овога пута је Тарантино изабрао амричку завејану забит, непосредно по завршетку грађанског рата.
Различито профилисани ловци на главе, један који лица с потерница доводи мирне и мртве (Семјуел Џексон), други живе и -за вешање (којем обавезно присуствује) - (Курт Расел), без обзира на посао којим се баве, држе се својих правила и минималног нивоа солидарности, иако конкуренција један другоме.
На моменте би се дало помислити да ће хладнокрвни мајор Маркиз, црни официр из Америчког грађанског рата, узети у заштиту даму коју "Вешатељ" спроводи у Ред Рок, али из даљег следа филма бива јасно да икакакв простор нади ствара једино ум посматрача, док он реално не постоји.
Склонивши се од ужасне вајоминшке мећаве у "Мимину кројачницу за мушкарце", искусни ловац на главе, ражаловани мајор Маркиз, сумња да је газдаричин помоћник који ће дочекати кочију у ствари учинио нешто са Мими и њеним мужем Дејвом, те је на сталном опрезу.
Пре кочије са ловцима на главе и њиховим пленом, у склониште је већ стигла кочија са наводним "вешаоцем" (Тим Рот) и "хроничарем" Гејнџом (Мајкл Мадсен), као и сасвим случајно затеченим северњачким генералом...
И управо ту, у склоништу од мећаве, биће и позорница  најнеочекиванијег крвавог расплета.
Банда спроведене Дејзи Домегју, зналачки ће вешто уклонити трагове чистке (у којој су спаковали четири леша у дворишни бунар, оставивши у животу остарелог генерала као део декора који ће елиминсати подозрење) и наштимати сценографију клопке.
Тарантино и у том скученом простору расплиће набрекле антагонизме, мржње и недовршене приче. Једна од њих је осветничко погубљење старог генерала Севера којем којем ће Маркиз Ворен описати начин на који му је понизио и на крају усмртио сина, која је метак пре метка.
Следи обрачун банде са придошлицама у којем на најнеочекиванији и, наравно, најшокантнији начин одметница ипак бива обешена у завејаној брвнари пуној лешева.
Волтон Гогинс као полуписмени будући шериф Ред Рока не да се смести ни понудама ни претњама - и његов избор чини да језичак на ваги одреди ко ће преживети у овој језивој камерној драми.
Тарантино и у овом филму задире у мрачне одаје људске психе, откривајући њене бездане као ретко који филмски аутор.
Од Тарантина ни у "Осморици гнусних" ништа ново што већ нисмо видели.
Чак је и наслов већ виђен вестерновски; асоцира на "Седморицу жигосаних", зар не?
Немогуће је не уочити и чињеницу да се радње чак два филма из најновије А продукције догађају у мећавама Стеновитих планина: погледајте "Повратника", са прилично сличном мучном атмосфером.Као и после сваког Тарантиновог филма немогуће је не запитати се у којем декору ће настати следећи шокантни заплет препун нових, до сада невиђених сцена бруталности и насиља. Или ће, можда, Тарантино, као што се надамо, изаћи из конопаца и избећи ногдаун?