Новак Ђоковић већ је освојио "Аустралија опен". Не зато што је добио у финалу Ендија Мареја - што ће се надамо догодити - већ што је у полуфиналу, играјући против безразложно
фаворизованог Федерера, као Број 1 и први носилац "Мелбурна" величанствено поразио "фаворита" - упркос Матсу, Шетовој и Стиву, судијама (чије је одлуке кориговао с рекордним бројем "челенџа"), публици која је аплаудирала свакој његовој неизнуђеној грешци и предгренслемовској психолошко-пропагандној кампањи о намештеним мечевима. Сам, дакле, као и увек, против свих.
Тако се Мелбурн, попут Њујорка, Париза, Мадрида уписао у нови Берлин.

Новак Ђоковић са брдовитог Балкана бере ловорике, али је његова кроткост, осмех најделотворнији противотров за све неподобштине - од  "Гем, сет и Матс"-а, уздржане администрације западних турнира, дивљачке и елементарно неваспитане публике, некако увек недовољна доказивост неприкосновеног, сувереног шампионства. (Срећом, стабилан и јак, Ђок не хаје за нуспојаве, и управо му та стаменост даје предност).

Предигра: Вимблдон

Можда је Тениској федерацији паметније да не помиње намештене мечеве.
Oткако је Мареј зауставио 2013-е Новаково освајање Лондона, да би се после 77 година један Британац домогао домаћег трофеја, сумњам да постоји иједан Србин на планети, али и частан гледалац, који сумњичаво не врти главом на "победу" Шкота. "Не гледам финале Вимблдона из 2013." - изјавиће тада искрено Енди Мареј. Поштено. Није ни лако гледати. А шта се збило пре три лета сазнаћемо, можда, једном. Можда и нећемо. Тениска федерација, можда, зна.
И зато је пред Новаков шести тријумф у Мелбурну исукала Дамоклов мач над његовом главом, инсинуирајући му учешће у "намештеним" мечевима.
Шта су све надобудни Британци у стању да ураде због циља, најбоље илуструје управо Енди Мареј. Он који је 2014.године позвао сународнике да се на референдуму за издвајање Шкотске из Велике Британије, још увек једини "Британац" кадар за национално подвижништво, вероватно је, као и Новак, жртва тог несрећног "Вимблдона 2013", који је освојио како је освојио пред очима целог света. Да је на његовом месту био последњи комонвелтски Бушман, чекала би га иста судбина. Судбина храброг срца Виљема Волиса. "Великог" Британца колико је иједан Шиптар био Југословен!...
Оптужујући икога Тениску федерацију би бумеранг погодио за врат.

Матс, гем, сет, меч, грен слем...

Проблем Матса Виландера би требало да буде његов, а не његових жртава испред тв екрана, којима изиграва објективног прогнозера и аналитичара.
Неукусно фаворизовање спортиста којима се лично диви, којима је наклоњен, науштрб реалности, заслужује учесталу употребу даљинског управљача, док ћаска са Барбаром Шет и осталима.
Идолопоклонички величајући Федерерову форму и уиграност, Виландер је у полуфиналу "Аустралија опена 2016" дао неку шансу првом тенисеру света...Међутим "Гем, сет и Матс" су институција, пред којом Новаку Ђоковићу преостаје само да га искључи на даљински или игнорише позив да прокоментарише своју победу изненађења.
Хомогенизација запада, германофилија...шта већ.
Остаје непорецива чињеница да их је Новак све заједно поразио.
Обзиром да би иста неспортска коалиција учинила све да судбину Швајцарца не репризира Шкот, надајмо се да ће Србин сачувати душу, срце и нерве и неприкосновено, за историју завладати Мелбурном.

***
Дописујем последњег дана јануара, после финала у Мелбурну.
Да ли сам била у праву?
У прилогу: поново Матс, Стив и Барбара у својој чувеној тениској емисији не расправљају о Новаковој победи, већ Марејевом поразу.
Као најбоље потезе на минулом грен слему приказују Федерерове мечеве.
"Звали смо Новака, али се он није одазвао после меча" - признаје Матс у емисији у којој му је преостало да нариче над Роџером и дели савете Мареју, док Новак Ђоковић са својим навијачима слави.

0 Коментари